Znanje glavu cuva

Uocavajuci da ste u ovom trenutku srecni, odvojte malo vremena da identifikujete sve
prisutne stvari koje uticu na vašu srecu. Za mnoge od vas to je muzika koju ovog casa
slušate, a koja je u harmoniji s vama. Za neke od vas to je maženje macke ili šetanje
ili vodenje ljubavi - ili igranje s detetom. Za neke je to citanje knjige. Za neke je to
razgovor s prijateljima. Nacina ima mnogo.

Dobro je kad imate više kriterijuma kako biste uvek mogli da pronadete nacina da
probudite kod sebe taj osecaj srece. Uocite šta je ono što vas oraspoloži i upamtite šta


je to i onda, kad narocito želite da budete dobro raspoloženi, upotrebite to kao nacin
da osetite srecu.

Šta da radim onda kad su oni oko mene nesrecni?

Džeri: Rekli ste da možemo biti srecni u gotovo svim okolnostima. Ali kako se to
može postici onda kad vidimo nekog ko prolazi kroz krajnje negativne okolnosti?

Abraham: Možete da budete srecni uvek kad razmišljate o onome što želite. Prema
tome, možete da budete srecni u svim okolnostima, ukoliko ste dovoljno svesni u
pogledu toga šta želite i namere da pažnju poklanjate iskljucivo onome što želite.

Džeri: Ali šta ako ima onih za koje osecate obavezu da povremeno budete s njima, a
koji rade ili govore stvari koje kod vas stvaraju nelagodu, a ipak i dalje želite da im
ugodite, zato što osecate krivicu svaki put kad ne radite ili niste ono što oni žele? Šta
predlažete, kako da budemo srecni u takvoj situaciji?

Abraham: To je tacno. Teže je ostati srecan ili pozitivan onda kad ste okruženi onima
koji su nesrecni ili okruženi ili povezani s onima koji od vas žele nešto što ste vi
voljni da im dajete. Ali tokom ovih svojih interakcija sa fizickim bicima, uocili smo
da, iako možda vaše neprijatno iskustvo ne mora trajati duže od pet ili deset minuta,
kod vecine vas se negativne emocije ne javljaju tokom tih pet ili deset minuta, nego
kasnije, tokom svih onih silnih sati u kojima razbijate glavu tim iskustvom. Obicno
mnogo više vremena provodite razmišljajuci o onome negativnom što se dogodilo
nego o onome što se trenutno dogada.

Vecina vaših negativnih emocija mogla bi se eliminisati ako biste se, u trenucima
samoce, usredsredili na ono o cemu sada želite da razmišljate. A potom, u onim
kracim susretima, u onim manjim delovima vašeg života kad vas zaista maltretiraju
druge osobe, ojacace vaša sposobnost da ne primecujete to maltretiranje u toj meri i s
vremenom zakon privlacenja nece vam više donositi takva iskustva, zato što misao o
njima nece više biti aktivna u vama.

Može li se nameravanje po segmentima primeniti i na neplanirane smetnje?

Džeri: Dakle, uzmimo situaciju u kojoj ljudi istinski žele da imaju osecaj sredenog
napredovanja, ali namere im cesto omete ono što ja nazivam neplaniranim smetnjama.
Koju biste vrstu nameravanja po segmentima predložili u takvoj situaciji?

Abraham: Dabome, kad vaše nameravanje po segmentima postane odredenije, a vi
sve bolji u tome, automatski cete imati mnogo manje upadica i smetnji. Smetnje
podsticete svojim ranijim izostankom nameravanja po segmentima.


Kad dan zapocnete vizijom svakodnevnih iskustava i obaveza koji proticu glatko i bez
problema, unapred eliminišete neke od tih smetnji. A što se tice onih smetnji koje se
ipak pojave, s njima se možete obracunavati segment po segment, prosto tako što cete
na pocetku takve smetnje reci: Ovo ce trajati kratko i necu izgubiti nit u razmišljanju.
Necu izgubiti zamah s kojim sam krenuo. Obracunacu se s ovim brzo i efikasno i
nastaviti s onim što sam radio.

Može li nameravanje po segmentima produžiti trajanje mog raspoloživog vremena?

Džeri: Godinama sam govorio: Da mi je da mogu da se umnožim, pa da mogu da
doživim sve one lepe stvari koje želim da doživim. Ima li nacina da upotrebimo
nameravanje po segmentima tako da doživimo više iskustava - to jest, da uradimo više
onoga što želimo?

Abraham: Postajuci efikasniji u svom nameravanju po segmentima, ustanovicete da
imate mnogo više sati u danu za sve ono što volite da radite.

Mnoge od stvari koje želite ne dolaze vam zato što niste jasno razmislili o njima i
privukli ih. Dakle, nameravanje po segmentima samo po sebi dace vam ono za cim
tragate u ovom pitanju. Kad ste nacisto u pogledu onoga što želite i ne protivrecite mu
više suprotstavljenim mislima, omogucavate zakonima univerzuma da rade svoj
posao, ne osecajuci više potrebu da preduzimate toliko mnogo da biste kompenzovali
za neprimerene misli. Emitovanjem promišljenih misli, kontrolisacete moc univerzuma
i bice vam potrebno neuporedivo manje vremena da biste postigli mnogo, mnogo više.

Zašto ne kreiraju svi život s namerom?

Džeri: Buduci da svako od nas ima izbora da stvara ono što zaista želi - namerno - ili
da stvara po automatizmu i dobija sve odreda, i željeno i neželjeno, zašto se onda cini
da vecina ljudi bira po automatizmu?

Abraham: Vecina stvara svoja iskustva po automatizmu zato što ne razume zakone;
zaista ne razumeju da imaju izbora.

Veruju u sudbinu ili srecu. Kažu: „Stvarnost je takva; stvari prosto stoje tako kako
stoje." Ne shvataju da putem misli mogu da imaju kontrolu nad svojim iskustvom. To
je kao kad igrate neku igru cija pravila ne poznajete i ubrzo se umorite od nje, zato što
verujete da nemate nikakve kontrole nad njom.

Za vas je vrlo dragoceno da usmerite svoju svesnu pažnju na ono što zaista želite,
inace ce vas pomesti uticaj onoga što vas okružuje. Izloženi ste bombardovanju od
strane stimulacije misli. Prema tome, sem ako ne emitujete misao koja vam je važna,


može vam se desiti da vas stimuliše tuda misao koja može, ali i ne mora biti važna za
vas.

Ako ne znate šta želite, tada je za vas dobro da iznesete nameru: Želim da znam šta
želim. A kad iskažete tu želju, pocecete da privlacite podatke; pocecete da privlacite
mogucnosti; pocecete da privlacite mnoge stvari medu kojima možete da birate a iz
stabilnog dotoka ideja, steci cete bolju predstavu o tome šta konkretno želite.

Zbog zakona privlacenja, lakše je samo opažati stvari onakve kakve jesu nego
odabrati drugaciju misao. A kad ljudi opažaju stvari onakve kakve jesu, zakon
privlacenja donosi im još toga i ljudi s vremenom pocnu da veruju da nemaju
kontrolu.

Mnogi su nauceni da im nije dozvoljeno da biraju, da nisu dostojni izbora ili da
nisu sposobni da shvate šta je za njih najbolje da izaberu. S vremenom, i uz malo
prakse, shvaticete da možete da prepoznate, po tome kako se osecate, ispravnost svog
izbora, jer kad odaberete pravac misli koji se slaže s vašom širom perspektivom,
radost koju osecate potvrda je primerenosti vašeg razmišljanja.

Koliko je želja važna za naše iskustvo?

Džeri: Recimo da neka osoba ne kaže cak ni da želi da zna šta želi, vec samo kaže:
„Koliko znam, ne želim ništa" ili „Me-ne su ucili da je pogrešno imati želje", i nalazi
se u stanju nekakve ravnodušnosti, da li biste imali šta da kažete toj osobi?

Abraham: Da li je želja da se nemaju želje - da bi se ostvarilo stanje vece dostojnosti

-takode nekakva želja? Želja je pocetak svakog promišljenog stvaranja. Prema tome,
ako odbijate da dopuštate sebi da želite, tada zapravo odbijate promišljenu kontrolu
nad svojim životnim iskustvom.

Vi jeste fizicka bica, ali posedujete životnu silu, energetsku, Božju silu, silu kreativne
energije koja dolazi u vas iz unutrašnje dimenzije.

Vaši lekari, iako je poimaju, ne znaju mnogo o njoj. Znaju da je neki imaju, a neki ne.
Kažu: „Ovaj je mrtav; u njemu nema životne sile." Kreativna životna sila dotice u vas
da bi se iz vas pružala ka bilo cemu što je predmet vaše pažnje. Drugim recima, to je
proces kojim vam vaša misao donosi svaku želju o kojoj ste razmišljali. Što više
razmišljate o tome šta želite, to više zakon privlacenja stavlja te stvari u pokret i
možete da osetite zamah svojih misli. Kad ne razmišljate o onome što želite ili kad
razmišljate o onome što želite i odmah potom o nedostatku toga, ometate prirodan
zamah misli.


To „stanje ravnodušnosti" koje opisujete prouzrokovano je vašim konstantnim
usporavanjem zamaha misli posredstvom protivrecnih izjava koje iznosite.

Zašto se vecina ljudi pomiri s tako malo necega?

Džeri: Abrahame, živimo u naciji u kojoj skoro svi imaju svakog dana da jedu, imaju
krov nad glavom i odecu koju oblace. Skoro svi u najmanju ruku preživljavaju, na
ovaj ili onaj nacin. Srecem ljude koji kažu: „Znaš, imam dovoljno za život, ali nekako
ne umem dovoljno snažno da želim da bih stvorio nešto veliko ili posebno u životu."
Šta biste vi rekli osobi u takvoj situaciji?

Abraham: Nije stvar u tome da ne želite više, nego ste nekako ubedili sami sebe da
ne možete imati više. Stoga želite da izbegnete razocaranje koje biste doživeli kad
biste nešto priželjkivali a ne bi vam se ostvarilo. To što ne dobijate ono što želite
nije zato što to ne želite nego zato što ste usredsredeni na nedostatak toga. A po
zakonu privlacenja, privlacite predmet svojih misli (nedostatak toga).

Kad god poželite nešto i onda kažete: „Ali ja sam to želeo i nije mi se ostvarilo", vaša
pažnja biva usmerena na nedostatak toga što želite i tako, po zakonu, privlacite taj
nedostatak. Kad god razmišljate o onome što želite, ushiceni ste, uzbudeni i osecate
pozitivnu emociju; ali kad razmišljate o nedostatku onoga što želite, osecate negativnu
emociju; osecate razocaranje. Razocaranje koje osecate jeste opomena od strane vašeg
emocionalnog sistema za navodenje: „Ono o cemu razmišljaš nije ono što želiš."
Prema tome, mi bismo rekli, dopuštajte sebi da pomalo želite, posvetite misli tome što
želite, osetite pozitivnu emociju koja potice od želje i pustite da razocaranje ode samo
od sebe. Razmišljajuci o onome što želite, to cete i privlaciti.

Govorite nam o odredivanju prioritetnih namera

Džeri: Dali ste Ester i meni proces koji je proizveo odlicne rezultate i voleo bih da
kažete nešto više o njemu. To je proces koji nazivate odredivanjem prioritetnih
namera.

Abraham: Iako ne iznosite sve svoje namere u istom trenutku, cesto imate mnogo
namera koje su vezane za isti vremenski period. Na primer, u interakciji ste sa svojim
partnerom, želite jasnu komunikaciju, želite da se uzdižete, želite da uzdižete svog
partnera... i možda želite da uticete na partnera da želi to isto. Drugim recima, želite
harmoniju.

Važno je da identifikujete koje namere želite prvo da ostvarite, jer odredivanjem
prioriteta usmeravate svoju nepodeljenu pažnju na ono što je najvažnije; a


usmeravanjem nepodeljene pažnje privlacite snagu u onu nameru koja vam je
najvažnija.

Prema tome, recimo da ste poceli dan, ali još uvek niste jasno identifikovali segmente.
Uleteli ste u njega naslepo, poput vecine, krecuci se od jedne stvari do druge,
saplicuci se o impulse i želje onih oko vas ili o sopstvene uvrežene navike. Telefon
zvoni, deca zapitkuju ovo i ono; partner vam postavlja pitanja, a vi ustanovite da niste
u stanju jasno da razmišljate ni o cemu, ali se ipak i dalje krecete kroz dan koji je, za
vecinu, sasvim normalan.

Potom se nadete uvuceni u diskusiju u kojoj niste odvojili vremena da identifikujete
šta želite i, recimo, nadete se u situaciji da se ne slažete ni sa decom, ni sa partnerom,
ni sa kim nije važno ko je posredi. Cujete „zvono na uzbunu" koje se ori iz vašeg
unutrašnjeg bica. Negativne emocije nagomilavaju se u vama iz raznoraznih razloga:
pomalo ste ljuti na sebe što ste se, ne razmišljajuci jasno, uopšte uvalili u tu zbrku, ali
i više od toga, iznervirani ste zato što se ne slažete s onim što druga osoba namerava,
kaže ili želi.

Ako zateknete sebe u tom segmentu i pitate se šta ovog casa, u ovoj situaciji, najviše
želite, možda shvatite da je vaša dominantna namera zapravo osecaj harmonije - želja
da se slažete s bracnim partnerom, decom ili nekom drugom osobom. To jest,
harmonican odnos je daleko važniji od ovog beznacajnog pitanja. A kad shvatite da je
harmonija ono što najviše želite, odjednom ste nacisto; vaša negativna emocija
nestaje, a vi kažete: Cekaj, daj da popricamo. Ne želim da se svadamo, ti si moj
najbolji prijatelj. Želim da budemo srecni zajedno. Tim recima razoružavate ono
drugo. Podsecate ga da je to isto i njegova dominantna namera. Tada, sa stanovišta
svoje nove i usredsredene prioritetne namere - harmonije - možete iznova da
sagledate one manje važne teme.

Ovde cemo vam izneti izjavu koja ce vam, ako je kažete na pocetku svakog segmenta
svog životnog iskustva, odlicno poslužiti: Dok ulazim u ovaj segment životnog
iskustva, namera mi je da vidim ono što želim da vidim. A to ce vam pomoci da u
interakciji s drugima uvidite da želite harmoniju; da želite da ih uzdižete; da želite da
iznesete svoju ideju tako da to bude delotvorno i da želite da podstaknete njihovu
želju da bude takva da se slaže s vašom.


Koliko detaljne moraju biti moje namere?

Džeri: Kad želimo da napredujemo, koliko detaljni moramo biti u pogledu nacina i
koliko bi konkretni trebalo da budemo u pogledu ishoda ili manifestacija svojih
namera?

Abraham: Želite da u svom razmišljanju o onome što želite budete dovoljno
konkretni da to u vama pobudi pozitivne emocije, ali ne toliko detaljni da vam to
razmišljanje pobudi negativne emocije. Dok vam je namera neodredena, misao vam
nece biti dovoljno konkretna - te tako i ne dovoljno snažna - da bi pokrenula moc
univerzuma. Medutim, s druge strane, možete postati suviše konkretni pre no što
prikupite dovoljno podataka kojima biste potkrepili svoja uverenja. Drugim recima,
ako postanete konkretni, ali to osporava vaša uverenja o toj temi, možete ustanoviti da
osecate negativne emocije. Prema tome, postanite u svojim namerama dovoljno
konkretni da to izazove pozitivne emocije, ali ne toliko konkretni da to izazove
negativne emocije.

Moram li redovno da ponavljam svoje nameravanje po segmentima?

Džeri: Abrahame, recimo još nešto o nameravanju po segmentima. Pošto bi bilo vrlo
zamorno kad bismo pridavali pažnju svakom sitnom detalju vezanom za svaki
trenutak, ne bismo li prosto mogli nameriti bezbednost, recimo, kao prvu stvar kad se
izjutra probudimo? I ne bi li nas to održalo bezbednima tokom ostatka dana?

Abraham: Nije nužno da stalno iznova i iznova osmišljavate jedno te isto; dovoljno
je da u bilo kom trenutku ponovite ono što vam je najvažnije. Pošto iznesete svoju
nameru da budete bezbedni i pocnete tako i da se osecate, u poziciji ste da stalno
privlacite bezbednost. Ako se u bilo kom trenutku ponovo osetite nebezbedno, to je
dobro vreme da ponovite svoju nameru da budete bezbedni.

Da li bi ovaj proces nameravanja po segmentima mogao da ometa moje spontane
reakcije?

Džeri: Da li bi nameravanje po segmentima moglo da ometa našu spontanost ili našu
sposobnost da na situaciju reagujemo u trenutku, na bilo koji nacin?

Abraham: Nameravanje po segmentima ometalo bi vašu sposobnost da reagujete po
automatizmu, ali bi ojacalo vašu sposobnost da reagujete promišljeno. Spontanost je


divna sve dok spontano privlacite ono što želite. Nije tako divna onda kad spontano
privlacite ono što ne želite. Ne bismo zamenili promišljeno stvaranje spontanim
stvaranjem po automatizmu, ni po koju cenu.

Delikatna ravnoteža izmedu uverenja i želje

Džeri: Abrahame, da li biste hteli da nam kažete nešto o onome što
nazivatedelikatnom ravnotežom stvaranja izmedu želje i uverenja?

Abraham: Dve strane ovog balansa stvaranja su želja i dopuštanje. Može se reci želja
i ocekivanje. A moglo bi se reci i razmišljanje o tome i ocekivanje.

Najbolji scenario je da nešto želite i dovedete sebe dotle da verujete ili ocekujete da
cete to i ostvariti. To je stvaranje u svom najboljem izdanju. Ako gajite blagu želju i
verujete da možete da je ostvarite, balans je kompletan i želja je vaša. Ako imate
snažnu želju za necim ali sumnjate da to možete da ostvarite, onda i necete, barem ne
zasad, jer morate uskladiti svoje misli o želji sa mislima o uverenju.

Možda ste podstaknuti da razmišljate o necemu što ne želite, ali pošto od drugih cesto
cujete da se dešava, verujete u mogucnost da se i vama desi. Prema tome, vaša
neintenzivna misao o toj neželjenoj stvari i uverenje u mogucnost njenog dešavanja
cine vas kandidatom za doživljavanje tog iskustva.

Što više mislite o onome što želite, to ce vam zakon privlacenja donositi više dokaza o
tome, sve dok najzad ne poverujete u to. A kad shvatite zakon privlacenja (što je lako,
jer je uvek dosledan) i pocnete promišljeno da usmeravate misli, vaše uverenje u
sopstvenu sposobnost da budete, radite ili imate sve što poželite doci ce najzad na
svoje mesto.

Kad nameravanje po segmentima vodi do rada?

Džeri: Mi smo fizicka bica i nauceni smo da verujemo da moramo naporno da radimo
ako hocemo da zaradimo. Ali vi ne pominjete cesto fizicki rad. Koliko se naporan rad
ili fizicki rad uklapaju u vašu jednacinu?

Abraham: Što više pažnje pridajete ideji putem razmišljanja, to je jaca reakcija
zakona privlacenja, a misao postaje snažnija. Uz pripremanje unapred, nameravanje
po segmentima i zamišljanje u vašoj kreativnoj radionici, pocecete da osecate
inspiraciju za delanje. Delanje koje proistice iz osecaja inspiracije jeste delanje koje


proizvodi dobre rezultate, jer dopuštate zakonima univerzuma da vas ponesu.
Medutim, ako pocnete da delate bez pripreme unapred, to delanje vam cesto izgleda
kao naporan rad, zato što ovog casa pokušavate da izdejstvujete više od onoga što
možete da postignete samo radom.

Ako razmišljanjem pokrenete svoje stvaranje i potom ga propratite nadahnutim
delanjem, ustanovicete da vas buducnost spremno ceka da dodete, a potom možete da
ponudite svoje delanje da biste uživali u plodovima svoje istinske kreativne snage,
umesto da nepravilno pokušavate da upotrebite delanje da biste stvarali.

Šta je najbolje preduzimati?

Džeri: Dakle, kad ima mnogo razlicitih postupaka koje bismo mogli da preduzmemo
da bismo postigli nešto konkretno, kako naposletku da odlucimo, u poslednjem
trenutku, koji bi od tih raznih postupaka bilo najbolje primeniti?

Abraham: Tako što cete zamisliti sebe kako preduzimate izvesni postupak i potom
uocavate kako se osecate zamišljajuci to. Ako imate dva izbora, zamislite sebe kako
se odlucujete za jedan i uocite kako se pri tom osecate. Potom zamislite sebe kako se
odlucujete za drugi i uocite kako se pritom osecate. Medutim, taj osecaj vezan za
pojedini izbor nece vam biti jasan ukoliko niste pre toga odvojili malo vremena da
identifikujete svoje namere i svrstali ih prema prioritetu. Kad to uradite, tada ce
donošenje odluke o tome koji je postupak najprimereniji predstavljati vrlo jednostavan
proces. Pri tom cete se koristiti svojim emocionalnim sistemom za navodenje.

Koliko dugo bi trebalo da cekam na manifestaciju?

Džeri: Recimo da ima onih koji cekaju da se nešto manifestuje odmah i pomalo su
razocarani zato što se njihova namera još ne ostvaruje. Koliko dugo bi trebalo da
cekaju na bilo kakve vidljive znake uspeha? I koji bi to bili znaci koji bi najavili da ce
se uspeh desiti?

Abraham: Kad iznesete svoju nameru da imate nešto i potom to ocekujete, tada je to
na putu prema vama i pocecete da vidate razne znake toga: vidacete druge koji su
postigli nešto slicno, što ce stimulisati vašu želju. Cešce cete uocavati aspekte toga u
najrazlicitijim pravcima ili cete zaticati sebe kako uzbudeno razmišljate o tome i
osecacete se vrlo dobro u pogledu onoga što želite. To ce biti neki od znakova da je
vaša želja na putu da se ostvari.


Kad shvatite da se najveci deo vašeg kreativnog napora svodi na odredivanje onoga
što želite i potom uskladivanja vaših misli s tim što želite, tada cete možda shvatiti da
se najveci deo kreativnog procesa odvija na vibracionom nivou. Prema tome, vaše
stvaranje bice gotovo dovršeno, takoreci 99 odsto dovršeno, pre no što vidite ikakve
fizicke dokaze za to. Ako se prisetite da je pozitivna emocija koju osecate išcekujuci
ostvarenje takode dokaz njegovog približavanja, tada cete moci da se ravnomerno i
brzo krecete ka ishodima svoje želje.

Mogu li da koristim nameravanje po segmentima za zajednicko stvaranje?

Džeri: Abrahame, kako možemo da koristimo ovaj proces nameravanja po
segmentima zajedno s drugom osobom, kako bismo zajednicki ostvarili neki cilj?

Abraham: Što bolji posao obavite u sopstvenom nameravanju po segmentima, to ce
snažnije biti vaše misli vezane za ono što želite - a time ce i moc vašeg uticaja biti
jaca. Prema tome, u interakciji s drugima, bice im lakše da shvate duh vaše ideje.

Takode, od velike je pomoci kad proces nameravanja po segmentima upotrebite da
biste pobudili ono najbolje u drugima. Ako ocekujete da vam oni nece biti od
pomoci ili da ce biti neusredsredeni, privlacicete to od njih; medutim, ako
ocekujete da ce biti briljantni ili od pomoci, privlacicete to od njih. Ukoliko ste
proveli neko vreme osnažujuci svoje misli pre susreta s tom osobom, zajednicko
stvaranje donece više satisfakcije i vama i njoj.

Kako da što preciznije saopštim svoju nameru?

Džeri: Secam se da sam, tokom proteklih godina, vrlo cesto dolazio u situaciju da s
nekim vodim vrlo važan razgovor, a onda, kad odem, palo bi mi na pamet: Eh, mogao
sam da kažem... ili trebalo je da kažem... i hteo sam da kažem, ali nisam. I tako sam,
umesto da posle interakcije osecam zadovoljstvo, osecao frustraciju. Kako sam mogao
to da izbegnem?

Abraham: Razmišljanjem o željenom ishodu pre odlaska na razgovor, dobicete
zamah koji ce vam pomoci da jasnije saopštite ono što želite da kažete. Takode je
korisno poimanje da u toj kombinaciji misli, ideja i iskustava, zajedno imate
potencijal da stvorite nešto još vec od onoga što biste mogli stvoriti sami. Stoga,
pripremivši svoje pozitivno ocekivanje doprinosa druge osobe stavice vas u poziciju
da na pola puta susretnete njenu jasnocu, snagu i vrednost. U takvom prijatnom


poravnanju, vaš um bice bistar, pobudivacete jasnocu kod druge osobe i zajedno cete
odlicno stvarati.

Džeri: Šta ako osoba ne želi da uznemiri druge ili im povredi osecanja ili ih naljuti, u
slucaju kad je predmet interakcije kontroverzno pitanje? Drugim recima, ako ste u
interakciji s nekim ko ima suprotstavljene želje, a ipak vidite da bi tu moglo da bude
nekih obostrano korisnih ciljeva koji bi se mogli ostvariti ukoliko bi se mogla izbeci
potencijalna protivrecnost, kako izaci iz te situacije a da ishod bude povoljan za sve
osobe obuhvacene njome?

Abraham: Nameravanjem - buduci da ulazite u segment da se usredsredite na one
stvari koje vam jesu zajednicke; da se usredsredite na vaše tacke harmonije; da
obracate vrlo malo pažnje na ono oko cega se ne slažete, a vrlo mnogo pažnje na ono
oko cega se slažete. To je rešenje u svim odnosima medu ljudima. Nevolja s najvecim
brojem odnosa je to što se uhvatite za neku sitnicu oko koje se ne slažete i potom joj
pridate najvecu mogucu pažnju. Potom, po zakonu privlacenja, dobijate još toga što
ne želite.

Može li neko ostvariti prosperitet, a da ne radi za njega?

Džeri: Cesto nam govorite da možemo da imamo sve. Uzmimo, na primer, situaciju u
kojoj ljudi žele prosperitet, ali ne žele da rade ili nadu posao. Kako predlažete da se
premosti ta dilema?

Abraham: Zasebnim razmatranjem namera. Ako žele prosperitet, ali je njihovo
uverenje da se do njega dolazi samo radom, tada nece moci da ga ostvare, zato što ne
žele da rade jedino za šta veruju da može da dovede do prosperiteta. Ali ako
razmatraju prosperitet zasebno, tada ga nece objedinjavati s radom kojem se odupiru,
pa ce biti u stanju da privuku prosperitet.

Naceli ste nešto veoma važno; to je ono što nazivamo suprotstavljenim namerama ili
suprotstavljenim uverenjima. Rešenje je prosto stvar odstranjivanja pažnje s onog
što je suprotstavljeno i njenog usmeravanja na suštinu onoga što želite.

Ako želite prosperitet i verujete da on iziskuje naporan rad, a vi ste spremni da ga
uložite, tada nema protivrecnosti u vašem razmišljanju i ostvaricete odredeni nivo
prosperiteta.

Ako želite prosperitet i verujete da on iziskuje naporan rad, a vi imate averziju prema
napornom radu, u vašem razmišljanju prisutna je protivrecnost i ne samo da cete imati
teškoca da odlucite šta da preduzmete, vec i to što naposletku preduzmete nece biti
produktivno.


Ako želite prosperitet i verujete da ga zaslužujete, i ocekujete da ce vam doci prosto
zato što ga priželjkujete, tada nema protivrecnosti u vašem razmišljanju - i prosperitet
ce priticati.

...Obratite pažnju na to kako se osecate kad razmišljate, kako biste mogli da odstranite
protivrecne misli, a kad odstranite protivrecnosti u vezi s bilo cime što želite, to vam
mora doci. Zakon privlacenja mora ga doneti.

Kad ponude za posao pocnu ne samo da padaju, nego pljušte!

Džeri: Recimo, dakle, da je osoba mesecima i mesecima želela i pokušavala da nade
posao, a onda kad je najzad dobila željeni posao, došlo je još cetiri ili pet dobrih
ponuda istovremeno, u istoj nedelji. Šta može da bude uzrok toga?

Abraham: Razlog što je osobi trebalo tako dugo da nade posao bilo je to što se nije
usredsredivala na ono je želela, to jest, na posao, nego na nedostatak posla - i tako ga
udaljavala od sebe.

Kad je najzad napravila prodor i dobila posao, tada njen fokus vi-še nije bio na
nedostatku posla -fokus se našao na onome što je želela, pa je tako pocela da dobija
još toga. U vašem primeru, želja je postajala sve jaca, cak i pored toga što je uverenje
bilo slabo, tako je da je zakon privlacenja s vremenom urodio onim što je ova osoba
najsnažnije osecala. Medutim, bespotrebno je mucila sebe, time što nije odvojila malo
vremena da rašcisti misli.

Zašto posle usvajanja cesto usledi trudnoca?

Džeri: Ima li neki razlog što par koji godinama nije mogao da ima dece, pa
naposletku usvoje dete, a onda žena iznenada ostane u drugom stanju?

Abraham: Posredi je potpuno ista prica.


Kad se konkurencija uklapa u sliku namera?

Džeri: Još jedno pitanje - kako se konkurencija uklapa u ovu sliku?

Abraham: Iz naše perspektive, u ovom prostranom univerzumu u kojem svi
stvaramo, istinski ne postoji konkurencija, jer ima svega u izobilju, dovoljno da
zadovolji sve nas. Vi sebe stavljate u poziciju nadmetanja tako što kažete da postoji
samo jedna nagrada. A to može da urodi izvesnom nelagodom, jer želite da pobedite;
ne želite da izgubite, ali cesto je pažnja usmerena na poraz umesto na pobedu.

Kad dovedete sebe u poziciju da se nadmecete, onaj koji pobeduje uvek je onaj koji
je najviše nacisto u pogledu toga šta želi i najjace to ocekuje. To je zakon. Ako je
konkurencija na bilo koji nacin korisna, onda je to zato što podstice želju.

Da li bi jacanje moje snage volje predstavljalo prednost?

Džeri: Postoji li nacin da ljudi ojacaju svoju volju, kako bi dobijali više onoga što žele
i manje onoga što ne žele?

Abraham: Primenom procesa nameravanja po segmentima to bi se svakako postiglo.
Ali nije rec toliko o „jacanju snage volje", koliko o gajenju misli kojima zakon
privlacenja potom doprinosi. Snaga volje može da znaci „rešenost". A rešenost može
da znaci „promišljeno razmišljanje". Medutim, to sve zvuci mnogo komplikovanije
nego što je potrebno. Jednostavno razmišljajte o onome što preferirate, dosledno,
tokom celog dana, a zakon privlacenja postarace se za sve ostalo.

Zašto vecina bica prestane da se razvija?

Džeri: Cini mi se da vecina ljudi u našem društvu, kad dode u godine izmedu
dvadeset pete i trideset pete, dosegne plafon svog razvoja. Dotad steknu kucu kakvu
su želeli; nacin života koji su želeli; posao koji su želeli; uverenja, politiku i verska
ubedenja koja su želeli; cak i raznorazna licna iskustva kakva su priželjkivali. Imate li
neku ideju šta je uzrok toga?

Abraham: Nije rec toliko o tome da su doživeli sve što su nameravali da dožive,
koliko da više ne privlace nova iskustva. U novim iskustvima, prisutno je više
uzbudenja i više želje, ali mnogi od njih ne iznose više promišljeno svoje želje; manje
ili više, mire se s onim što postoji.


Obracanje pažnje na ono što postoji privlaci samo još više toga dok poklanjanje
pažnje onome što se želi privlaci promenu. Prema tome, dolazi do neke vrste
samozadovoljstva, prosto zato što ne razumeju zakone.

Vecina ljudi prestane promišljeno da teži ekspanziji zato što ne shvataju zakone
univerzuma, tako da nenamerno nude protivrecne misli, što dovodi do toga da ne
dobijaju ono što že-le. Kad se vaša uverenja u vezi s onim što želite da postignete
kose sa željom koju biste želeli da ostvarite, cak ni naporan rad ne daje rezultate i s
vremenom se prosto umorite.

Sticanje akutne svesti o zakonima univerzuma, posle cega pocinjete blago da
usmeravate svoje misli ka onome što priželjkujete, pocece odmah da daje pozitivne
rezultate.

Džeri: Dobro, recimo da je osoba dosegla odredenu fazu u životu kad ustanovi daje
pocela da se krece silaznom ili negativnom spiralom. Kako da primeni nameravanje
po segmentima da bi se ponovo našla na uzlaznoj spirali?

Abraham: Vaš sadašnji trenutak je mocan. Štaviše, sva vaša snaga je upravo u
njemu. Dakle, ako se usredsredite na to gde ste sada i zastanete da biste razmislili šta
konkretno želite samo od ovog segmenta, bicete nacisto. Ne možete baš odmah da
budete nacisto po pitanju toga šta želite u vezi sa svim stvarima, ali možete odmah da
definišete šta preferirate ovde i sad. Dok to radite, segment po segment, pronaci cete
novu jasnocu, a vaša silazna spirala promenice pravac.

Kako da izbegnemo uticaj uvreženih uverenja i navika?

Džeri: Abrahame, cini se da je vecini nas vrlo teško da odbaci stare ideje, uverenja i
navike. Da li biste hteli da nam date afirmaciju koja bi nam pomogla da izbegnemo
uticaj starih iskustava i uverenja?

Abraham: Snažan sam u svom sadašnjem trenutku. Mi ne podsticemo odbacivanje
starih ideja, jer nastojanjem da ih se otarasite zapravo samo još više razmišljate o
njima. Uz to, neke vaše stare ideje vredi zadržati. Prosto budite svesniji kako
usmeravate misli i odlucite da želite da se osecate dobro. Danas, bez obzira na to
kuda idem i šta radim, moja dominantna namera je da vidim ono što želim da vidim.
Ništa nije važnije od toga da se osecam dobro.

Džeri: Dakle, ako su ljudi ocevici negativnosti emitovanih putem medija ili cak
slušaju probleme koje im iznose prijatelji, kako da izbegnu uticaj tih negativnosti?


Abraham: Tako što ce izneti nameru, u svakom segmentu svog životnog iskustva, da
vide samo ono što žele da vide. Tada, cak i u najnegativnijim prezentacijama, vide
samo ono što žele.

Da li je ikad u redu reci šta je nepoželjno?

Džeri: Da li je ikad u redu da kažemo šta je ono što ne želimo?

Abraham: To ponekad može da dovede do stvaranja jasnije slike o onome što želite.
Ali dobro je da brzo promenite temu i predete na razgovor o onome što želite.

Ima li ikakve vrednosti u istraživanju naših negativnih misli?

Džeri: Abrahame, da li ikad uvidate bilo kakvu vrednost u nastojanju da se
identifikuje konkretna misao koja je dovela do neke negativne emocije?

Abraham: Ona može biti vredna, iz sledeceg razloga: Kad shvatite da imate
negativne misli, najvažnije od svega je da, kako god znate, prestanete da razmišljate o
njima. Ukoliko u vama postoji snažno uverenje, tada cete možda ustanoviti da vam se
ova negativna misao stalno i iznova vraca. Stoga cete možda morati stalno da
preusmeravate misli s te negativne na nešto drugo. U tom slucaju, korisno je da
prihvatite uznemirujucu misao i modifikujete je primenjujuci novu perspektivu.
Drugim recima, preoblikujte konfliktno uverenje u ono koje nije toliko konfliktno -
posle toga vas više nece proganjati.

Šta kad drugi ne smatraju da su moje želje realne?

Džeri: Ako postoji neko ko zna šta želimo da postignemo (a to je nešto daleko iznad
proseka) i stalno nam ponavlja da to što želimo nije realno, kako da izbegnemo uticaj
toga?

Abraham: Uticaj drugih možete izbeci tako što cete razmisliti, pre interakcije s njima,
o onome što vam je važno. Nameravanje po segmentima može ovde da bude od velike
koristi. Insistirajuci da pogledate stvarnosti u oci, drugi uticu na vas da se ukorenite
na jednom mestu, poput drveta. Sve dok vidite samo ono što jeste, ne možete se
razvijati dalje od toga. Mora vam se dopustiti da vidite ono što želite da vidite,


ukoliko želite da ikad privucete to što želite da vidite. Obracanje pažnje na ono što
jeste samo stvara još više toga.

Kako je moguce „postici sve za 60 dana"?

Džeri: U suštini, rekli ste da, u roku od 60 dana, možemo da imamo sve što želimo da
imamo u životu. Kako predlažete da to postignemo?

Abraham: Prvo, morate da prihvatite da je sve što sada proživljavate rezultat misli
koje ste emitovali u prošlosti. Te misli su doslovno prizvale ili postavile na scenu
okolnosti u kojima sada živite. Prema tome, danas, dok emitujete misli vezane za
svoju buducnost i vidite sebe kakvim želite da budete, pocinjete uskladivanje s tim
buducim dogadajima i okolnostima koji ce vas zadovoljavati. Dok razmišljate o
buducnosti - koja je deset godina, pet godina ili šezdeset dana daleko - doslovno
pocinjete da joj utirete put, da je unapred pripremate. Potom, kad zadete u te unapred
pripremljene trenutke, a ta buducnost postane vaša sadašnjost, fino je podešavate
govoreci: Ovo je ono što sada želim. I sve one misli koje ste poklanjali svojoj
buducnosti, sve do ovog trenutka u kojem odlucujete o tome šta želite da preduzmete,
sve ce se uklopiti zajedno, u celinu koja ce vam doneti upravo ono što sad želite da
proživite.

Prema tome, rec je o jednostavnom procesu priznavanja, iz dana u dan, da postoji
mnogo segmenata. I, da, kad ulazite u novi segment, morate da zastanete i
identifikujete ono što vam je najvažnije, kako bi zakon privlacenja mogao to da
privuce za vas. Što više razmišljate o necemu, to postaje sve jasnije; što jasnije
postaje, to su pozitivnije emocije koje osecate i veca je snaga koju privlacite. Prema
tome, ova rabota nameravanja po segmentima kljuc je brzog i promišljenog stvaranja.

Uživali smo razgovarajuci s vama o ovoj tako važnoj temi. Osecamo veliku ljubav
prema vama.

Sada razumete

Sad kad razumete pravila, da tako kažemo, ove cudesne igre vecnog života koju
igrate, predodredeni ste da doživite velicanstveno iskustvo, jer sad imate kreativnu
kontrolu nad svojim fizickim iskustvom.

Sad kad razumete mocni zakon privlacenja, necete više pogrešno shvatati kako se to
stvari dešavaju vama ili drugima. Dok usmeravate svoje misli prema onim stvarima


koje priželjkujete, vaše poimanje umeca promišljenog stvaranja odvešce vas bilo gde,
kuda god vi odlucite da idete.

Segment po segment, vi cete utrti put svom životnom iskustvu, šaljuci u svoju
buducnost snažne misli koje ce je pripremiti za vaš radostan dolazak. Obracajuci
pažnju na to kako se osecate, naucicete da dovedete svoje misli u sklad sa svojim
unutrašnjim bicem i onim ko zaista jeste i postanete onaj koji dopušta, jer ste i rodeni
da to budete -predodredeni da proživite

ispunjen život, prožet beskrajnom radošcu. Neizmerno smo uživali u ovom razgovoru.
Zasad smo završili.

Abraham

Kad sutradan izjutra otvorite oci, prihvatite da ulazite u no-vi segment životnog
iskustva i da vreme koje cete provesti u krevetu pre ustajanja predstavlja taj segment.
Ustanovite svoju nameru za to vreme: Dok ležim u krevetu, nameravam da stvorim
jasnu sliku o ovom danu. Nameravam da budem radostan i ushicen ovim danom.

Potom, dok ležite u krevetu, oseticete osveženost i ono oduševljenje danom koji vam
predstoji.

Kad ustanete iz kreveta, ulazite u novi segment životnog iskustva. To može da bude
segment u kojem se pripremate za taj dan. Prema tome, dok ulazite u segment u kojem
perete zube i tuširate se, pustite da vaša namera bude sledeca: Nameravam da
prihvatim svoje divno telo i osecam poštovanje prema velicanstvenom nacinu na koji
funkcioniše. Nameravam da se lepo doteram i izgledam najbolje što mogu.

Pripremajuci se za dorucak, neka vaša namera za taj segment bude ova: Odabracu i
efikasno cu pripremiti ove divne, hranljive namirnice. Opusticu se i uživacu u jelu,
puštajuci svoj cudesni organizam da ga savršeno svari. Odabracu onu hranu koja mi
ovog casa najviše odgovara. Ta hrana ce me zasititi i osvežiti. Pošto iznesete ovu
nameru, ustanovicete da se, dok jedete, osecate podmladeno, sito i osveženo. I
uživacete u hrani više nego da niste izneli ovu nameru.

Kad udete u kola i uputite se ka svom odredištu, neka vaša namera za taj segment
bude da nameravanu udaljenost preputujete bezbedno, da se tokom vožnje osecate
živahno i srecno i da budete svesni onoga što nameravaju ili ne nameravaju ostali
vozaci, kako biste se kroz saobracaj kretali glatko, bezbedno i efikasno.

Kad izadete iz kola, ušli ste u novi segment. Prema tome, zastanite nacas i zamislite
sebe kako hodate od mesta na kojem se nalazite do mesta na koje nameravate da
odete. Sagledajte sebe kako se osecate dobro dok hodate; namerite da se krecete
efikasno i bezbedno. Namerite da dišete duboko, osecajuci vitalnost svog organizma, i
namerite da osetite jasnocu svog misaonog mehanizma... Usmerite viziju ili nameru
na sledeci segment u koji vam predstoji da udete. Zamislite sebe kako pozdravljate
osoblje ili poslodavca... Sagledajte sebe kao osobu koja uzdiže druge, imajte spreman
osmeh. Prihvatite da nisu svi s kojima se susrecete promišljeni U svojim namerama,
ali znajte da cete vi, sa svojim promišljenim nameravanjem, uvek imati kontrolu nad
sopstvenim životnim iskustvom; necete bivati pometeni njihovom zbrkom, niti
njihovim namerama ili uticajem.

Dok se kroz svoj dan krecete po segmentima, oseticete snagu i zamah formiranja
svojih namera, i ustanovicete da se osecate velicanstveno nepobedivi. Sagledavajuci
sebe stalno iznova kao nekog ko ima kontrolu nad sopstvenim životnim iskustvom,
oseticete da nema nicega što ne možete biti, raditi ili imati.


Da biste planirali po segmentima, nosite svešcicu

Razume se, vaši segmenti nece biti baš isti kao ovi koje smo ovde opisali, niti ce se
ponavljati iz dana u dan. Za samo nekoliko dana, ustanovicete da vam je vrlo lako da
identiflkujete svaki novi segment i ono što najviše želite od njega, sve dok ubrzo ne
budete u stanju da jasno ocekujete dobre rezultate od svih segmenata svog dana.

Nekima od vas ce možda biti lakše da nose sa sobom svešcicu i da fizicki zastanu i
identifikuju segment, upisujuci spisak namera u tu svešcicu. Buduci da je zapisivanje
na papir obicno najjaca tacka usredsredenosti, verovatno cete na sa-mom pocetku
primene procesa nameravanja po segmentima zakljuciti da vam je svešcica od velike
koristi.

Imate li nekih pitanja za nas u vezi s nameravanjem po segmentima?

Zar ne postoji neki cilj koji valja ostvariti?

Džeri: Abrahame, meni se cini daje nameravanje po segmentima idealno sredstvo za
trenutnu prakticnu primenu (i realizaciju) zakona privlacenja, umeca promišljenog
stvaranja i umeca dopuštanja. Drugim recima, tako što cemo odmah udružiti svoju
trenutno akutnu svest o ovim zakonima (koje su nam vaša ucenja pojasnila) s ovim
procesom nameravanja po segmentima, možemo odmah da ustanovimo kako naše
misli mogu da uticu na naše manifestacije.

Ja izjednacavam nameravanje po segmentima s utvrdivanjem niza malih ciljeva (ili
namera) ciju manifestaciju možemo doživeti skoro odmah i sasvim svesno. To kod
mene dovodi do novog pitanja: „Zar ne postoji neki osnovni opšti cilj (ili namera) koji
možemo da postignemo u celosti u ovom fizickom životu?"

Abraham: Postoji. I baš kao što nameravanje po segmentima jeste namera najbliža
trenutku u kojem sada živite, namera s kojom ste došli u ovaj fizicki izraz nalazi se, da
tako kažemo, na njegovom kraju. Drugim recima, sad ste ovde, s namerom da
izvucete iz ovog trenutka ono što najviše želite, pa ipak, na ovaj trenutak uticu misli
koje ste o njemu imali još pre no što ste se rodili u ovom fizickom telu. Kad ste iz one
unutrašnje, šire perspektive izronili u ovo fizicko telo, zaista ste imali namere, ali sada
su dominantne namere iz vaše sadašnje fizicke perspektive.

Vi niste marioneta koja odigrava unapred napisan scenario. Imate izbora u svakom
trenutku da odlucite šta je najprimerenije iz vaše neprekidno evoluirajuce perspektive,
jer ste prevazišli ono sa cim ste došli u ovo telo - zato što je ovo životno iskustvo
doprinelo toj perspektivi.


Može li sreca kao cilj biti dovoljno važna?

Džeri: Dakle, buduci da nemam svesnu spoznaju o tome koji su ti konkretni,
individualni, opšti ciljevi, da li bi nešto moglo biti važnije od cilja da budemo srecni?

Abraham: Pogodili ste nacin da saznate šta je ono što ste nameravali kad ste došli
ovamo iz svoje unutrašnje perspektive. Drugim recima, rekli ste: „Buduci da nemam
svesnu spoznaju o tome koji su ti konkretni, individualni, opšti ciljevi..." Razlog što
nemate svesnu spoznaju o tome koji su ti konkretni ciljevi jeste to što nema nikakvih
konkretnih ciljeva. Pre svog fizickog rodenja, imali ste opštih namera, kao što su da
budete srecni, da uzdižete druge, da se neprekidno razvijate... ali o konkretnim
nacinima ili procesima za postizanje toga odlucujete vi sami, ovde i sada. U ovom
trenutku, vi ste tvorac.

Kako možemo da uvidimo da se razvijamo?

Džeri: Uzmimo nameru koju ste pomenuli -razvoj. Kako možemo da uvidimo da se
razvijamo?

Abraham: Buduci da ste vi bica koja teže razvoju, imacete pozitivnu emociju kad
god shvatite da se razvijate, a negativnu svaki put kad uocite da stagnirate. Vidite,
niste obavezno svesni misli ili namera svoje unutrašnje ili šire perspektive - ali imate
komunikaciju. Sva fizicka bica imaju komunikaciju sa svojim unutrašnjim bicem u
vidu emocija, tako da, kad god su vaše emocije pozitivne, znate da ste u harmoniji sa
svojim unutrašnjim namerama.

Koja je validna mera uspeha?

Džeri: Šta vi, Abrahame, iz svoj nefizicke perspektive, vidite kao validnu meru
uspešnosti onoga što mi ovde radimo?

Abraham: Imate više nacina vrednovanja uspeha. U vašem društvu, merilo uspeha su
vaši dolari; vaši trofeji su merilo uspeha - ali, iz naše perspektive, najbolje merilo
uspeha je postojanje pozitivne emocije u vama.

Može li nameravanje po segmentima ubrzati naše manifestovanje?

Džeri: Znaci, ovaj proces nameravanjapo segmentima ne samo da može da ubrza
dobijanje onoga što želimo, vec može ujedno da ucini ovo naše iskustvo prijatnijim i
više unutar naše svesne kontrole (i prema tome uspešnijim). Da li je u tome stvar?


Abraham: Apsolutno je „više unutar vaše svesne kontrole" buduci da svesno iznosite
svoje namere. Alternativa je u tome da ne odlucujete o tome šta želite i u toj zbrci
privlacite pomalo od svega; a u tom privlacenju ima ponešto što želite i ponešto što ne
želite. Poenta procesa nameravanja po segmentima je u tome da cete uvek privlaciti
ono što promišljeno poželite. Nema više stvaranja po automatizmu; nema više
privlacenja onoga što ne želite.

U pravu ste kad kažete da može da ubrza proces, jer je vaša jasnoca ono što ga
ubrzava. Dabome, vi fizicki stvarate dok premeštate gomile zemlje s jednog mesta na
drugo (ili štagod vec radite), ali ne pristupate moci univerzuma ukoliko vaše misli ne
pobude emociju. Kad je prisutna emocija - pozitivna ili negativna - tek ste tada
pristupili moci univerzuma.

Kad istinski, istinski želite nešto, to vam vrlo brzo i dode. Kad istinski, istinski ne
želite nešto, to vam vrlo brzo i dode. Zamisao nameravanja po segmentima jeste da
iznesete misao o onome što želite i dovoljno jasno se, ovog casa, usredsredite na nju
da to pobudi emocije u vezi s njom. Vaša jasnoca ubrzace proces.

Meditacije, radionice i proces nameravanja po segmentima

Džeri: Dozvolite mi, molim vas, da zajedno pojasnimo terminologiju. Postoje tri
razlicita procesa. Jedan se naziva nameravanje po segmentima. Drugi se naziva
radionica. Treci o kojem ponekad govorite, recnikom ljudi naziva se meditacija. Da li
biste pojasnili razlike i svrhe ova tri procesa?

Abraham: Svaki od ova tri procesa ima razlicitu namenu. Prema tome, vaše pitanje se
savršeno uklapa u našu temu nameravanja po segmentima, jer je dobro da znate zašto
ulazite u neke od njih onda kad to cinite i šta ocekujete da dobijete. Vreme meditacije,
kako je vi zovete, jeste segment u kojem nameravate da utišate mehanizam svesnog
mišljenja kako biste osetili unutrašnji svet. To je vreme odvajanja od fizickog aspekta,
da biste mogli da osetite ono što zalazi dalje od fizickog sveta. Postoje razliciti razlozi
za ovo odvajanje i važno je da, dok ulazite u ovaj segment, identifikujete koji je vaš
razlog za to. Vaš razlog za ovaj segment meditacije može biti da prosto želite da senakratko odvojite od sveta koji vas zbunjuje ili uznemiruje. Želite malo vremena za
okrepljenje. Kad mi podsticemo meditaciju, to je s namerom da dopustite otvaranje
svojih prolaza, kako bi se vaša unutrašnja licnost, koja postoji u unutrašnjoj
dimenziji, objedinila sa svesnom fizickom licnošcu koja je ovde u ovom fizickom
telu. Meditacija je povlacenje fokusa iz fizickog, svesnog sveta i dopuštanje da se taj
fokus uskladi s unutrašnjim svetom.

Dakle, proces radionice je segment u kojem nameravate da posvetite konkretne i
precizne misli pojedinostima onoga što želite, kako biste, po zakonu privlacenja,


dobili jasnu sliku o tome. Drugim recima, želite da razmišljate o svojoj želji toliko
konkretno da to dovede dotle da moc univerzuma ubrza vaše stvaranje. Radionica je
vreme tokom kojeg usmeravate misli u pravcu svoje konkretne želje, uskladujete
misli, ovog casa, sa željama koje vam je život pomogao da identifikujete. U vašem
fizickom svetu, ne možete imati fizicko iskustvo dok ga prvo ne stvorite u mislima.
Prema tome, radionica je mesto na kojem pocinjete promišljeno da razmišljate i
privlacite ono što želite.

Proces nameravanja po segmentima jeste prosto prihvatanje da prelazite u segment u
kojem je nameravanje drugacije od prošlog, te da potom valja da stanete i
identifikujete šta je to što sada želite. Nameravanje po segmentima jeste proces putem
kojeg eliminišete predominantne prepreke vašem promišljenom stvaranju: uticaj
drugih ljudi, koji mogu imati drugacije namere od vas ili uticaj vaših vlastitih starih
navika.

Kako mogu svesno poceti da osecam srecu?

Džeri: Sugerišete da bi trebalo da prvo dodemo do tacke kad osecamo srecu, pa tek
onda da namerimo nešto. Da li biste nam otkrili neke razlicite nacine za svesno
generisanje osecanja radosti ili pobudivanje osecanja pozitivnih emocija?

Abraham: Pre toga, želimo da istaknemo koliko je dragoceno biti srecan. Vi ste kao
magneti, a to kako se osecate jeste vaša tacka privlacenja. Prema tome, ako ste
nesrecni, ako razmišljate o onome što ne želite (a što bi pobudilo osecaj da ste
nesrecni), tada privlacite više onoga što ne želite. Osecaj da ste srecni izuzetno je
dragocen, jer samo s pozicije srece možete privlaciti ono što želite, ali isto tako je i
vaše najprirodnije stanje. Ako ne dopuštate sebi da budete sretni, tada udaljavate
sebe od onoga što zaista jeste.

Deo peti

Nameravanje po segmentima

Cudesan proces nameravanja po segmentima

Džeri: Abrahame, meni se cini da kombinacija sastojaka zakona privlacenja, umeca
promišljenog stvaranja i umeca dopuštanja... kad joj se doda i ovaj proces
nameravanja po segmentima, kao da sadrži celokupan recept za podsticanje
dešavanja uopšte. Da li biste nam rekli nešto o procesu nameravanja u segmentima?

Abraham: Kad shvatite da ste tvorac sopstvenog iskustva, poželecete i da jasnije
identifikujete svoju želju, kako biste je mogli pustiti u svoje iskustvo. Zato što ste
prestali da identifikujete ono što stvarno želite, ne postoji mogucnost promišljenog
stvaranja.

Ne želite iste stvari u svim segmentima svog životnog iskustva. Štaviše, u svakom
danu postoji mnogo segmenata koji mogu nositi razlicite namere. Prema tome, poenta
ovog nameravanja po segmentima jeste da vam pomogne da shvatite koliko je

dragoceno da više puta u toku dana zastanete da biste identifikovali šta je to što
najviše želite, kako biste mogli da stavite akcenat na to, a time i da mu date
snagu.

Vrlo malo onoga što proživljavate u toku ovog dana jeste rezultat onoga o cemu ovog
dana razmišljate. Ali kad god zastanete, segment po segment, i identifikujete šta je to
što želite u ovom segmentu, emitujete misli koje pocinju da utiru put vašem buducem
iskustvu, kad god zalazite u segmente koji su slicni.

Drugim recima, recimo da ulazite u svoje vozilo i da ste sa-mi, tako da namera da
komunicirate s nekim ili pažljivo slušate šta neko drugi govori nije tako važna
namera. Medutim, namera da pažljivo vozite i odmorni i blagovremeno stignete tamo
kuda ste krenuli sasvim je na mestu u ovom segmentu kad putujete od jednog mesta
do drugog. Identifikacija vaše namere dok ulazite u ovaj segment vožnje ne utice
samo na taj segment, nego i zalazi u vašu buducnost, kako biste i svaki sledeci put kad
udete u svoje vozilo imali, zapravo, unapred stvorene okolnosti i dogadaje koji ce biti
po vašem ukusu.


Moguce je da ce u pocetku, premda identifikujete segment po segment, u onome što
želite još uvek biti izvesnog zamaha od strane vaših ranijih misli. Ali s vremenom,
dok iznosite, segment po segment, ono što želite, vi cete utrti put koji je umnogome
po vašem ukusu. Tada više necete morati da se u svakom trenutku trudite da stvari
budu onakve kakve želite.

Mogu da stvaram uspeh po segmentima

Tehnicki gledano, sva vaša kreativna snaga je u sadašnjem trenutku. Medutim, vi ne
projektujete samo u sadašnji trenutak, nego i u buducnost koja postoji za vas. Prema
tome, što ste spremniji da zastanete i identifikujete ono što želite u ovom segmentu, to
ce bolji, jasniji i velicanstveniji biti vaš buduci put. A svaki od vaših trenutaka bice
takode sve bolji i bolji.

Svrha ovog eseja jeste da ponudi onima koji to žele praktican proces uz pomoc kojeg
mogu odmah da pocnu da praktikuju primarne zakone univerzuma, da bi vam dali
apsolutnu i promišljenu kontrolu nad vašim životnim iskustvom. I premda ovo nekima
zvuci kao krajnje preuvelicana izjava, jer izgleda da se vecini cini da ne možete
kontrolisati ono što vam se u životu dešava, mi želimo da znate da to možete.

Došli smo da pomognemo vama koji ste ovde, usredsredeni u ovim fizickim telima,
da konkretno shvatite kako to privlacite sve što privlacite - i da vam pomognemo da
shvatite da vam ništa ne dolazi ukoliko to niste prizvali svojim mislima. I da cete onda
kad vi pocnete da zagledate u svoje životno iskustvo i pocnete da uvidate apsolutnu
korelaciju izmedu onoga što vi govorite, mislite i dobijate, jasno shvatiti da ste,
uistinu, vi oni koji pozivate, oni koji privlacite i oni koji stvarate svoje životno
iskustvo.

Sadašnje vremeje najbolje vreme

Živite u divnom vremenu, u tehnološki izuzetno naprednom društvu u kojem imate
pristup stimulaciji misli iz celog vašeg sveta. Taj pristup koji imate tim informacijama
izuzetno je dragocen, jer vam pruža priliku za ekspanziju, ali može da bude i izvor
velike zbrke.

Vaša sposobnost da se usredsredite na suženu temu dovodi do vece jasnoce, dok vaša
sposobnost da se usredsredujete na mnogo stvari odjednom cesto dovodi do zbrke. Vi
ste prijemciva bica; vaši misaoni procesi vrlo su brzi i dok razmišljate o samo jednoj
temi, imate sposobnost da, posredstvom zakona privlacenja, unosite u tu temu sve
više jasnoce dok naposletku ne postignete doslovno sve u vezi s njom. Medutim, zbog
toga što je u vašem društvu dostupna tolika stimulacija misli, vrlo mali broj vas ostaje
usredsreden na samo jednu temu dovoljno dugo da bi znacajno napredovao. Vecina


vas je u toj meri dekoncentrisana svim i svacim da nema prilike da razvije bilo koju
misao na neki viši stepen.

Svrha i vrednost nameravanja po segmentima

Dakle, nameravanje po segmentima je proces promišljene identifikacije onoga što se
konkretno želi u sadašnjem trenutku. To se radi s namerom da iz opšte zbrke koju
smatrate svojim ukupnim životnim iskustvom izvucete svest o tome šta želite u ovom
konkretnom trenutku. A kad odvojite casak da identifikujete koja je to namera, to ce
uroditi ogromnom snagom koju ce univerzum uliti u ovaj konkretan trenutak u kojem
se nalazite.

Razmišljajte o svojim mislima kao o magnetskim. (Uistinu, sve u vašem univerzumu
je takvo - slicno privlaci slicno.) Prema tome, kad god razmatrate ili se usredsredujete
makar i na malu negativnu pomisao, snagom zakona privlacenja -ona ce postajati sve
veca. Ukoliko se osecate narocito razocarani ili tužni, ustanovicete da privlacite i
druge koji se ne osecaju mnogo drugacije od vas, jer to kako se osecate jeste vaša
tacka privlacenja. Prema tome, ako ste nesrecni, privlacicete još više onoga što vas
cini nesrecnim. Medutim, ako se osecate dobro, privlacicete još više onoga što
smatrate dobrim.

Buduci da privlacite ili pozivate u svoje iskustvo druge osobe s kojima stupate u
interakcije, ljude koji vas okružuju u saobracaju, ljude na koje nailazite dok kupujete,
ljude koje susrecete dok šetate, teme o kojima ljudi razgovaraju s vama, nacin na koji
se konobar u restoranu ponaša prema vama, novac koji pritice u vaše iskustvo, izgled i
subjektivni osecaj vašeg fizickog tela, osobe s kojima izlazite (ovaj spisak može da se
nastavi, obuhvatajuci sve u vašem iskustvu) - izuzetno je dragoceno da shvatite snagu
svog sadašnjeg trenutka. Svrha procesa nameravanja po segmentima jeste da jasno
usmerite misli ka onim stvarima koje želite da doživite, tako što cete identifikovati
one elemente života koji su vam u konkretnom segmentu najvažniji.

Kad vam kažemo da ste tvorac sopstvenog iskustva i da u vašem iskustvu nema nicega
što niste pozvali u njega, ponekad se susrecemo s otporom. Otpor dolazi otud što
mnogi od vas imaju u životu stvari koje ne žele. Stoga nam kažete: „Abrahame, ne bih
stvorio ono što ne želim." Slažemo se, ne biste to namerno uradili, ali ne slažemo se s
tim da to niste i uradili. Naime, putem svojih misli - tako i nikako drugacije - dobijate
ono što dobijate. Medutim, sve dok ne budete spremni da prihvatite da ste tvorac
sopstvenog iskustva, tada ovde nema baš mnogo šta što može da vam bude od koristi.

Bili vi svesni toga ili ne, zakon privlacenja utice na vas, a nameravanje po
segmentima pomoci ce vam da budete svesniji moci svojih misli, jer što ga


promišljenije primenjujete, to ce više pojedinosti vašeg života odražavati vašu

promišljenu nameru.

Vaše društvo nudi mnogo stimulacije misli

Živite u društvu koje nudi mnogo stimulacije misli, a buduci da ste otvoreni i
prijemcivi prema tome, vrlo je moguce da privlacite više misli, a time i više situacija i
ljudi nego što imate vremena ili želje da se bavite njima.

Tokom samo jednog sata izloženosti vašim medijima, nu-di vam se ogromna
stimulacija, pa nije nikakvo cudo da vam se cesto cini da ste prezasiceni i mnogi od
vas se sasvim iskljuce, zatvore prema baš svemu, jer toliko toga nadire tako velikom
brzinom.

Ovaj proces planiranja po segmentima nudi vam rešenje, jer dok citate ove reci, vaša
zbunjenost ustupice mesto najvecoj mogucoj jasnoci. Osecaj da nemate kontrolu ni
nad cim ustuknuce pred osecajem da držite sve konce u svojim rukama, a što se tice
mnogih od vas, osecaj tavorenja u mestu bice zamenjen velicanstvenim i
okrepljujucim osecanjem brzog napredovanja.

Do zbunjenosti dolazi onda kad razmišljate o mnogo stvari odjednom, dok
pojedinacnost u razmišljanju dovodi do vece jasnoce - a sve je to povezano sa
zakonom privlacenja. Kad emitujete misao u vezi s bilo cim, zakon privlacenja odmah
se daje na posao, isporucujuci vam novi podsticaj za razmišljanje na istu temu. Dok
prelazite s jedne misli na drugu, zakon privlacenja nudi vam sledece misli vezane s
njima. To je i razlog što se neretko osecate preoptereceni, jer, po zakonu privlacenja,
prizvali ste informacije o prevelikom broju tema.

U mnogim slucajevima, te informacije poticu iz vaše prošlosti; u mnogim
slucajevima, poticu od vama bliskih osoba, ali krajnji rezultat je isti: razmišljate o
toliko stvari da se vaše napredovanje ne odvija ni u jednom konkretnom pravcu - a
rezultat su, dabome, osecanja osujecenosti ili zbunjenosti.

Od zbunjenosti do jasnoce i promišljenog stvaranja

Kad odaberete primarnu temu o kojoj želite da razmišljate, zakon, univerzum,
isporucice vam još onoga što je vezano za to konkretno razmišljanje. Medutim,
umesto mnoštva misli koje priticu iz razlicitih pravaca -cak i konfliktnih, suprotnih
pravaca - misli i dogadaji koji sada dolaze bice u harmoniji s primarnom mišlju koju
ste emitovali. Prema tome, bice prisutan osecaj jasnoce i, što je još važnije, bice
prisutna spoznaja da napredujete u svom stvaranju. Kad razmišljate o mnogo tema
istovremeno, generalno ne napredujete izrazito u pravcu nijedne od njih, jer su vaš


fokus i snaga razliveni; s druge strane, ako ste usredsredeni na ono što vam je u
datom trenutku najvažnije, snažno napredujete u pravcu toga.

Podela dana u rašclanjivanju po segmentima

Tacka na kojoj se sad nalazite, tacka sa koje sada svesno opažate ta tacka je segment.
Vaš dan može da se podeli na mnogo segmenata i ne postoji medu vama dvoje koji ce
imati u dlaku jednake segmente. Segmenti jednog vašeg dana mogu se razlikovati od
segmenata narednog, i to je sasvim u redu. Nije nužno imati krut raspored segmenata.
Važno je da identifikujete prclazak iz jednog segmenta, te time i iz jednog niza
namera u drugi.

Na primer, kad se izjutra probudite - ulazite u novi segment. Vrcme koje provedete
budni pre no što ustanete iz kreveta -to je segment... Vreme koje provodite
pripremajuci se za svoju sledecu aktivnost - to je segment... Kad ulazite u svoje vozilo

- to je još jedan segment, i tako dalje.
Kad god shvatite da prelazite u novi segment životnog iskustva, ako ste voljni da
nacas zastanete i naglas ili u sebi kažete šta je ono što najviše želite na prelasku u novi
segment, putem mocnog zakona privlacenja, pocecete da privlacite misli, situacije,
dogadaje, pa cak i razgovore ili postupke drugih osoba koji ce biti u harmoniji s
vašom namerom.

Dok odvajate malo vremena da biste prihvatili da prelazite u novi scgment i odete još
dalje, tako što identifikujete koje su vaše dominantne namere unutar njega, izbeci cete
zbrku do koje dolazi kad dozvolite da vas ponese uticaj drugih ili cak zbrku proizašlu
iz »sopstvene navike da razmišljate nedovoljno promišljeno.

Funkcionišcm i stvaram na više nivoa

U svakom segmentu svog života funkcionišete na više nivoa. Poatoje stvari koje radite
u segmentima. (Rad, delanje je snažno stvaranje.) Postoje stvari o kojima govorite u
segmentima. (Govorenje je snažno stvaranje.) I postoje stvari o kojima razmišljate u
segmentima. (Razmišljanje je snažno stvaranje.) Takode, unutar svakog segmenta,
možda razmatrate šta se dogada u vašoj sadašnjosti; možda razmatrate ono što se vec
dogodilo u prošlosti; ili možda razmatrate ono što ce se dogoditi u vašoj buducnosti.

Kad razmišljate o onome što želite, pocinjete da privlacite suštinu onogaa što želite u
buducnosti. Ali pošto vaša sadašnjost još uvek nije spremna za to, to verovatno nece
doci u vašu sadašnjost - medutim, pocece pomak napred. I dok se krecete napred, ka
tom mestu u buducnosti, isto se dešava i sa onim dogadajima i okolnostima o kojima
razmišljate.


Ono o cemu sada razmišljam odreduje moju buducnost

Ovo je proces koji nazivamo pripremanjem: u svojoj sadašnjosti, razmišljate o svojoj
buducnosti, tako da je vaša buducnost, onda kad stignete u to buduce vreme, vec
odredena ili pripremljena; to cinite sami, za sebe. Prema tome, mnogo onoga što danas
doživljavate rezultat je onoga što ste juce, prekjuce ili pre godinu ili dve... razmišljali

o današnjem danu.
Svaka misao koju pomislite, a koja je usmereria prema onome što želite za svoju
buducnost, od velike je koristi za vas. Svaka misao koju pomislite o buducnosti koju ne
želite, nimalo vam ne ide u prilog.

Dok razmišljate o vitalnosti i zdravlju - i želite ih i ocekujete u svojoj buducnosti -
odredujete i pripremate to za sebe. Ali dok se plašite ili brinete zbog pogoršanja
zdravlja ili bolesti, takode odredujete i pripremate to za svoju buducnost.

Nameravanje po segmentima pomoci ce vam bez obzira na to da li u svom sadašnjem
trenutku razmišljate o tom sadašnjem trenutku ili razmišljate o buducnosti. U oba
slucaja, naime, bicete promišljeni u svom stvaranju. A to je svrha procesa
nameravanja po segmentima. Bilo da ste konkretno namerili da ovog trenutka nešto
uradite ili kažete, ili u ovom trenutku pripremate svoju buducnost, za vas je izuzetno
dragoceno da to cinite namerno.

Kad ulazite u svoje vozilo, ako ste izneli promišljenu nameru da vaše putovanje bude
bezbedno, doslovno cete privlaciti okolnosti koje ce dovesti do toga. Doduše, razume
se, ako ste to nameravali i na pocetku mnogih svojih ranijih putovanja... ako ste u
prošlosti, sagledavajuci svoju buducnost, želeli i ocekivali bezbednost, tada su te
unapred iznesene namere vec pocele da odreduju vašu buducnost, a vaše nameravanje
po segmentima sada ce samo dopunjavati tu nameru... i jacace je.

Mogu da odredim život ili da živim po automatizmu

Ako ne odredujete unapred i ne delate promišljeno u ovom segmentu, tada živite po
automatizmu, zbog cega postoji verovatnoca da se nadete zbunjeni ili povedeni tudim
namerama.

Dva bica koja se nalaze u dva zasebna vozila, stižu u isto vreme na istu tacku i
doživljavaju sudar... to su dva bica koja nisu privlacila bezbednost. Živela su po
automatizmu i sada su se, vidite, u toj svojoj zbrci, jednostavno privukla.

Ako želite i ocekujete da dobijete predmet svoje namere, tako ce i biti. Ali ako ne
odvojite vremena da ustanovite šta želite, tada privlacite, pod tudim uticajem ili pod


uticajem sopstvenih starih navika, sve moguce stvari koje možda želite, a možda i ne.

Slažemo se da postoje stvari koje možete privuci slucajno ili po automatizmu a da
vam se ipak dopadnu, baš kao što postoje stvari koje privlacite bez namere, nego po
automatizmu, a ne želite ih, ali nema velike satisfakcije u privlacenju po automatizmu.
Istinska radost življenja je u promišljenom stvaranju.

Sve dok osecam, dotle i privlacim

Dakle, evo u cemu je kljuc vašeg promišljenog stvaranja: sagledajte sebe kao magnet
koji u svakom trenutku privlaci ono što osecate. Kad osecate da vam je situacija jasna
i da je imate pod kontrolom, privlacicete jasne okolnosti. Kad osecate srecu,
privlacicete srecne okolnosti. Kad osecate da ste zdravi, privlacicete okolnosti
obeležene zdravljem. Kad osecate da ste prosperitetni, privlacicete okolnosti
obeležene prosperitetom. Kad se osecate voljenim, privlacicete okolnosti prožete
ljubavlju. Doslovno, ono što osecate jeste vaša tocka privlacenja. Prema tome,
vrednost nameravanja po segmentima ovde je u tome da više puta u toku dana
zastanete da biste rekli: Ovo je ono što želim u ovom segmentu svog iskustva. To
želim i to i ocekujem. A dok izgovarate ove snažne rei, postajete ono što nazivamo
onim ko selektivno bira i u svoje iskustvo privlacite samo ono što želite.

Vidite, univerzum - odista, upravo ovaj svet u kojem živite - ispunjen je svim
mogucim stvarima. Postoje one stvari koje vam se veoma dopadaju, baš kao i one koje
vam se ne dopadaju narocito. Medutim, sve to dolazi u vaše iskustvo samo ukoliko ga
pozovete putem misli. Prema tome, ako odvojite malo vremena, više puta u toku dana,
da identifikujete ono što želite i iznesete izjavu u vezi sa svojom željom i
ocekivanjem, steci cete magnetsku kontrolu nad sopstvenim iskustvom. Više necete
biti „žrtva" (tako nešto zapravo i ne postoji), niti cete privlaciti nenamerno ili po
automatizmu. Cim pocnete da delite svoj dan u segmente, da više puta u toku dana
identifikujete šta je ono što želite, znaci da promišljeno privlacite. A to je radosno
iskustvo.

Šta sada želim?

Razlog što je nameravanje po segmentima tako delotvorno jeste to što postoji mnogo
tema o kojima biste mogli da razmišljate, ali ako pokušate da to radite istovremeno,
postajete zbunjeni i preoptereceni. Vrednost nameravanja, segment po segment, jeste
u tome što se u odredenom trenutku preciznije usredsredujete na manji broj
pojedinosti i tako omogucavate da zakon privlacenja efikasnije odgovori; takode,
manja je verovatnoca da cete povecati zbrku sopstvenim protivrecnim mislima punim
sumnje, brige ili svesti o nedostatku.


Na primer, kad zazvoni telefon, možete podici slušalicu i reci: „Dobro jutro" i, kad
cujete ko zove, dodati: „Zdravo. Molim te, sacekaj trenutak" i potom u sebi reci: Šta
najviše želim da postignem ovim razgovorom? Želim da uzdignem drugu osobu. Želim
da me dobro razume. Želim da me druga osoba razume i da pozitivno uticem na nju usmislu svoje želje. Želim da bude podstaknuta i uzbudena mojim recima. Uistinu,
želim da ovo bude uspešan razgovor. Po-tom, kad se vratite razgovoru, vi ste se
pripremili. Druga osoba ce tako reagovati na vas mnogo više u skladu s vašom
željom, nego što bi to bio slucaj da niste odvojili ono malo vremena.

Kad druga osoba inicira telefonski razgovor, ona to cini znajuci šta želi. Prema tome,
morate da odvojite casak da identifikujete šta vi želite. U suprotnom, zahvaljujuci
snazi svog uticaja, ona ce možda postici ono što želi - ali vi možda necete.

Ako želite mnogo stvari istovremeno, zbrka se samo povecava. Ali ako se usredsredite
na najvažnije konkretne pojedinosti onoga što u datom trenutku želite, time
doprinosite jasnoci, snazi i brzini. A to je svrha procesa nameravanja po segmentima:
da zastanete na ulasku u novi segment i identifikujete šta je ono što najviše želite,
kako biste tome mogli da poklonite pažnju, a time i privucete snagu na to.

Neki od vas usredsredeni su tokom nekih segmenata svog dana, ali vrlo je malo vas
koji ste usredsredeni tokom veceg de-la svog dana. Prema tome, vecinu vas ce
identifikovanje segmenata i namera da se identifikuje ono najvažnije unutar tih
segmenata, staviti u poziciju da budete oni koji promišljeno i magnetski privlace ili
stvaraju tokom svih segmenata svog dana. Ne samo da cete ustanoviti da ste
produktivniji, nego i da ste srecniji. Naime, dok promišljeno nameravate i potom
dopuštate i dobijate, osecacete veliko zadovoljstvo.

Vi ste bica koja teže da se razvijaju i najsretniji ste kad napredujete; medutim, kad
osecate da stagnirate, niste baš sretni.

Primer dnevnog nameravanja po segmentima

Evo jednog primera u kojem ste ne samo svesni svakog novog segmenta u koji
prelazite, nego i iznosite svoje namere za svaki segment.

Recimo da ovaj proces zapocinjete krajem dana, pred odlazak na spavanje. Prihvatite
da ce zapadanje u stanje sna biti ulazak u novi segment životnog iskustva. Prema
tome, dok ležite s glavom na jastuku, iznesite svoju trenutnu nameru: Namera mije da
se moje telo potpuno opusti. Namera mije da se probudim odmoran, osvežen i željan
da zapocnem novi dan.

Ako me osuduju, gubitak je samo njihov

Ako ima onih koji u vama vide nešto što ne odobravaju, to im se najcešce vidi u
ocima i onda vam se cini da ste negde pogrešili. A mi vam kažemo da niste vi na
gubitku, nego oni. Njihova nesposobnost da dopuštaju pobuduje negativne emocije u
njima; nije posredi vaša nesavršenost. Na isti nacin, kad vi osecate negativne emocije
zato što ste u drugima videli nešto što ne želite da vidite, nisu na gubitku oni, nego vi.

Isto tako, kad donesete odluku da želite da vidite samo ono što vam se dopada, tada
cete i poceti da vidate samo ono što vam se dopada i sva vaša iskustva uradace
pozitivnim emocijama jer cete, po zakonu privlacenja, privlaciti sebi samo ono što je
u skladu s onim što želite. Shvativši snagu svojih emocija, možete potom usmeriti
svoje misli i više vam nece biti potrebno da se ostali ponašaju drugacije da biste se vi
osecali dobro.

Šta onda kad neko ugrožava necija prava?

Džeri: Evo još necega što me je u prošlosti istinski mucilo, a tice se prava coveka:
prava vlasništva, prava na teritoriju ili prava na sopstveni mir. Drugim recima,
izuzetno mi je smetalo kad bi neko ugrozio tuda prava, bilo fizickim nasiljem, bilo
nasrtajem na njegovu imovinu. Takode, kidao sam se u vezi s teritorijalnim pravima,
razbijajuci glavu time koga bi trebalo pustiti u našu zemlju, a koga ne. Zašto bi nekog
trebalo pustiti, a nekog drugog ne? Ali potom, nakon što sam vas upoznao, došao sam
do tacke kad sve to sagledavam samo kao „igre" medu odredenim ljudima - manje ili
više kao „sporazume", izrecene ili neizrecene. Donekle mi uspeva da ne osecam
njihovu patnju baš u potpunosti. Ali, da li mogu da dodem dotle da ne osecam ništa
negativno kad vidim da neko ugrožava tuda prava? Mogu li prosto da gledam šta tamo
negde rade jedni drugima i mislim

-Svi vi jedni drugima radite ono što ste na neki nacin odabrali?


Abraham: Možete. Cim shvatite da svi privlace sebi putem svojih misli, bicete
radosni i necete patiti zbog njih, jer ce vam biti jasno da žanju negativne ili pozitivne
emocije, u zavisnosti od svog izbora misli. Dabome, vecina njih ne razume kako
dobija ono što dobija. To je razlog što ima tako mnogo onih koji veruju da su žrtve.
Oni veruju da su žrtve zato što ne razumeju kako dobijaju ono što dobijaju. Ne
razumeju da prizivaju to putem svojih misli ili pažnje. Možda ce vam biti od pomoci
ako shvatite da svako iskustvo prouzrokuje pojašnjenje ili želju.

Ne postoji oskudica u bilo cemu

Pomenuli ste teritorijalna prava. Mi dosta drugacije gledamo na „teritoriju", u odnosu
na vas koji ste u fizickom obliku, jer vi u vašem fizickom svetu i dalje vidite
ogranicenja. Cini vam se da ima malo prostora i da ce naposletku sav biti zauzet, pa
stoga mislite da ga nema dovoljno.

U svom uverenju o ogranicenosti, u svom osecanju nedostatka umesto izobilja, u svom
opažanju nedovoljnog prostora ili novca ili zdravlja, cini vam se da postoji razlog da
se branite. Iz naše perspektive, ne postoji ogranicenje ni u cemu, vec vazda priticuce
izobilje svega. Svega ima dovoljno za sve vas. Prema tome, cim to shvatite, tada vam
više osecanja ogranicenosti, oskudice, potrebe za zaštitom ili odbranom teritorijalnih
prava nece predstavljati problem.

Po zakonu privlacenja bivamo privuceni jedni drugima. Ovde, u našoj nefizickoj
stvarnosti, „porodica Abraham" je zajedno zato što smo mi, u suštini, jedno isto - i
privuceni smo jedni drugima u toj svojoj istovetnosti. Stoga nema cuvara kapije.
Nema stražara koji bi branili pristup spoljašnjem neskladu, buduci da mi ne
privlacimo taj nesklad, zato što mu ne poklanjamo pažnju. Isto je i u vašem okruženju.
Iako vi to ne vidite tako jasno kao mi, zakoni kod vas funkcionišu savršeno, isto kao i
kod nas. Stvar je u tome što vi imate tako mnogo fizickih objašnjenja za stvari,
fizickih objašnjenja koja su možda ispravna, ali nisu potpuna. Drugim recima, kad vi
objašnjavate kako voda dospeva u cašu pokazujuci na slavinu, mi kažemo da je to
jedna mnogo složenija prica. Dakle, kad nam objašnjavate kako na Zemlji imate
agresore koji bi da vam oduzmu sve što imate, mi kažemo da oni to ne mogu. Sem
ako ih ne pozovete u svoje misli, agresori ne mogu biti deo vašeg iskustva. To je
zakon, u vašem fizickom i našem nefizickom okruženju.

Da li vredi izgubiti život?

Džeri: Zar niste rekli da kroz ova životna iskustva ucimo svoje lekcije? Medutim, kad
osoba izgubi svoj fizicki život u procesu nekog nasilnog iskustva, da li je naucila bilo
kakvu lekciju?


Abraham: Ne može se reci da vam se nude „lekcije". Ne volimo baš tu rec, jer zvuci
kao da postoji neki redosled necega što bi trebalo ili moralo da se nauci, a tako nešto
ne postoji. Stvar je u tome da vam vaše životno iskustvo donosi spoznaju, a vi kroz tu
spoznaju postajete mudriji i širih shvaranja.

Ono što morate razumeti pre no što budete kadri da cenite vrednost fizickog života,
cak i izgubljenog, jeste da dopunjavate jedno vece, šire iskustvo od ovog koje
poznajete kao vaše zbirno iskustvo ovde u ovom fizickom telu. Sve što sad
proživljavate dopunjava tu širu spoznaju. Prema tome, cak i kad ste uklonjeni iz
usredsredenosti u ovom telu, sve što ste ovde doživeli bice deo one vece spoznaje
koju ste stekli. Dakle, da, vredi cak i doživeti iskustvo koje vas odstranjuje iz ovog
fizickog tela. To se ne dešava uzalud.

Ja sam kulminacija mnogih života

Džeri: Kažete li da je gubitak života iskustvo koje nekako dopunjava celokupno
iskustvo tog šireg bica?

Abraham: Da, uistinu. Vec mnogo puta ste izgubili svoj fizicki život. Proživeli ste
hiljade životnih vekova. To je i razlog što je vaše oduševljenje životom tako veliko.
Ne možemo vam recima izraziti broj života koje ste proživeli, a kamoli mnoštvo
pojedinosti iz svakog od njih; imate toliko iskustva da bi vas secanje na toliko
iskustvo ovog casa samo zbunjivalo i smetalo vam. Prema tome, rodivši se u ovom
telu, došli ste u ovaj život ne secajuci se onoga što je bilo pre, zato što ne želite da vas
te silne uspomene ometaju i odvlace vam pažnju. Imate nešto mnogo bolje od toga:
imate unutrašnje bice koje je kulminacija svih onih ranijih životnih iskustava.

Baš kao što ste sada to što jeste, kao kulminacija svega što ste proživeli, nema velike
svrhe da sad sedite tu i pricate šta ste radili kad ste imali tri, deset ili dvanaest godina.
Razume se, to što ste sada, vi ste upravo zbog svega toga... ali stalno osvrtanje u
prošlost i prežvakavanje tih iskustava ne doprinosi mnogo onome što ste sad.

Prema tome, prihvatajuci da ste ovo velicanstveno, veoma razvijeno bice, i pošto ste
osetljivi na to kako se osecate, imate i beneficiju u vidu emocionalnog sistema za
navodenje — u pogledu primerenosti svega što nameravate da uradite - a na osnovu
toga kako se osecate.

Vi ste fizicka bica i poznajete sebe, fizickog sebe, iako vecina vas ne poznaje sebe iz
šire perspektive. Vaše fizicko ja velicanstveno je i važno, ali je ujedno i ekstenzija vas
kao šireg, boljeg, mudrijeg i izvesno starijeg bica. A to vaše unutrašnje bice donelo je
odluku da bude usredsredeno u ovorn telu zato što je želelo da iskustvo ovog života
dopuni spoznaju onog veceg, ši-reg unutrašnjeg bica.


Zašto se ne secam svojih prošlih života?

Još pre no što ste došli ovamo, dogovoreno je da necete imati secanja - zbrkanih,
zbunjujucih, ometajucih secanja - na sve ono što ste ranije proživeli, vec da cete imati
osecaj, vodstvo, koje dolazi iznutra. I dogovoreno je da ce to vodstvo dolaziti u vidu
emocija, koje ce se manifestovati u vidu osecanja. Vaše unutrašnje bice ne može da
reaguje na misao onog trena kad je pomislite, stoga vam nudi osecanje, kako biste
spoznali primerenost onoga što osecate, govorite ili radite u kontekstu vaših vecih ili
širih namera. Kad god iznesete svesnu nameru u vezi s necim što želite, vaše
unutrašnje bice uzima sve to u obzir. Prema tome, kad ste promišljeni u svojoj nameri

- želim, nameravam, ocekujem - vaše unutrašnje bice kadro je da uzme sve to u obzir,
da bi vam pružilo jasnije, konkretnije, primerenije vodstvo.
Buduci da ne razumeju da su tvorci sopstvenog iskustva, mnoga fizicka bica ne iznose
promišljene namere. Mire se s prihvatanjem onoga što ih snade, ne shvatajuci da to
sami privlace. Medutim, u takvim okolnostima, teže je dopuštati, zato što se osecate
kao žrtva. Cini vam se da ste ranjivi, cini vam se da nemate kontrolu nad onim što
nailazi u vašem pravcu, stoga osecate da se morate braniti od svega, ne shvatajuci da
ste sve to sami pozvali. Zato mi kažemo da je od suštinskog znacaja da shvatite kako
dobijate ono što dobijate, kako biste se našli u položaju da budete spremni da
dopuštate, kako sebi, tako i drugima.

Šta kad seksualnost postane nasilno iskustvo?

Džeri: Još jedna oblast u vezi s kojom osecam nelagodu bio bi moral vezan za
seksualnu praksu. Došao sam do tacke kad dopuštam da svako može da bira sopstvena
seksualna iskustva, ali i dalje osecam nelagodu kad neko koristi silu nad drugom
osobom, u bilo kojoj oblasti. Ponovo pitam, mogu li da dodem do tacke kad bilo šta
što drugi rade, bez obzira na to primenjuju li silu ili ne, nece uticati na moje
razmišljanje?

Abraham: Bez obzira na to o cemu je rec, važno je da ražumete da ne postoje žrtve.
Postoje samo zajednicki tvorci. Svi vi, kao magneti, privlacite sebi predmet svojih
misli. Prema tome, ako neko mnogo razmišlja ili prica o silovanju, tada je vrlo
verovatno da ce postati „žrtva", prema svojim recima, takvog iskustva. Zato što, po
zakonu, privlacite suštinu onoga o cemu razmišljate.

Dok razmišljate, osecajuci emociju, pokrecete svoje stvaranje, a onda, kao što i
ocekujete, doživljavate iskustvo. Prema tome, ima mnogo onih koji pokrecu stvaranja
koja naposletku ne dobiju u svom iskustvu, jer urade samo polovinu jednacine.
Pokrecu ga razmišljajuci, cak emotivno razmišljajuci, ali za tim ne sledi ocekivanje,
tako da ne dobijaju. Ovo važi za ono što želite, jednako kao i za ono što ne želite.


Koje je moje ocekivanje u vezi s ovim problemom?

Vec smo dali primer gledanja horor filma, kad vas zvuk i slika koji dolaze iz filma
podsticu na mnogo jasnije, slikovitije misli. Vi, doduše, pokrenete stvaranje ovog
scenarija jer pocnete da razmišljate, obicno uz snažne emocije, ali izašavši iz
bioskopa, kažete: „To je samo film; meni se to ne može dogoditi." Pre-ma tome, niste
dovršili deo s ocekivanjem.

Uocite da je u vašem društvu, što se više prica o nekoj temi, to vece ocekivanje
javnosti u vezi s njom. Na isti nacin, što je vece ocekivanje pojedinca, veca je
verovatnoca da ce i privuci to što ocekuje.

Ne razmišljajte o stvarima koje ne želite i necete ih imati u svom iskustvu. Ne
govorite o onome što ne želite i necete privuci to u svoje iskustvo. Prema tome, kad
shvatite da, kao osoba koja opaža druge kako imaju iskustva koja ne žele, niste u toj
meri ispunjeni negativnim emocijama, jer shvatate da ste sad u procesu sticanja
razumevanja o tome kako ih snalazi ono što ih snalazi.

Doduše, istini za volju, niko od nas ne oseca radost gledajuci kako nekog siluju,
pljackaju ili ubijaju. To nisu prijatna iskustva. Ali kad dodete dotle da razumete kako
privlacite ove dogadaje u svoje iskustvo, više necete razmišljati o tome - i tada više
necete biti onaj ko cak i vida takve stvari.

U svoje iskustvo privlacite ono o cemu razmišljate. Vaša televizija samo unosi
zbunjenost, jer je vi ukljucite da biste se zabavili, a onda vam spikeri u dnevniku
saopšte vesti u kojima cujete o nekim strašnim stvarima koje se dešavaju. Ali kada je
vaša namera da vidite - bez obzira na to šta radite - samo ono što želite da vidite...
sklonicete se od televizora pre no što uspete da vidite takve vesti.

Unapred utirem put svoje buducnosti

Kad u novinama ili nekom casopisu vidite nešto što u vama donekle podstakne
izvesnu negativnu emociju, možete odmah da ih ostavite na stranu, umesto da
nastavite da citate i dobijate još negativnih emocija koje zakon privlacenja dodaje toj
temi. Ali i više od toga, ovog casa, pošto nameravate da privlacite sebi samo ono što
želite, pocecete unapred da utirete put, kako vaši buduci postupci ne bi morali da budu
tako odredeni. Televizija vas nece privlaciti. Novine vas nece privlaciti. Umesto toga,
po zakonu privlacenja, privlacice vas predmet promišljene namere.

Razlog što tako mnogi od vas bivaju privuceni predmetima nepromišljene namere
jeste to što nemate promišljenu natneru. Ne govorite dovoljno cesto šta zaista želite,
te stoga samo delimicno to i privlacite. Što ste promišljeniji u onome što želite, to cete


više unapred utirati svoj put i manje cete morati da se trudite da izbacite neželjene
stvari iz svog iskustva. Nece vas, da tako kažemo, zaskakati vaša televizija ili
predatori kojih ima u vašem društvu - jer ce univerzum za vas uvek imati pripremljeno
nešto drugacije.

Ali šta je s malim, nevinim detetom?

Džeri: Abrahame, mnogi ljudi prihvataju vašu osnovnu pretpostavku o stvaranju
putem misli, ali vidim da ima i mnogo onih koji imaju teškoca da je prihvate cim
pomisle na ma

lu, nevinu decu. Oni pitaju: „Ali šta je s malom decom? Kako mogu deca imati misli
koja ce im doneti fizicke deformitete, loše zdravlje ili bilo kakvu vrstu telesnog nasilja
izvršenog nad njima?"

Abraham: To je zato što su bebe okružene onima koji imaju takve misli i stoga
primaju suštinu takvih misli.

Džeri: Nešto poput telepatije?

Abraham: Tacno. Vidite, mnogo pre no što se dete rodi, ono misli. Ali ne možete
znati koliko je jasno njegovo razmišljanje, zato što još uvek nije naucilo da verbalno
komunicira s vama. Ono još uvek ne kazuje svoje misli.

Džeri: Dete ne razmišlja recima. To jest, mogu da osetim da dete razmišlja mnogo pre
no što je kadro da to izrazi recima.

Abraham: Dete zaista razmišlja i prima vibracione misli od vas od dana kad ude u
vaše okruženje. To je razlog što se uverenja tako lako prenose s roditelja na dete. Dete
vibraciono prima vaše strahove i uverenja, cak i bez vaše izgovorene reci. Ako želite
da uradite nešto zaista dragoceno za svoje dete, razmišljajte samo o onome što želite,
a vaše dete ce primati samo te željene misli.

Da li bi drugi trebalo da se pridržavaju obecanja koja mi daju?

Džeri: Abrahame, što se tice dopuštanja, još uvek mi se ponekad u misli prikrade
stara izreka: Covek ima pravo da maše rukama koliko god želi (što, po meni, znaci
dopuštanje) sve dok ne smeta meni da mašem rukama ili dok me ne udari po nosu.

Drugim recima, ako idem kroz život i dopuštam drugima da budu, rade i imaju šta god
žele, ali ako se to kosi s nekim našim ranijim poslovnim dogovorom, ponekad je


pomalo teško makar ne opomenuti ga da se pridržava dogovora ili ispuni unapred
dogovorene obaveze.

Abraham: Sve dok brinete da bi neko drugi mogao da omete vaše iskustvo ili mahne
rukama tako da vas udari u lice, znaci da još uvek ne razumete zaista kako dobijate
ono što dobijate. Koliko danas, možete poceti da razmišljate samo o onome što želite;
tako cete, vec danas, poceti da privlacite ono što želite. Vaše pitanje došlo je zato što
juce ili u nekom ranijem trenutku u svojoj prošlosti niste ovo razumeli i pozivali ste -
kroz svoje misli one koji se razmahuju rukama i udaraju vas u lice. Stoga sada, ovog
trenutka, pitate: „Šta da uradim u vezi s tim?"

Ako u vašem iskustvu ima onih koji toliko mašu rukama da se vi zbog toga osecate
nelagodno, lišite ih svoje pažnje i oni ce se skloniti od vas, a na njihovo mesto doci ce
oni pored kojih cete se osecati lagodno, koji su u harmoniji s vama. Obicno, medutim,
biva da im pridajete pažnju sve dok mašu rukama i rade stvari koje ne želite da rade.
Zbog toga postajete sve ljuci i uznemireniji i, po zakonu privlacenja, privlacite još
suštine toga, sve dok se ubrzo u vašem iskustvu ne nade još takvih ljudi. Dvoje, troje
ili više njih... Skrenite pažnju s onoga što vam ne prija, obratite pažnju na ono što vam
prija i uocicete promenu u zamahu. Ne odmah, ali pocece da se menja.

Ukoliko svakog jutra, tokom narednih trideset dana, zapocnete dan govoreci -

Nameravam da vidim; želim da vidim; ocekujem da vidim, bez obzira na to s kim
radim, bez obzira na to s kim razgovaram, bez obzira na to gde sam, bez obzira na to
šta radim... nameravam da vidim samo ono što želim da vidim - promenicete zamah
svog životnog iskustva. A sve ono što vam sad izaziva nezadovoljstvo nestace iz
vašeg iskustva i bice zamenjeno onim stvarima koje vam pricinjavaju zadovoljstvo.
To je apsolutno. To je zakon.

Necu nikad pogrešno shvatiti... ili dovršiti

Kad kažemo da je iz vaše nefizicke perspektive, iz perspektive onoga što ste bili pre
no što ste se našli usredsredeni u ovom fizickom telu, vaša namera bila da postanete
onaj koji dopušta i razumete umece dopuštanja - onda je to tako. Ono što želimo da
shvatite jeste da ne možete nikad dovršiti. Niste vi sto koji se nacrta, pa napravi i
onda je gotov. Vi ste kontinuirano u stanju nastajanja. Vi ste u procesu razvoja, koji je
vecan. Ali uvek ste ono što ste u ovom trenutku.

Želite da razumete zakone univerzuma toliko dobro da postanete jedno s njima. Želite
da shvatite kako je to kad vam stvari nailaze tako da se ne osecate kao žrtva ili
izloženi kapricima onih koji mašu rukama.


Teško vam je da razumete sve ovo onda kad se nalazite na sredini izmedu onoga što
vam deluje kao dva sveta: svet koji ste stvorili pre no što ste shvatili ovo o cemu ovde
govorimo i svet koji upravo stvarate, sad kad su vam te stvari mnogo jasnije. Prema
tome, neke od stvari koje se nalaze u vašem iskustvu zato što ste ih unapred odredili
nekim mislima u prošlosti, ne uklapaju se dobro u ono što sada želite. Dakle, znamo
da osecate izvesnu nelagodu u ovoj prelaznoj fazi, ali te nelagodnosti bice sve manje i
manje dok budete bivali sve više i više nacisto u vezi s onim što želite. Veci deo
nepotrebnog balasta iz prošlosti odstranjuje se sada iz vašeg iskustva. Kad ste obuzeti
pozitivnim emocijama i razmišljate samo o onome što vi radite, mislite ili govorite,
tada dopuštate sebi. Kad ste obuzeti pozitivnim emocijama u vezi sa svojim stavom
prema tudem iskustvu, tada dopuštate drugima. Vrlo je jednostavno... Prema tome, ne
možete biti obuzeti negativnim emocijama u vezi sa sobom i nalaziti se u stanju
dopuštanja sebi.

Biti onaj koji dopušta znaci biti onaj koji oseca pozitivne emocije, a to, opet, znaci da
morate kontrolisati ono cemu poklanjate pažnju. Ne znaci da silom uglavite u kalupe
sve u svom svetu, kako bi sve i svi bilo baš onako kako vi želite. Znaci da bi trebalo
da budete kadri da vidite, te tako i dobijete od univerzuma, od svog sveta i svojih
prijatelja, ono što je u harmoniji s vama, istovremeno puštajuci da ono ostalo prolazi
neprimeceno s vaše strane - te tako i neprivuceno, a time i nepozvano. Vidite, to je

dopuštanje.

Reci cemo vam još, prijatelji, da je dopuštanje najuzvišenije stanje bica koje cete,
dugorocno gledano, ikad dosegnuti. Naime, kad postanete onaj koji dopušta, krecete
se stalnom uzlaznom spiralom, jer nema negativnih emocija koje bi vas izbacivale iz
ravnoteže i povlacile naniže. Klatno se ne vraca unazad. Zauvek i velicanstveno
krecete se napred i naviše!

Šta da radim kad primetim da neko drugi postupa loše?

Džeri: Kod mene je funkcionisalo, tako da mi pecanje predstavlja dane apsolutne,
neizrecive radosti. Ali i dalje mi je teško kad vidim kako drugi bacaju ribu i ubijaju je
iz ciste zabave... ili iz nekog drugog, samo njima poznatog razloga.

Abraham: Dobro pitanje. Došli smo sada do necega veoma važnog. Buduci da su
vaši postupci u skladu s vašim namerama, osecate radost. Ali buduci da postupci
drugih nisu u skladu s vašim namerama, ne osecate radost. Prema tome, ono što je
potrebno jeste da formirate drugacije namere kada je rec o drugima. Dobre namere
vezane za druge bile bi sledece: Oni su ono što jesu, tvorci sopstvenog iskustva koji
sami sebi privlace, baš kao što sam i ja tvorac sopstvenog iskustva i sam sebi
privlacim. To je umece dopuštanja... Ako to stalno ponavljate sebi, uskoro cete
shvatiti da oni zapravo ne unose nered u vaš svet na nacin na koji možda mislite da to
cine. Oni stvaraju svoj svet. Što se njih tice, moguce je da ne smatraju da je na bilo
koji nacin u neredu.

Ono što je teško, jeste kad svoj svet sagledavate kao svet u kojem nema izobilja... kad
pocnete da razmišljate o tome koliko ribe ima ili koliko ima prosperiteta i izobilja u
svetu. Naime, tada pocinjete da se zabrinjavate zbog toga što neko drugi traci i rasipa
te resurse, ne ostavljajuci dovoljno za ostale, ne ostavljajuci dovoljno za vas.

Kad shvatite da je ovaj univerzum... štaviše, ovo fizicko iskustvo u kojem sudelujete,
prepuno izobilja- i da tom izobilju nema kraja - tada više ne brinete. Puštate ih da
stvaraju i privlace sebi, dok vi privlacite i stvarate sebi.

Da li se ignorisanjem neželjenog dopušta željeno?

Džeri: Dakle, ja sam tu dilemu rešio, u suštini, tako što sam 1970. i tokom narednih
devet godina, sasvim iskljucio priliv iz onoga što sam nazivao spoljnim svetom.
Nisam palio radio i TV, prestao sam da citam novine, a iskljucio sam iz svog života i
mnoge ljude koji su pricali o stvarima koje nisam želeo da slušam. Ta odluka je za
mene bila dobra. Funkcionisala je toliko dobro da sam tokom tog devetogodišnjeg
perioda postigao ono što sam smatrao velicanstvenim rezultatima u oblastima
znacajnih odnosa koje sam razvio s mnogim drugim ljudima, povracaj i održavanje
savršenog fizickog zdravlja, kao i stvaranje znacajnih finansijskih sredstava. Bilo je


ispunjavajuce, nimalo slicno nicemu što mi se u životu dogodilo. Medutim, to moje
iskljucivanje negativnog priliva na taj nacin i usmeravanje pažnje iskljucivo na
sopstvene namere, zapravo je više bilo zarivanje glave u pesak, nego ono što nazivate

dopuštanjem.

Abraham: Poklanjanje pažnje onome što vam je važno veoma je dragoceno. Zarivši
glavu u pesak, da se tako izrazimo, i iskljucujuci najveci deo spoljnih uticaja, bili ste u
stanju da se usredsredite na ono što vam je bilo važno. Vidite, kad razmišljate o
necemu, privlacite tome snagu, jasnocu i rezultate. Cineci to, dobijate zadovoljstvo zadovoljstvo
koje proistice samo iz želje, dopuštanja i ostvarivanja. Što se tice bojazni
da ste ignorisali ili zarivali glavu u pesak, da niste obracali pažnju, umesto da ste
dopuštali, možda se sve to uklapa bolje nego što mislite... Poklanjanje pažnje onome
što je vama važno, jeste proces putem kojeg cete dopuštati drugima da budu ono što
žele da budu. Poklanjati pažnju sebi i u isto vreme dopuštati drugima da usmeravaju
sopstvenu pažnju prema sebi, važan je proces u sticanju umeca dopuštanja.

Džeri: Drugim recima, zato što sam ocekivao da zakon privlacenja i proces
promišljenog stvaranja (premda tada još nisam znao za njih) rade za mene,
automatski sam prešao u stanje dopuštanja, na neki nacin?

Abraham: Tako je. Poklanjali ste pažnju onome što vam je bilo važno, privlaceci
tako još više toga, što je ucinilo gledanje televizije nezanimljivim, a citanje novina
nevažnim. Niste lišavali sebe necega što ste želeli; umesto toga, preko zakona
privlacenja, privlacili ste više onoga što ste najviše želeli. Dok na televiziji ili u
novinama uocavate stvari koje izazivaju negativne emocije u vama zato što ih ne
želite, ometate svoje dopuštanje onoga što zaista želite.

Da li svi želimo da dopuštamo radost?

Džeri: Da li svi mi u fizickom obliku težimo da razumemo ovo umece dopuštanja? Ili
kažete da to razumevanje žele samo oni medu nama koji imaju prilike da govore s
vama?

Abraham: Svi vi koji postojite danas na Zemlji, u fizickim telima, pre dolaska u ta
tela nameravali ste da shvatite i da budete oni koji dopuštaju. Medutim, vecina vas, iz
vaše fizicke perspektive, daleko je još od toga da to razume ili želi; radije biste da
pokušavate da kontrolišete jedni druge, nego da jedni drugima dopuštate. Nije teško
nauciti kontrolisati pravac svojih misli, ali kontrolisati druge sasvim je nemoguce.


Šta kad drugi imaju negativna iskustva?

Džeri: Prema tome, da li je ovo stanje dopuštanja kojem na izvesnom nivou težimo,
ono u kojem i dalje možemo da vidimo i budemo svesni negativnosti oko nas (ili
onoga što nam se, iz naše perspektive, cini negativnim), a da pri tom i dalje ostanemo
radosni? Ili uopšte necemo moci da ih vidimo? Ili ih necemo videti kao negativne?

Abraham: Sve to. Kad ste bili usredsredeni na stvari koje su vam važne, niste gledali
televiziju i niste citali novine - uživali ste u onome što ste radili. Poklanjali ste pažnju
onome što vam je bilo važno, a zakon privlacenja davao je tome samo još vi-še snage
i jasnoce. Stoga drugi prosto nisu bili privuceni u vaše iskustvo zato što se to nije
uklapalo u vaše namere da se razvijete i postignete uspeh.

Kad ste nacisto u pogledu onoga što želite, ne morate da forsirate sebe da ostanete na
tom kursu, zato što se to, po zakonu privlacenja dešava samo od sebe. Prema tome,
nije teško biti onaj koji dopušta. To dolazi lako i jednostavno, zato što vas nece toliko
interesovati sve one stvari koje nemaju nikakve veze s onim što ste namerili.

Premda vaša televizija pruža mnogo informacija koje imaju odredenu vrednost, nudi i
mnogo, mnogo više onih informacija koje nemaju nikakve veze s onim što želite u
svom životnom iskustvu. Mnogi od vas sede i gledaju televiziju prosto zato što je tu,
zato što nisu odlucili ništa drugo, te stoga gledanje televizije obicno nije toliko
promišljen cin koliko ne-što što se cini po automatizmu. A u tom stanju
nepromišljenosti, u stanju neodlucnosti, otvoreni ste za sve uticaje koji dolaze u
vašem pravcu. Prema tome, dok bivate doslovno bombardovani podsticanjem misli o
neželjenim stvarima koje se dešavaju posvuda u vašem svetu, kao i zbog toga što niste
doneli odluku u pogledu toga o cemu želite da razmišljate, zaticete sebe kako u svoje
iskustvo prihvatate, kroz misli, mnoge stvari koje nisu vaš izbor.

Eto, to je stvaranje po automatizmu: razmišljanje o necemu a da vam to nije bila
namera... razmišljanje, a potom i privlacenje toga želeli vi to ili ne.

Tražicu samo ono što želim

Džeri: Abrahame, kako biste mi rekli da ostvarim i sacuvam ovo stanje dopuštanja,
uprkos cinjenici da sam svestan da oko mene ima mnogo onih koji, iz svoje
perspektive doživljavaju bol i patnju, odnosno ono što ja nazivam negativnostima?

Abraham: Predložili bismo vam da donesete odluku - odluku da bez obzira na to šta
danas radite, s kim se susrecete, gde se nalazite, vaša dominantna namera bude da
tragate za onim stvarima koje želite da vidite. A buduci da je to vaša dominantna


namera, prema zakonu privlacenja, privlacicete samo one stvari koje želite da
privucete i videti samo ono što želite da vidite.

Selektivnost pri izboru kao sposobnost selektivnog privlacenja

Buduci da je vaša dominantna namera da privlacite samo ono što želite, postacete
selektivniji pri izboru ili probirac. Postacete selektivniji u privlacenju. Postacete
selektivniji u opažanju. U pocetku, još uvek cete primecivati da privlacite i ponešto
što Vam nije po ukusu, jer cete slediti impuls zaostao od nekih ranijih misli i uverenja.
Medutim, s vremenom, kad dobrobit postane vaša dominantna namera na pocetku
svakog dana, tokom trideset do šezdeset dana, pocecete da uocavate da u vašem
životnom iskustvu ima vrlo malo onoga što vam nije po ukusu -jer vas je zamah vaših
misli odneo dalje od onoga što se sada dešava. Teško je biti onaj koji dopušta kad
vidite da neko ko vam je vrlo blizak radi ono za šta smatrate da vas ugrožava ili da
ugrožava nekog drugog. Stoga kažete: „Abrahame, ne razumem na šta mislite kad
kažete da mogu mislima da oteram nešto, da se mislima mogu obracunati s tim i da
zato ne moram da preduzimam ništa drugo." A mi kažemo, svojim mislima pozivate,
ali ono što danas proživljavate rezultat je onoga o cemu ste mislili pre, baš kao što ove
misli koje sada gajite zapravo projektujete u buducnost. Vaše današnje misli utiru put
vašoj buducnosti, a doci ce vreme kad cete se naci na tom buducem mestu i tada cete
proživljavati rezultate misli koje gajite sad, baš kao što danas proživljavate rezultate
misli koje ste gajili pre.

Naša prošlost, sadašnjost i buducnost kao celina

Uvek razmišljate i ne možete razdvojiti svoju prošlost, sadašnjost i buducnost, jer su
one jedno, celina; nerazdvojivo su povezane kontiuumom misli. Stoga, recimo da
idete ulicom i naidete na tucu - krupan siledžija bije nekog mnogo slabijeg od sebe - i,
približavajuci im se, bivate ispunjeni negativnom emocijom. Kad razmišljate


Okrenucu glavu na drugu stranu; zaobici cu ih i pravicu se da se ništa ne dogada


osecate užasno negativnu emociju, jer ne želite da taj slabiji bude povreden. Stoga se
predomislite i u sebi kažete: Dobro, ipak cu dapridem i pomognem mu. Ali i sada
osecate negativnu emociju, jer ne želite da vam neko razbije glavu ili oduzme život.
Stoga kažete: „Abrahame, šta sada da radim?" A mi kažemo da se slažemo. U ovom
primeru, nema opcije koja bi se mogla nazvati savršenom - zato što u ovom trenutku
imate previše posla, buduci da

u prošlosti niste utrli put ovakvoj situaciji. Ukoliko ste u prošlosti svaki dan pocinjali
s namerom da ostvarujete bezbednost i harmoniju, i da stupate u interakcije s onima
koji su bili u harmoniji s vašim namerama, mi vam garantujemo da se sada ne biste
našli u ovom neprijatnom položaju. Stoga vam kažemo da izadete sada na kraj s tim
kako god želite, ali ako danas pocnete da uredujete svoje misli u skladu s onim što


želite u buducnosti, nece vam se dogoditi da vas zaskoci neka slicna neprijatna
situacija u kojoj ne postoji nijedna potpuno prihvatljiva opcija.

Moram li da dopuštam nepravde kojima prisustvujem?

Sve dok ne shvatite kako dobijate ono što dobijate, bice vam veoma teško da
prihvatite ideju dopuštanja, jer u ovom svetu postoji mnogo šta što vidite i što vam se
ne dopada, pa kažete: „Kako da dozvolim ovu nepravdu?" A mi kažemo: „Dopustite
je tako što cete prihvatiti da ona nije deo vašeg iskustva. I da, u vecini slucajeva,
zaista i nije vaša stvar. Nije nešto cime bi trebalo da se bavite. To je stvaranje; to je
privlacenje; to je iskustvo koje pripada nekom drugom."

Umesto da pokušavate da kontrolišete iskustva svih ostalih (što ne možete, bez obzira
na to koliko se trudite), umesto toga nastojte da kontrolišete sopstveni udeo u tim
iskustvima. Ako sebi postavite jasnu sliku života kakvim želite da živite, sebi cete utrti
glatku i prijatnu stazu.

Pažnja koju pridajem neželjenom stvara još više neželjenog

Privlacite svojim mislima. Dobijate ono o cemu razmišljate, želeli vi to ili ne. Prema
tome, pridajuci pažnju nekolegijalnim vozacima, privuci cete još takvih u svoje
iskustvo. Pridajuci pažnju onima koji vam, u raznim biznisima, pružaju loše usluge,
samo cete privlaciti na sebe još takvih iskustava. Ono cemu pridajete pažnju pogotovo
emocionalnu pažnju -jeste ono što privlacite u svoje iskustvo.

Da li umece dopuštanja utice na moje zdravlje?

Džeri: Abrahame, želeo bih da obuhvatim niz onoga što nazivam svakodnevnim
iskustvima iz stvarnog života i molim vas da mi kažete nešto o tome kako sagledavate
primenu umeca dopuštanja na te okolnosti. Prvo, što se tice fizickog zdravlja, secam
se da sam u detinjstvu bio veoma bolestan. Potom sam došao u životnu fazu kad sam
poželeo da se rešim toga, tako da sam, u suštini, otad u izuzetno dobrom
zdravstvenom stanju. Kako se umece dopuštanja uklapa u te dve situacije, od ceste
bolešljivosti do izuzetnog zdravlja?

Abraham: Kad donesete odluku o necemu što želite, imate polovinu jednacine
potrebne za promišljeno stvaranje toga. Razmišljali ste i propratili to emocijom, a u
tome se i sastoji želja. Druga strana jednacine promišljanog stvaranja jeste dopuštanje
ili išcekivanje, puštanje da se to desi... Stoga, kad kažete: Želim i dopuštam; dakle, to
postoji, vrlo brzo cete stvoriti sve što poželite. Doslovno dopuštate sebi da to imate,
time što se ne odupirete tome, time što ga drugim mislima ne terate od sebe.


Culi ste nas da kažemo da onda kad ste u stanju dopuštanja, nemate negativnih
emocija. Stanje dopuštanja znaci da ste oslobodeni negativnosti; prema tome, kad
iznesete svoju promišljenu nameru da imate nešto i osecate samo pozitivnu emociju u
pogledu toga, tada ste u stanju u kojem dopuštate da se to desi. Vidite, tada cete to i
imati.

Da biste imali zdravlje umesto bolesti, morate razmišljati

o zdravlju. Kad vam je telo bolesno, lakše vam je da uocavate bolest, tako da su vam,
da biste videli dalje od onoga što se trenutno dešava, neophodni želja, usredsredenost i
spremnost. Zamišljajuci zdravije telo u buducnosti ili prisecajuci se vremena kad ste
bili zdraviji, vaše misli ce se nacas podudariti s vašom željom i tada cete dopuštati
poboljšanje svog stanja. Kljuc je u tome da posegnete za mislima od kojih se osecate
bolje.
Dopuštanje, od krajnjeg siromaštva do finansijske dobrobiti

Džeri: Sledece o cemu bih želeo da razgovaramo bila bi oblast bogatstva i
prosperiteta. U detinjstvu, živeo sam u izuzetnom siromaštvu, bilo me je i u
stracarama i u šatorima i u pecinama, i tako dalje, i tome slicno. A onda sam 1965.
došao do knjige Razmišljaj i bogati se!, blagodareci kojoj sam poceo drugacije da
gledam na stvari i, otad pa nadalje, moj finansijski život krenuo je uzlaznom spiralom.
Od života u folksvagenovom kombiju, prešao sam na stvaranje šcstocifrenog, a potom
i sedmocifrenog godišnjeg prihoda.

Abraham: Šta mislite, kako je ta knjiga uticala na promenu vašeg pogleda na svet?

Džeri: Dakle, ono cega se najupecatljivije secam jeste da sam poceo da se, prvi put
otkako sam odrastao, usredsredujem, manje ili više, iskljucivo na ono što želim.
Medutim, voleo bih da cujem vaše mišljenje o tom fenomenu.

Abraham: Spoznali ste da možete da imate sve što želite. Želju ste imali vec odranije,
ali knjiga vam je pomogla da poverujete da je to moguce. Knjiga je prouzrokovala da
pocnete da dopuštate realizaciju svoje želje.


Dopuštanje, odnosi i umece sebicnosti

Džeri: Još jedna važna oblast o kojoj bih želeo da govorimo jeste oblast odnosa i veza
s ljudima. Dešavalo se da mi teško pada da dopuštam prijateljima da imaju sopstvena
mišljenja i uverenja, i sopstvene „neprimerene" aktivnosti.

Abraham: Na šta mislite kad upotrebljavate rec „dopuštanje" u ovom kontekstu?

Džeri: Cinilo mi se da bi trebalo da razmišljaju i postupaju onako kako ja želim. A
kad nisu to radili, osecao sam izuzetnu, neretko i ljutitu nelagodu.

Abraham: Dakle, ono što su radili ili govorili izazivalo je u vama negativnu emociju

- a to je za vas bio signal da niste u stanju dopuštanja.
Da li je umece sebicnosti nemoralno?

Džeri: U to vreme, smatrao sam sebe vrlo nesebicnim i vrlo velikodušnim. Drugim
recima, nisam pomišljao da bi me iko mogao smatrati sebicnim, tako da sam ocekivao
da ce i oni biti manje sebicni i više velikodušni. Cinjenica da je bilo upravo suprotno
bila je za mene veoma uznemirujuca. Potom sam, medutim, naleteo na knjigu Dejvida
Siberija Umece sebicnosti, koja me je naterala da sebicnost posmatram iz sasvim
drugacije perspektive i, zahvaljujuci tome, mogao sam da razumem veliki deo svoje
negativnosti.

Abraham: Važno je da dopuštate sebi da obracate pažnju na ono što želite. Ima onih
koji to nazivaju sebicnošcu, uz to vas osudujuci ili ne odobravajuci vam. A mi vam
kažemo da, ukoliko nemate zdravo mišljenje o sebi, ukoliko ne dopuštate sebi da
želite i ocekujete da primite ono što želite, necete nikad biti promišljeni u svom
stvaranju i necete nikad imati narocito zadovoljavajuce iskustvo. Kad ne dopuštate
sebi, tada obicno ne dopuštate ni drugima. Obicno onaj ko ne odobrava neku svoju
osobinu, istu tu osobinu ne odobrava ni kod drugih. Prema tome, prihvatanje,
odobravanje, poštovanje i i dopuštanje sebe je prvi korak ka poštovanju, odobravanju
ili dopuštanju kada je rec o drugima. A to ne znaci da morate da cekate sve dok ne
budete, po svojim standardima, savršeni, ili da ti drugi budu, po svojim standardima,
savršeni, jer takva se savršenost nikad ne dostiže - buduci da ste vi bica koja se vazda
menjaju, vazda razvijaju. To znaci da tražite i nameravate da u sebi vidite ono što
želite da vidite, ili da u drugima nameravate da vidite ono što želite da vidite u njima.


Cesto nas optužuju da poducavamo sebicnosti i mi se slažemo s tim. Sve što opažate,
opažate iz perspektive sebe; a ako niste dovoljno sebicni da insistirate na svojoj
povezanosti ili uskladenosti sa svojim širim, mudrijim unutrašnjim bicem, tada
nemate šta da ponudite drugima. Ukoliko ste dovoljno sebicni da vam bude stalo kako
se osecate, tada možete da iskoristite

svoj sistem za navodenje kako biste se uskladili s mocnom energijom izvora i potom
sa svima onima koji su dovoljno srecni da postanu objekat vaše pažnje i
dobrocinstava.

Šta ako oni ne žele da ja uspem?

Džeri: Da li je moguce efikasno stvarati ako se nalazimo u društvu ljudi koji se
snažno suprotstavljaju onome što želimo?

Abraham: Usredsredujuci se na ono što vi želite, možete ignorisati njihovo
suprotstavljanje. Medutim, ako se suprotstavljate njihovom suprotstavljanju, tada
necete biti usredsredeni na ono što želite, a to bi moglo da utice na vaše stvaranje.
Lakše je otici odande gde više ne morate da se usredsredujete na suprotstavljanje da
biste mogli ostati usredsredeni na svoju želju. Ali ako morate da odete od nekog zbog
potencijalnog suprotstavljanja, te znaci da biste morali da odete i iz grada, jer u njemu
sasvim sigurno ima onih koji se ne slažu u potpunosti s vašim idejama; i iz države; i s
lica ove planete. Nije neophodno sklanjati se od opozicije Prosto se usredsredite na
ono što vi želite, a snaga koju vam daje vaša jasnoca omogucite vam da pozitivno
stvarate u bilo kakvim okolnostima.

Džeri: Kažete li da cemo dobijati suštinu svega o cemu razmišljamo - bilo da je to
nešto što želimo ili ne - sve dok je to povezano s emocijom?

Abraham: Ako razmišljate o necemu i dovoljno ste duge usredsredeni na tu misao,
zakon privlacenja isporucivace još mi sli, sve dok ona ne postane dovoljno jasna da
pobudi emociju

Svaka vaša misao, ako istrajavate na njoj, postace naposletku dovoljno snažna da
privuce svoju suštinu u vaše iskustvo.

Kako da iskoristim brzinu svog toka za razvoj?

Džeri: Abrahame, kako možemo da zademo u tok u kojem brzina koju smo stvorili
doprinosi našem razvoju - to jest, našem kretanju napred?

Abraham: Tako što cete naci neku malu stvar koja vas cini srecnim kad o njoj
razmišljate i potom se usredsredivati na nju sve dok zakon privlacenja ne donese još
istog. Što više razmišljate o onome što želite, to ce pozitivnija emocija uslediti... a što
je pozitivnija emocija koja usledi, to ce vam biti jasnije da razmišljate o onome što
želite. Dakle, stvar je u tome da promišljeno i svesno odlucite koji pravac toka želite.

Svi, bez izuzetka, privlace sve što dolazi u njihovo iskustvo, ali kad namerno
odaberete pravac svojih misli, blago usmeravajuci svoju pažnju prema mislima koje u


vama izazivaju prijatnija osecanja, više necete po automatizmu stvarati neželjene
stvari. Vaša akutna svest o zakonu privlacenja, udružena s rešenošcu da obracate
pažnju na svoje emocije i želju da se osecate dobro, dovešce do toga da osetite radost

promišljenog stvaranja.


Deo cetvrti

Umece
dopuštanja

Umece dopuštanja, definicija

Džeri: Abrahame, ova sledeca tema, rekao bih, najviše utice na mene u smislu
drugacijeg shvatanja, jer nisam nikad razmišljao o njoj iz perspektive jasnoce i s
jasnocom koju vi imate; rec je

o umecu dopuštanja. Da li biste rekli nešto o njoj? Abraham: Veoma mnogo želimo
da vam pomognemo da se setite svoje uloge u umecu dopuštanja, jer promišljeno
razumevanje i primena ovog zakona objedinjavaju sve. Drugim recima, zakon
privlacenja prosto postoji, razumeli vi to ili ne. Uvek reaguje na vas i daje vam tacne
rezultate, koji se uvek podudaraju s onim o cemu razmišljate. Ali promišljena primena
umeca dopuštanja iziskuje da budete akutno svesni toga kako se osecate, kako biste
mogli da odaberete pravac svojih misli. Razumevanje ovog zakona odreduje da li
stvarate namerno ili po automatizmu. Stavili smo umece dopuštanja ovim redom,
posle zakona privlacenja i umeca promišljenog stvaranja, jer se umece dopuštanja ne
može razumeti dok se prvo ne razumeju ovo dvoje. Ono što podrazumevamo pod
umecem dopuštanja jeste sledece:Ja sam ono što jesam i zadovoljan sam time. A vi ste
ono što jeste i, mada se to možda razlikuje od onoga što sam ja, takode je dobro...Zato
što sam kadar da se usredsredim na ono što želim, iako su razlike koje medu nama
postoje dramaticne, ne trpim negativne emocije jer sam dovoljno mudar da se ne
usredsredujem na ono što mi stvara nelagodu. Buduci da primenjujem umece
dopuštanja, shvatam da u ovaj fizicki svet nisam došao da bih naterao ostale da slede
„istinu" koju ja smatram istinom. Nisam došao ovamo da podsticem konformizam ili
istovetnost -jer sam dovoljno mudar da shvatim da u istovetnosti, u konformizmu,
nema raznolikosti koja podstice kreativnost. Usredsredujuci se na postizanje
konformizma, usmeren sam ka okoncanju umesto ka nastavljanju stvaranja.
Prema tome, umece dopuštanja je apsolutno esencijalno važno za nastavak ili
opstanak ove vrste, ove planete i ovog univerzuma, a taj nastavak omogucen je iz šire
perspektive izvora. Vi, iz svoje fizicke perspektive, možda ne dopuštate ovu
ekspanziju, a kad je ne dopuštate, osecate se loše. Kad ne dopuštate ni drugima,
takode se osecate loše.


Kad vidite situaciju koja vam smeta i odlucite da necete uciniti ništa da biste je
zaustavili ili promenili, tada tolerišete tu situaciju. To se mnogo razlikuje od onoga
što podrazumevamo pod dopuštanjem. Dopuštanje je umece pronalaženja nacina da
stvari posmatramo na nacin koji i dalje omogucava povezanost s vašim unutrašnjim
bicem. Postiže se selektivnim izborom podataka iz vaše vremensko-prostorne
stvarnosti i usredsredivanjem na ono što vam prija. Korišcenje vašeg emocionalnog
sistema za navodenje pomoci ce vam da odredite pravac svojih misli.

Da li bi trebalo da se zaštitim od tudih misli?

Džeri: Pitanje za koje sam u pocetku nalazio da je teško, bilo je sledece: Kako da se
zaštitimo od onih koji razmišljaju drugacije od nas, dovoljno drugacije da bi na neki
nacin mogli, da tako kažemo, da naruše naš prostor?

Abraham: Dobro pitanje. Upravo zato kažemo da pre no što shvatite i prihvatite
umece dopuštanja, morate prvo da razumete zakon privlacenja i umece promišljenog
stvaranja. Jer, naravno, ako ne shvatate na koji nacin vam nešto dolazi, tada se toga
bojite. Ukoliko ne shvatate da drugi ne mogu uci u vaše iskustvo ukoliko ih ne
pozovete u njega, naravno da cete se, u tom slucaju, zabrinjavati zbog onoga što oni
rade. Ali kad shvatite da ništa ne može da ude u vaše iskustvo sem ako niste to pozvali
svojom mišlju - emocionalnim razmišljanjem i velikim ocekivanjem - tada to necete
ni dobiti osim ako ne ostvarite ovu delikatnu kreativnu ravnotežu. Kad shvatite ove
mocne univerzalne zakone, više necete osecati potrebu za zidovima, barikadama,
vojskama, ratovima ili zatvorima; naime, znacete da ste slobodni da stvarate svoj svet,
onakav kakav želite da bude, dok drugi stvaraju svoj, onakav kakav oni žele da bude,
a njihovi izbori ne predstavljaju pretnju za vas. Bez ove spoznaje, ne možete uživati u
apsolutnoj slobodi.

U ovom fizickom svetu, postoje stvari s kojima ste u apsolutnom skladu, kao i one s
kojima ste u apsolutnom neskladu a ima i pomalo od svega izmedu. Medutim, niste
došli da uništavate ili potiskujete ono s cime se ne slažete, zato što je to nešto što se
neprestano menja. Umesto toga, došli ste da identifikujete, iz casa u cas, segment po
segment, iz dana u dan i iz godine u godinu, ono što vi želite, i koristite moc svojih
misli da se usredsredite na to i dopuštate zakonu privlacenja da vam to privuce.

Tude ponašanje ne može nas dirati

Razlog zašto vecina nije voljna da dopušta ono što drugi rade jeste to što, buduci da
ne razumeju zakon privlacenja, pogrešno veruju da neželjeno iskustvo može da se
prikrade ili uskoci u njihovo iskustvo. Dok proživljavaju nepoželjna iskustva ili vide
druge da to cine, pretpostavljaju da pretnja mora biti stvarna buduci da niko ne bi
namerno odabrao ta ružna iskustva. Pribojavaju se da ce to da se proširi na celokupno


njihovo iskustvo ako se drugima dopusti da se tako ponašaju. U svom nerazumevanju
zakona privlacenja, osecaju se defanzivno i ranjivo, zbog cega se podižu zidovi i
okupljaju vojske, ali uzalud. Zato odbijanje ovih neželjenih stvari privlaci samo još
istih.

Ne govorimo vam ovo da biste mogli da oslobodite svoj svet od svih njegovih
kontrasta, jer je baš onaj kontrast koji biste želeli da eliminišete odgovoran za sve što
jeste. Ove reci nudimo zato što razumemo da je vama moguce da živite radosnim
životom usred sve te ogromne postojece raznolikosti. Nudimo vam ih da bismo vam
pomogli da nadete licnu slobodu koju cete doživeti samo onda kad shvatate i
primenjujete zakon univerzuma.

Sve dok se ne shvataju i ne primenjuju prva dva zakona, umece dopuštanja se ne
može ni razumeti ni primeniti, jer nije moguce da želite da dopuštate drugima, sve dok
ne razumete da ono što rade i govore uopšte ne mora da vas pogada. Pošto je vaš
osecaj - onaj koji dolazi iz same srži vašeg bica - toliko snažan i pošto želite da
sacuvate sopstvenu licnost, ne možete i necete dopustiti onome ko vam to ugrožava.

Ovi zakoni koje vam prezentujemo su vecni, što znaci da su zauvek. Ovi zakoni su
univerzalni, što znaci da su posvuda. Oni su apsolutni, znali vi to ili ne; oni postoje,
prihvatali vi to ili ne - i uticu na vaš život, znali vi to ili ne.

Pravila igre života

Kad koristimo rec zakon, ne mislimo na zemaljske sporazume koje mnogi od vas
nazivaju zakonom. Imate zakon gravitacije i imate zakon vremena i prostora, imate i
mnogo drugih zakona, pa cak i onih koji se bave kontrolisanjem vašeg saobracaja i
ponašanja vaših gradana. Medutim, kad mi koristimo rec
zakon, govorimo o vecnim,
vazda prisutnim univerzalnim zakonima. A njih nema onoliko koliko možda mislite da
ih ima.

Ako pocnete da razumevate i primenjujete ova tri osnovna zakona, shvaticete kako
funkcioniše univerzum. Shvaticete kako dolazi sve ono što dolazi u vaše iskustvo.
Razumecete da ste vi onaj koji poziva, koji stvara i privlaci sve stvari koje vam do-
laze; i imacete, uistinu, promišljenu kontrolu nad sopstvenim životnim iskustvom. I
tek tada, i samo tada, osecacete se slobodni - jer sloboda proistice iz razumevanja
kako dobijate ono što dobijate.

Ovde cemo izneti pravila vaše igre životnog iskustva i uradicemo to entuzijasticno, jer
to su ista pravila koja važe za vaskoliki život, bilo da su posredi fizicko ili nefizicko
životno iskustvo.


Najmocniji zakon u univerzumu -zakon privlacenja - jednostavno glasi da slicno
privlaci slicno. Možda ste primetili da, kad u životu pocnu da vam se dešavaju ružne
stvari, cini se kao da sve krece naopako. Ali kad se ujutru probudite osecajuci se
dobro, dan vam je nekako lepši. Medutim, ako dan zapocnete svadajuci se s nekim,
zakljucujete da vam je i ostatak dana u

svakom pogledu negativan - to je vaša svest o zakonu privlacenja. Uistinu, sve Što
proživljavate - od onog najociglednijeg do onog najsuptilnijeg - pod uticajem je
mocnog zakona privlacenja.. . Kad razmišljate o necemu što vam prija, po zakonu
privlacenja, pocece da vam se javljaju i druge slicne misli. Kad razmišljate o necemu
što vam ne prija, po zakonu privlacenja pocece da vam se javljaju i druge slicne misli,
sve dok ne zateknete sebe kako posežete u prošlost tragajuci za slicnim mislima; a
zateci cete sebe i kako razgovarate s drugima o tome, sve dok se ne nadete okruženi
sve vecom i vecom, narastajucom mišlju. Narastajuci, ta misao dobija sve veci zamah;
dobija snagu... privlacnu snagu. Razumevanjem ovog zakona naci cete se u položaju
da možete da odlucujete da usredsredujete misli iskljucivo u pravcu onoga što želite
da privucete u svoje iskustvo, istovremeno odlucujuci da uskratite pažnju onim
mislima koje ne želite da privucete u svoje iskustvo.

Dakle, zakon promišljenog stvaranja opisuje se na sledeci nacin: Kad o necemu
razmišljam, to pocinjem i da privlacim. Kad ono o cemu razmišljam pobuduje snažnu
emociju, privlacenje je brže. A kad svom snagom emitujem misli koje pobuduju
emociju, tada, ocekujuci ono o cemu razmišljam - to i dobijam.

Balans promišljenog stvaranja je, da tako kažemo, dvostran. S jedne strane je misao, a
s druge ocekivanje ili uverenje, ili dopuštanje. Prema tome, kad razmišljate o necemu
i sada to ocekujete ili verujete da ce se desiti, u savršenom ste položaju da to i
dobijete. Zato dobijate ono o cemu razmišljate, želeli vi to ili ne. Vaše misli su snažni
privlacni magneti - privlace jedno drugom.

Misli privlace sebi, a vi privlacite misli tako što im poklanjate pažnju.

Obicno je lakše videti ove zakone na delu onda kad zavirite u iskustva drugih -
primeticete da su oni koji najviše pricaju o prosperitetu zaista i prosperitetni. Oni koji
najviše pricaju o zdravlju, imaju ga. Oni koji najviše govore o bolestima, imaju ih.
Oni koji najviše pricaju o siromaštvu, imaju ga. To je zakon. Drugacije ne može biti.
Onako kako se osecate, to je vaša tacka privlacenja, pa se tako zakon privlacenja
najbolje razume onda kad sagledate sebe kao magnet, dobijajuci sve više i više tog
prijatnog osecaja. Kad se osecate usamljeno, privlacite više usamljenosti. Kad se
osecate siromašno, privlacite više siromaštva. Kad se osecate bolesno, privlacite više
bolesti. Kad se osecate nesrecno, privlacite


više nesrece. Kad se osecate zdravo, vitalno, živahno i prosperitetno - privlacite još
više svega toga.

Do spoznaje dovode životna iskustva, a ne reci

Mi smo ucitelji i iskustvo nas je naucilo necemu veoma važnom: Nisu reci one koje
uce. Životno iskustvo je ono što vam donosi spoznaju. Prema tome, podsticemo vas da
razmišljate o sopstvenom životnom iskustvu, kako biste se setili onih stvari koje ste
ranije doživeli i da, odsad pa nadalje, pocnete da motrite u potrazi za apsolutnom
korelacijom izmedu reci koje citate u ovoj knjizi i životnog iskustva koje
proživljavate. Dakle, kad pocnete da uocavate da dobijate ono o cemu razmišljate,
tada i samo tada poželecete da obratite pažnju na svoje misli (u stvari, da ih
promišljeno kontrolišete).

Kontroliranje misli postace vam lakše nakon što odlucite da cete to raditi. Razmišljate
o onome što ne želite, uglavnom zato što ne razumete koliko je to pogubno po vaše
iskustvo. Za one koji ne žele ta negativna iskustva, kao i za one koji žele pozitivna
iakustva, cim shvate da razmišljanje o onome što ne žele samo privlaci još toga u
njihovo iskustvo, kontrolisanje sopstvenih misli više im teško padati, buduci da ce
želja za tim biti veoma jaka.

Umesto da pratim misli, praticu osecanja

Nije lako pratiti sopstvene misli, jer dok ih pratite, ne mote razmišljati. Stoga, umesto
da motrite na svoje misli, nudimo vam efikasnu alternativu. Vrlo je malo onih koji
razumeju da, iako ste fizicko bice, usredsredeno kroz ovaj fizicki aparat, postoji i deo
vas - širi, mudriji i svakako stariji deo vas - koji egzistira istovremeno, te taj deo vas
(govorimo o vašem unutrašnjem bicu) komunicira s vama. Ta komunikacija poprima
najrazlicitije oblike. Može da se javi u vidu jasne, živopisne mislikatkad cak i cujne
izgovorene reci ali u svim slucajevima javlja se u vidu emocije.

Još pre dolaska ovamo, dogovorili ste se o postojanju komunikacije sa svojim
unutrašnjim bicem. Dogovoreno je da to bude osecaj, onaj koji nece moci da prode
neprimeceno, radije nego stimulacija misli ili izgovaranje reci koji bi mogli proci
neprimeceno. Naime, dok se bavite svojim mislima, ne mora biti da cete uvek dobiti
drugu misao ponudenu u istom trenutku. Isto kao kad govorite ili ste zadubljeni u
misli, pa ne cujete kad vam se obrati neko ko sedi u istoj sobi s vama. Stoga je proces
osecanja, kao onda kad ste prožeti emocijom, vrlo dobar proces komunikacije. Postoje


dve emocije: prijatna i neprijatna. Dogovoreno je da ce se prijatno osecanje javljati
uvek kad razmišljate, govorite ili radite nešto što je u skladu s onim što želite; u isto
vreme je dogovoreno da ce se neprijatno osecanje javljati uvek kad razmišljate,
govorite ili radite nešto što nije u skladu s vašim namerama. Prema tome, nije
neophodno da motrite svoje misli. Prosto budite osetljivi na to kako se osecate i, kad
god osetite negativnu emociju, shvatite da - u trenutku kad to osecate

- stvarate pogrešno. U trenutku tog negativnog osecanja, gajite misli o necemu što ne
želite, te prema tome privlacite suštinu toga u svoje iskustvo. Stvaranje je proces
privlacenja; kad razmišljate o necemu, privlacite predmet svojih misli.
Kad tolerišem druge, to nije dopuštanje

Dakle, ovaj esej je pripremljen da biste mogli da shvatite da ne postoji niko ko
predstavlja pretnju za vas zato što ste vi onaj ko kontroliše sopstveno iskustvo. Umece
dopuštanja koje glasi -ja sam onaj koji jesam i spreman sam da dopuštam svima
ostalima da budu ono što jesu - jeste zakon koji ce vas odvesti do potpune slobode slobode
od svih onih iskustava koja ne želite i slobode od svake negativne reakcije na
bilo koje iskustvo koje ne odobravate.

Kad kažemo da je dobro biti onaj koji dopušta, mnogi od vas shvate to pogrešno,
misleci da dopuštati znaci tolerisati. Bicete ono što jeste (ono što je, po vašim
standardima, primereno) i puštacete sve ostale da budu ono što žele da budu, cak i ako
vam se to ne dopada. Osecacete se negativno u vezi s tim; bice vam žao te osobe;
možda cete se cak i plašiti za sebe, ali cete ih, bez obzira na to, puštati na miru - na
tolerantan nacin.

Kad tolerišete, to nije dopuštanje. To su dve razlicite stvari. Onaj ko toleriše, oseca
negativnu emociju. Onaj ko dopušta ne oseca negativnu emociju. A to je veoma
velika razlika, jer, vidite, odsustvo negativne emocije predstavlja slobodu. Ne možete
doživljavati slobodu onda kad ste prožeti negativnom emocijom.

Tolerancija se od strane drugih može slivatati kao vrlina, jer ih ne ometate u onome
što žele da rade. Ali tolerancija nije vrlina u odnosu na vas, jer tako tolerantni i dalje
osecate nega/ tivne emocije, te prema tome i dalje negativno privlacite. Kad pocnete
da dopuštate, više necete privlaciti te nepoželjne stvari u svoje iskustvo i osecacete
apsolutnu slobodu i radost.


Da li tražim rešenja ili opažam probleme?

Mnogi kažu: „Abrahame, hocete da kažete da bi trebalo da zabodem glavu u pesak?
Ne bi trebalo da gledam one koji imaju problema? Ne bi trebalo da potražim nacin da
im nekako pomognem?" A mi kažemo, ako nameravate da budete od pomoci, onda ne
gledate na problem nego na pomoc, što je nešto sasvim drugacije. Kad tražite rešenje,
osecate pozitivnu emociju - ali kad gledate problem, osecate negativnu emociju.
Možete da budete od velike pomoci drugima onda kad vidite šta žele da budu i kad ih
svojim recima i pažnjom koju usmeravate na to uzdižete ka onome što žele da imaju.
Ali kad vidite nekog kome je sreca okrenula leda ili nekog koga muce siromaštvo ili
bolest, ukoliko razgovarate s njim o tim stvarima koje on ne želi sažaljevajuci ga i
saosecajuci s njim, osecate negativnu emociju toga zato što doprinosite tome. Kad
razgovarate s drugima o onome što ne žele, pomažete im u njihovom pogrešnom
stvaranju, zato što pojacavate vibraciju privlacenja onoga što je neželjeno.

Ako vidite prijatelje koji doživljavaju bolest, pokušajte da ih zamislite zdrave. Uocite
da se, razmišljajuci o njihovoj bolesti, osecate loše; ali kad se usredsredite na njihov
eventualni oporavak, osecate se dobro. Usredsredujuci se na njihovu dobrobit,
dopuštate sebi da se povezete sa sopstvenim unutrašnjim bicem, koje ih takode
sagledava kao zdrave, i možete potom uticati na poboljšanje stanja svojih prijatelja.
Kad ste povezani sa svojim unutrašnjim bicem, snaga vašeg uticaja je mnogo veca.
Razume se, vaši prijatelji mogu i pored toga odabrati da se više usredsreduju na bolest
nego na zdravlje, pa tako mogu ostati bolesni. Ukoliko dozvolite da vaši prijatelji
uticu na vas da gajite misli koje u vama izazivaju negativne emocije, tada je njihov
uticaj u smislu neželjenog sada jaci od vašeg uticaja u smislu željenog.

Uzdižem kroz svoj primer dobrobiti

Ne možete uzdici druge tužnim recima. Necete ih uzdici time što cete priznati da ono
što imaju nije ono što žele. Uzdici cete ih samo time što cete vi sami biti nešto drugo.
Uzdici cete ih snagom i jasnocom sopstvenog, licnog primera. Buduci da ste zdravi,
možete podsticati njihovu želju za zdravljem. Buduci da ste prosperitetni, možete
podsticati njihovu želju za prosperitetom. Neka ih uzdigne vaš primer. Neka ih
uzdigne ono što je u vašem srcu. Uzdizacete druge onda kad vam vaše misli prijaju...
Kad su vam sopstvene misli neprijatne, tada cete deprimirati druge ili podsticati
njihovo negativno stvaranje. Na taj nacin uvek znate da li uzdižete druge ili ne.

Znacete da ste dostigli stanje dopuštanja onda kad ste spremni da dopuštate drugima,
cak i onda kad oni vama ne uzvracaju istom merom; kada ste u stanju da budete ono
što jeste, cak i onda kad drugi to ne odobravaju; kad ste u stanju da budete i dalje ono


što jeste i ne osecate negativne emocije prema njihovim mislima o vama. Kad možete
da gledate ovaj svet i sve vreme osecate radost, vi ste osoba koja dopušta. Kad ste
kadri da spoznate koja su iskustva radosna, a koja nisu - i dovoljno ste disciplinovani
da sudelujete samo u onima koja su ispunjena radošcu - postigli ste dopuštanje.

Suptilna razlika izmedu želje i potrebe

Baš kao što razlika izmedu pozitivne i negativne emocije ume katkad da bude vrlo
suptilna - razlika izmedu želje i potrebe takode može da bude vrlo suptilna.

Kad se usredsredujete na ono što želite, vaše unutrašnje bice nudi vam pozitivnu
emociju. Kad se usredsredujete na ono što vam je potrebno, vaše unutrašnje bice nudi
vam negativnu emociju, zato što niste usredsredeni na ono što želite. Usredsredeni ste
na nedostatak toga - a vaše unutrašnje bice zna da ono što mislite jeste ono što
privlacite. Vaše unutrašnje bice zna da ne želite nedostatak; ono zna da želite ono što
želite i nudi vam savet, kako biste spoznali razliku.

Usredsredivanje na rešenje dovodi do pojave pozitivne emocije. Usredsredivanje na
problem dovodi do pojave negativne emocije i, premda su te razlike suptilne, one su
veoma važne, zato što kad osecate pozitivnu emociju, privlacite u svoje iskustvo ono
što želite. Kad osecate negativnu emociju, privlacite u svoje iskustvo ono što ne želite.

Mogu da stvaram promišljeno, namerno i radosno

Prema tome, mogli bismo reci da onaj koji dopušta jeste onaj koji je naucio zakon
promišljenog stvaranja i dosegao položaj na kojem vi-še ne stvara pogrešno. Stvara
promišljeno, namerno i radosno. Vidite, zadovoljstvo dolazi samo s jednog jedinog
mesta. Zadovoljstvo dolazi samo od želje, pa dopuštanja i potom primanja. Dakle, ako
se kroz ovo fizicko životno iskustvo krecete održavajuci svoje misli u željenom
pravcu, puštajuci mocni zakon privlacenja da radi za vas i donosi vam u vaše iskustvo
sve više i više dogadaja i situacija i ostalih bica kompatibilnih s vama - tada cete
ustanoviti da se vaš život krece uzlaznom spiralom ka radosti i slobodi. Imate li nekih
pitanja za nas u vezi s umecem dopuštanja?

Živim umece dopuštanja

Džeri: Imam pitanja, Abrahame. Za mene, umece dopuštanja je tema uzbudljivija od
svih ostalih.


Abraham: Dopuštanje je ono zbog cega ste i došli u ovo iskustvo, da biste poducavali

o njemu. Ali da biste poducavali o njemu, prvo morate znati nešto o njemu. Obicno se
ova tema javlja više u smislu: „Neko radi nešto što mi se ne svida; kako da ga nateram
da umesto toga radi nešto što mi se svida?" Spoznaja do koje cete doci je sledeca:
Umesto da pokušate da naterate ceo svet da radi jedno te isto ili ono što se vama
dopada, mnogo je bolje da postavite sebe u položaj da prihvatate da svi imaju pravo
da budu, rade ili imaju šta god žele; a da cete vi, putem snage svojih misli, privlaciti
samo ono što je u skladu s vama.

Kako da razlikujem dobro od lošeg?

Džeri: Pre poznanstva s vama, nisam znao za umece dopuštanja, tako da sam,
odlucujuci o ispravnosti ili pogrešnosti nekog svog postupka, pokušavao da zamislim
kakvog ce to uticaja imati na svet kao celinu. Potom, ako bi mi izgledalo da ce to biti
zaista srecan ili prijatan svet, postupio bih onako kako sam zamislio. A ako bi mi se
cinilo da bi to bio svet u kojem ne bih želeo da živim kad bi svi radili na taj nacin,
odlucio bih da to ipak ne uradim.

Dacu vam jedan primer. Voleo sam da pecam pastrmke i u pocetku sam pecao kao i
svi ostali. Vadio sam iz vode svaku ribu koja bi mi se zakacila na udicu. Ali valjda
sam poceo da osecam izvesnu nesigurnost u pogledu ispravnosti takvog postupanja i
pomislio sam: Šta bi bilo kad bi ceo svet to radio? Potom sam shvatio, kad bi svi na
svetu pecali tako kao ja, potoci i reke ostali bi prazni i više niko ne bi mogao da oseti
to izuzetno zadovoljstvo pecanja koje sam ja osecao. S tim na umu, resio sam da vise
necu ubijati ribu. Pecacu ih (pomocu mamaca bez oštre udice), ali cu ih potom vracati
u vodu. Drugim recima, pecacu pomocu mamaca koji ne povreduju ribu i vadicu ribu
iz vode samo ukoliko je neko tražio da donesem ribu da se pripremi za jelo.

Abraham: Odlicno. Ono najbolje što svako od nas ima da ponudi primer je onoga što
smo. Naše reci mogu da upotpune taj primer, isto kao i naše misli, a narocito naši
postupci. Ali kljucno za svakog od nas - u našoj želji da uzdignemo ovaj svet -jeste da
donosimo jasnije odluke o tome sta želimo da budemo u odredenom trenutku - i da
potom to i budemo.

Ono što ste vi uradili, u svom primeru, slaže se s onim što mi sada poducavamo, a to
je da vam, onda kad odlucite šta želite, vaše unutrašnje bice nudi emociju kako bi
vam pomoglo da spoznate koliko je primereno ono što se spremate da uradite. Drugim
recima, pošto odlucite da želite da uzdižete ovaj svet, pošto odlucite da želite da
ucinite nešto za njega i ne uzimate od njega preko svake mere, tada ce vam sve ono
što preduzimate ili planirate da preduzmete, a što nije u skladu s tom namerom,
stvarati nelagodu.


Preuvelicali ste svoju želju da svet bude bolje mesto, tako što ste zamislili da svako na
svetu radi sve ono što i vi - a to je dovelo do pojacanog unutrašnjeg vodstva.
Medutim, to je do-bar nacin. Niste pokušali nikog ni na šta da naterate; samo ste se
poslužili tom idejom, jer vam je tako bilo jasnije da li je vaš postupak dobar ili nije. A
to je bio dobar plan.

Zašto postoji potreba za dokazivanjem dostojnosti?

Džeri: Abrahame, šta mislite, zašto tako mnogo nas, u fizickom obliku, kao da ima tu
potrebu da opravdava dobro koje nam dolazi?

Abraham: Deo razloga je to što ljudi pogrešno veruju u ogranicenost resursa, tako da
im se cini da moraju da se pravdaju drugima zašto su dobili nešto umesto njih. Vera u
„nedostojnost" je još jedan faktor. Ovde u vašoj fizickoj dimenziji prisutna je vrlo
snažna misao koja glasi: „Nisi dostojan, zato moraš da dokažeš da si dostojan."

Niste ovde da biste dokazivali svoju dostojnost. Dostojni ste! Ovde ste da biste
doživeli radosnu ekspanziju. Snagom svoje želje i dopuštanja, kao i zaista
primenom onih zakona o kojima ovde govorimo - dospeli ste u ovu vremenskoprostornu
stvarnost.

Tako je, dakle, vaše fizicko postojanje dokaz vaše dostojnosti ili zaslužnosti da
budete, radite ili imate šta god poželite. Kad biste mogli da shvatite da je razlog što
vam je pomisao na svoju „nedostojnost" tako neprijatna, to što je ona u krajnjem
raskoraku s osecanjem vašeg unutrašnjeg bica, tada biste mogli da pokušate da
poboljšate pravac svojih misli. Ali ako to ne shvatite, tada se cesto samo batrgate
naokolo, pokušavajuci da ugodite drugima, ali buduci da nema doslednosti u onome

što od vas traže, naposletku cete se sasvim pogubiti. Kad se stalno pravdate, nalazite
se u negativnom modalitetu, jer niste usredsredeni na ono što želite. Umesto toga,
pokušavate da uverite druge da je u redu da želite, a za tim u stvari nema potrebe.
Zato što to jeste u redu.

Kako se aktivnost, tj. rad, uklapaju u Abrahamov recept?

Džeri: Vidam mnoge koji su ostvarili izuzetne rezultate u životu - ljude kojima se
lepe stvari dešavaju i u materijalnom pogledu, i u meduljudskim odnosima, i na
zdravstvenom planu - ali koji kao da ne ulažu mnogo fizicke energije u dobijanje tih
stvari. Kao da rade mnogo manje od mnogo drugog sveta, koji kao da radi mnogo
više, ali dobija mnogo manje. Gde se, dakle, fizicki rad ili aktivnost uklapaju u vaš
recept za stvaranje onoga što želimo?

Abraham: U ovo okruženje niste došli da biste stvarali putem aktivnosti. Umesto
toga, vaša aktivnost je namenjena da bu de nacin uživanja u onome što stvorite
razmišljanjem. Kad odvojite vremena da promišljeno emitujete misli, otkrivajuci
snagu uskladivanja misli o onome što želite sa podudarnim uverenjima i
ocekivanjima, zakon privlacenja pružice vam željene rezultate. Medutim, ako ne


odvojite vremena da sredite svoje misli, nema dovoljno aktivnosti na ovom svetu koja
može da nadomesti taj nesklad.

Aktivnost koja je nadahnuta uskladenom mišlju jeste radosna aktivnost. Aktivnost koja
potice od protivrecnih misli jeste težak posao koji ne donosi satisfakciju i ne dovodi
do dobrih rezultata. Kad se istinski osecate željni akcije, to je jasan znak daje vaša
vibracija cista i da ne nudite misli protivrecne svojoj želji. Kad vam je teško da
naterate sebe da nešto uradite ili kad aktivnost koju preduzimate ne daje rezultate koje
priželjkujete, to je uvek zato što emitujete misli koje su suprotne vašim željama.

Vi ste trenutno uglavnom fizicki aktivna bica, zato što još uvek ne razumete snagu
svojih misli. Kad budete bolje umeli da primenite promišljenu misao, necete morati da
pribegavate toliko aktivnosti.

Unapred utirem put svojim buducim okolnostima

Ljudi nam cesto kažu: „Pa dobro, Abrahame, moram da nudim aktivnost - ne mogu po
ceo dan samo da sedim i razmišljam." I mi se slažemo s tim daje vaš život u stalnoj
izgradnji i da neprestano iziskuje aktivnost. Ali da smo mi na vašem fizickom mestu,
koliko danas bismo poceli da emitujemo što više promišljenih misli o stvarima koje su
nam važne. A kad zateknemo sebe da razmišljamo o stvarima koje ne želimo (to su
misli koje su uvek pracene negativnom emocijom), zaustavili bismo se i potrudili da
nademo misli koje sa sobom donose bolji osecaj. S vremenom, sve bi pošlo nabolje.

Recimo da idete ulicom i zateknete nekog krupnog siledžiju (po vašoj proceni) kako
bije nekog manjeg od sebe. Potrebno je smesta nešto preduzeti! U ovoj fazi ove
manifestacije, imate opcije da odete i pustite da slabiji bude povreden ili da se
umešate i tako rizikujete da možda i sami budete povredeni. Nijedna opcija nije
zadovoljavajuca.

Prema tome, šta god budete preduzeli, ne ostavljajte svoju misao tu gde je sad.
Sakupljajte pozitivne slike iz životnih iskustava ljudi koji skladnije žive i prenesite ih
u svoju radionicu, i ucinite tu vrstu misli najaktivnijim vibracijama u sebi. S
vremenom, zakon privlacenja prestace da vas suocava sa situacijama u kojima se cini
da nema pozitivnog izbora.

Onaj ko sebe sagledava kao „spasioca" i spašava slabe od jakih, cesto ce zaticati
sebe kako nailazi na ljude koje je potrebno spašavati...

A ako je vaša želja da imate takva iskustva, tada nastavite s razmišljanjem o takvoj
vrsti iskustava - a zakon privlacenja nastavice da vam ih donosi. Ali ako preferirate


nešto drugo, razmišljajte o tome -i zakon privlacenja donosice vam to. Predmeti vašeg
razmišljanja utiru put vašim buducim iskustvima.

Kako univerzum ispunjava naše raznovrsne želje

Džeri: Umeo sam da kažem ljudima da mi se cini da oni koji najviše rade u životu
imaju najmanje, dok oni koji najmanje rade imaju najviše. A opet, neko mora da
okopava krompir, muze krave, buši rupe na naftnim poljima i obavlja ono što
nazivamo teškim radom. Zato mi objasnite, Abrahame, kako može sve da funkcioniše
tako da ipak svi možemo da imamo, radimo i budemo ono što želimo, bez obzira na to
koji posao mora da se obavi.

Abraham: Živite u onome što mi sagledavamo kao savršeno uravnotežen univerzum.
Vi ste poput kuvara u dobro snabdevenim kuhinjama, a svih sastojaka koje možete da
zamislite ima u izobilju, kako biste mogli da kreirate svaki recept koji poželite. Kad
nešto istinski ne želite, teško vam je da zamislite da postoje oni koji to žele ili kojima
ne smeta da to rade.

Naša je apsolutna spoznaja da biste, usled snage vaše želje, kad bi vaše društvo
zakljucilo da ne želi da se bavi odredenim poslom, iznašli drugi nacin da se to
odraduje ili biste prošli bez toga. Normalno je da društvo dode do tacke kad više ne
postoji želja za necim, stoga to prestaje da postoji, zamenjeno novom i poboljšanom
namerom.

Kako se fizicki život razlikuje od nefizickog?

Džeri: Koje su glavne razlike izmedu našeg života, ovde u našem fizickom iskustvu, i
vašeg života, u vašoj nefizickoj dimenziji? Šta to mi ovde na Zemlji imamo, a vi tamo
nemate?

Abraham: Buduci da ste vi fizicka ekstenzija onoga što smo mi, veliki deo onoga što
osecate, osecamo i mi. Medutim, ne dozvoljavamo sebi da se usredsredujemo na
stvari koje u vas unose nelagodu. Više smo usredsredeni na ono što je željeno, te stoga
ne doživljavamo negativnu emociju kao vi.

Vi posedujete sposobnost da osecate kao i mi i, u stvari, kad ste u modalitetu
zahvalnosti, na primer, ili ljubavi, ta emocija koju osecate jeste vaš pokazatelj da
svoju sadašnju situaciju sagledavate na isti nacin kao i mi.

Ono što poznajete kao svoj fizicki svet, nije odvojeno od onoga što sagledavate kao
naš nefizicki svet; medutim, u nefizickom svetu, naše misli su cistije. Ne navaljujemo


na ono neželjeno. Ne razmišljamo o nedostatku onoga što želimo. Poklanjamo
nepodeljenu pažnju neprekidno evoluirajucim željama.

Vas fizicki svet, Zemlja, jeste lepo okruženje za fino podešavanje vašeg znanja, jer se
ovde vaše misli ne prevode u trenutan ekvivalent imate vremensku tampon zonu. Dok
emitujete misli o onome što želite, mora vam biti dovoljno jasno (dovoljno jasno da se
pojavi emocija), pre no što pocnete proces privlacenja. Cak i tad, morate ga. dopuštati
i ocekivati u svom iskustvu pre no što se manifestuje. Vremenska tampon zona
omogucuje da budete sasvim nacisto u pogledu toga koliko vam se misao cini
poželjnom.

Da se nalazite u dimenziji u kojoj biste trenutno manifestovali, provodili biste više
vremena pokušavajuci da se oslobodite svojih grešaka (kao što mnogi od vas i ovako
cine) nego u stvaranju onoga što želite.

Šta sprecava manifestovanje neželjenog?

Džeri: Šta je to - u toj vremenskoj tampon zoni - što odstranjuje neželjeno iz naših
misli pre no što se ono fizicki manifestuje?

Abraham: U vecini slucajeva, to nije „odstranjivanje". Vecina ljudi ima po malo od
onoga što želi i po malo od onoga što ne želi. Vecina skoro sve u životu stvara po
automatizmu, jer ne razume pravila igre. Još uvek ne razume zakone.

Medutim, postoje oni koji pocinju da razumevaju ove vecne univerzalne zakone. (Pod
ovim podrazumevamo da oni postoje i pored toga što ne znate za njih i postoje u svim
dimenzijama.) Za te ljude, tada, svest o tome kako se osecaju jeste ono što odreduje
koja ce se njihova misao manifestovati.

Ne bi li trebalo da vizualizujem sredstva manifestacije?

Džeri: Abrahame, kad vizualizujemo ili razmišljamo o necemu što želimo, da li bi
trebalo da tragamo za sredstvima (ili nacinima) sticanja toga, kao i bilo cega drugog
što želimo da steknemo? Ili bi bilo pametnije vizualizovati samo rezultat i pustiti da se
nacin, manje ili više, pobrine sam za sebe?

Abraham: Ako ste vec odlucili da želite da sudelujete u odredenim sredstvima, tada
je u redu da tome poklonite pažnju.


Jednostavan kljuc spoznaje da li ste nedovoljno ili previše konkretni jeste to kako se
osecate. Drugim recima, dok ste u radionici, konkretni detalji vaših misli izazvace
ushicenje, tj. pozitivnu emociju; ali ako postanete previše konkretni pre no što
prikupite dovoljno podataka, tada cete osecati sumnjicavost ili brigu. Prema tome,
priznajuci da je uravnoteženost vaših namera stvar obracanja pažnje na to kako se
osecate... budite dovoljno konkretni da osetite pozitivnu emociju, ali ne toliko da
pocnete da osecate negativnu emociju.

Kad govorite o onome što želite i zbog cega to želite, obicno se osecate bolje.
Medutim, kad govorite o onome-što želite i na koji nacin cete doci do toga, ukoliko
vec sad ne vidite kako ce se to odvijati, tada ce vas ta konkretna misao navesti da se
osetite gore. Ako govorite o tome ko_ ce vam pomoci da ostvarite želju, kad ce to biti
ili gde, a nemate nijedan od tih odgovora, tada te pojedinosti više odmažu nego što
pomažu. Stvar je, zapravo, u tome da budete onoliko konkretni koliko možete, a da
se pri tom i dalie osecate dobro.

Da li sam suviše konkretan u svojim željama?

Džeri: Recimo da bih voleo da budem nastavnik nekog lepog predmeta. Da li bi bilo
bolje ako bih rekao: „Dakle, trebalo bi da se odlucim da li želim da predajem istoriju,
matematiku ili filozofiju u osnovnoj školi ili, možda, u gimnaziji ili negde drugde"?

Abraham: Dok razmišljate o razlogu zašto želite da budete nastavnik, vaša pozitivna
emocija nagoveštava da vam misao pomaže u stvaranju: Želim da podarim i drugima
radost koju sam našao u ovom znanju. Medutim, ako pri tom pomislite -Ali ja ne
poznajem dobro taj predmet ili Nema slobode za dake u sadašnjem školskom sistemu
ili Secam se koliko sam se ukoceno osecao kao dak ili Nikad nisam imao nastavnika
koji mi se dopadao - te misli ne prijaju i njihovi konkretni detalji ometaju vaše
radosno stvaranje.

Nije stvar u tome da li bi trebalo da budete konkretni ili uopšteni. Stvar je u pravcu
razmišljanja. Ono za cim posežete jesu prijatna osecanja. Stoga posegnite za mislima
koje u vama izazivaju takva osecanja i shvatite da cete ih obicno brže naci ukoliko
zadržite opštiji pristup; tek onda, iz tog prijatnog osecanja, nastavite lagano da
dodajete sve više i više detalja koji pojacavaju taj osecaj, sve dok vam naposletku ne
bude sasvim lako padalo da budete konkretni i da se u isto vreme prijatno osecate. To
je najbolji nacin stvaranja.


Džeri: Da li bi bilo bolje kad bismo prosto zamislili krajnji rezultat i pustili da se
konkretni detalji u potpunosti pobrinu sami za sebe?

Abraham: To ne bi bilo loše. Premotajte film na srecan kraj, to jest, na rezultate koje
tražite. Zamislite da ste vec postigli ono što želite. A pošto cete se zbog toga osecati
dobro, privlacicete konkretne misli, ljude, okolnosti i dogadaje koji ce dovesti do
ostvarenja.

Džeri: Pa onda, koliko detaljne treba da budu naše misli o krajnjem rezultatu koji
priželjkujemo?

Abraham: U razmišljanju o svojim željama, budite onoliko detaljni koliko možete - a
da se pri tom i dalje osecate dobro.

Mogu li da izbrišem sve nepovoljne ranije misli?

Džeri: Postoji li nacin da osoba obriše sva svoja ranija iskustva, misli i uverenja koji
ovog casa nisu povoljni za naše radosno stvaranje?

Abraham: Ne možete pogledati na nepoželjno iskustvo i izjaviti da više ne želite da
razmišljate o tome, jer cak i onda kad to kažete - razmišljate o tome. Ali možete da
mislite o necemu drugom. A dok pridajete pažnju necemu drugom, neželjena tema iz
vaše prošlosti izgubice snagu i, s vremenom, više necete razmišljati o njoj. Umesto da
nastojite da izbrišete prošlost,, usredsredite se na sadašnjost. Razmišljajte o onome
što sad želite.

Kako da preokrenemo silaznu spiralu?

Džeri: Kad biste se našli u silaznoj spirali gde bi se cinilo da se sve što vam je važno
raspada ili gubi vrednost, kako biste zaustavili to negativno kretanje naniže i pretvorili
ga u pozitivan pomak naviše?

Abraham: Odlicno pitanje. Ta „silazna spirala" jeste zakon privlacenja na delu.
Drugim recima, pocinje malom negativnom mišlju. Potom ta misao privlaci još slicnih
misli, još ljudi, još razgovora, sve dok ne postane vrlo snažna, kako je vi zovete,


silazna spirala. Potrebno je vrlo snažno bice da prekine da razmišlja o onome što je
neželjeno onda kad je to tako intenzivno. Drugim recima, kad vam prst na nozi pulsira
od bola, teško vam je da razmišljate o zdravom stopalu. U krajnje negativnim
situacijama, radije predlažemo distrakciju nego pokušaj promene pravca
razmišljanja. Drugim recima, idite na spavanje ili u bioskop; slušajte muziku; mazite
svoju macku... radite nešto što ce vam izmeniti misli.

Cak i kad se nalazite u toj, kako kažete, „silaznoj spirali", neke stvari u vašem životu
bolje su od ostalih. Kad se usredsredujete na ono najbolje što imate, cak i ako je to
samo mali deo onoga što se dešava, zakon privlacenja donece vam još toga. Brzu
„silaznu spiralu" možete da zamenite brzom „uzlaznom spiralom" prosto tako što cete
usmeravati svoje misli na sve više i više onoga što želite.

Šta je sa situacijom kad se dvoje nadmecu za isti trofej?

Džeri: Buduci da u takvim situacijama jedna osoba osvaja trofej, a druga biva
poražena, kako da obe osobe dobiju ono što žele?

Abraham: Tako što ce prihvatiti cinjenicu daje broj „trofeja" neogranicen. Kad se
ukljucite u nadmetanje u kojem postoji samo jedan trofej, automatski stavljate sebe u
situaciju u kojoj znate da ce samo jedna osoba osvojiti trofej. Osvojice ga ona koja je
najviše nacisto sa samom sobom, ona s najjacom željom i najvecim ocekivanjem...

Nadmetanje može da bude korisno zato što podstice želju, ali može da bude
nepovoljno po vas ukoliko sputava vašu veru u uspeh. Nadite nacina da vam
nadmetanje bude zabavno. Potražite koristi koje vam donosi, sve i ako ne donesete
kuci trofej. A sve dok se osecate dobro, bez obzira na sve, osvajate ono što mi
smatramo najvecim trofejem od svih. Osvajate povezanost. Osvajate jasnocu. Osvajate
vitalnost. Osvajate sklad sa svojim unutrašnjim bicem. S takvim stavom, donecete
kuci druge trofeje.

U ovom neogranicenom univerzumu, nema potrebe za nadmetanjem za resurse, jer su
oni neograniceni. Možete uskratiti sebi dobijanje tih resursa i tako osetiti oskudicu,
ali to je zaista samo vaše delo.


Ako mogu da zamislim, onda je realno

Džeri: Postoji li bilo šta što bismo mogli poželeti, a da vi to smatrate nerealnim?

Abraham: Ako ste u stanju da zamislite to, tada nije „nerealno". Ukoliko ste, iz ove
vremensko-prostorne stvarnosti, sposobni da stvorite tu želju, tada ova vremenskoprostorna
stvarnost ima resurse za njeno ispunjavanje. Potrebna je samo vaša
vibraciona uskladenost s vašom željom.

Džeri: Dakle, ako mogu da predocim sebi to na bilo koji nacin, znaci li to da sam ga
zamislio?

Abraham: Ako pred sobom imate viziju sebe unutar toga što zamišljate, privlacite
okolnosti putem kojih cete naci nacina da to i stvorite.

Možemo li da upotrebimo ova nacela za „zlo"?

Džeri: Može li osoba da koristi isti ovaj proces stvaranja koji poducavate da bi
stvorila ono što neki sagledavaju kao „zlo", kao što je oduzimanje tudeg života ili
uzimanje tudih stvari?

Abraham: Da li je moguce da neko stvori ono što on želi iako vi ne želite da ta osoba
to želi?

Džeri: Jeste.

Abraham: Uistinu... Jer šta god oni žele, to mogu i da privuku.

Da li je grupno stvaranje snažnije?

Džeri: Možemo li da objedinimo svoju snagu ili svoju sposobnost da stvaramo, tako
što cemo se udružiti u grupu ljudi?

Abraham: Prednost udruživanja da bi se nešto stvorilo jest u tome što možete da
podsticete i pojacavate želju. Nepovoljnos je u tome što, buduci da vas je više, postaje
teže da ostanete usredsredeni. na ono što želite... Pojedinacno, imate sasvim dovolj no
snage da stvorite sve što možete da zamislite. Prema tome, nema po trebe da se
udružujete s drugima. Mada to ume da bude zabavno!

Kako da ne dobijem ono što ne želim?

Džeri: Abrahame, kako biste rekli ljudima kako da ne dobiju ono što ne žele?

Abraham: Nemojte razmišljati o onome što ne želite. Ne trošite misli na ono što ne
želite - zato što pažnja koju necemu pridajete pocne to i da privlaci. Što više
razmišljate o tome, to snažnija postaje vaša misao i povlaci za sobom više emocija.
Medutim, kad kažete: „Necu više da razmišljam o tome", tog casa i dalje razmišljate o
tome. Prema tome, štos je u tome da se u mislima prebacite na nešto drugo - nešto što
želite. Uz malo vežbe, umecete da pogodite, po tome kako se osecate, da li razmišljate

o necemu željenom ili neželjenom.
Ovom civilizovanom društvu nedostaje radosti

Džeri: Živimo u onome što ja nazivam vrlo civilizovanim društvom, u ekonomskom i
materijalnom pogledu ide nam zaista dobro, a ipak, ne vidim mnogo radosti u ljudima
oko sebe, na ulici, na poslu, i tako dalje, i tome slicno. Da li je to zbog onih faktora o
kojima govorite ... da imaju vrlo malo želje, ali snažna uverenja?

Abraham: Vecina ljudi emituje najveci deo svojih vibracija kao reakciju na ono sto
opaža. Stoga, kad opaze nešto od cega se osecaju dobro, tada osecaju radost, ali kad
opaze nešto od cega se osecaju loše - tada radosti jednostavno nema. Uz to, vecina
ljudi ne veruje da ima kontrolu nad tim kako se oseca, zato što ne uspeva da ostvari
kontrolu nad okolnostima koje izazivaju reakciju u vidu tih osecanja. Upravo je
njihovo verovanje u nedostatak kontrole nad sopstvenim iskustvom
najodgovornije za odsustvo radosti koje primecuješ. Pri tom vas moramo podsetiti
na to da ce, ako nastavite da primecujete njihov manjak radosti - vaša takode nestati.


Želim da strastvenije želim

Džeri: Rekli ste i da naše uverenje ne mora biti tako snažno ukoliko je želja,
strastvena. Kako, dakle, da ugradimo strastvenu želju u radionicu o kojoj govorite?

Abraham: Sve mora da ima svoj pocetak. Drugim recima, mnogi koji razgovaraju s
nama kažu: „Abrahame, cujem šta kažete, ali ne znam šta želim." A mi im kažemo:
„Pocnite tako što cete reci - Želim da znam šta želim." Naime, kad to izjavite,
postajete magnet koji ce privlaciti sve one podatke na osnovu kojih možete da
formirate svoje odluke. Pocnite od necega i pustite da vam zakon privlacenja isporuci
primere i izbore; potom, što više razmišljate o tim izborima, postajacete sve
strastveniji.

Pažnja koju pridajete bilo cemu prouzrokovace da to ojaca, a time ce se pojacati i
emocija. Kad razmišljate o onome što želite i nastavite da dodajete pojedinosti toj
slici, te misli postaju jace. Ali kad razmišljate o necemu što želite i potom pomislite
kako to nikako da se ostvari... i onda razmišljate o tome kako bi bilo lepo da to imate,
potom se setite da staje mnogo novca i da još uvek ne možete sebi to da priuštite...
takvo razmišljanje topio-hladno razvodnjava vašu strast i usporava snagu vaših misli.

Mogu li se osloboditi kontraproduktivnih uverenja?

Džeri: Mogu li ljudi da stvaraju u odredenom pravcu cak i onda kad ih drugi navode
da poveruju da su predodredeni da stvaraju u nekom drugom pravcu?

Abraham: Ako dovoljno snažno žele, tada i mogu. Drugim recima, onu majku koju
smo pomenuli, društvo i sopstveno iskustvo naucili su da veruje da ne može da
podigne automobil, zato što je tako težak, a ipak, onda kad je dovoljno snažno želela
(jer joj je dete bilo u opasnosti), bila je u stanju da to uradi. Prema tome, ako je želja
dovoljno snažna, uverenje može da se prevazide. Uverenja su vrlo snažna i sporo se
menjaju, ali mogu da se promene. Nastavljajuci da posežete za mislima koje vam sve
više i više prijaju, naci cete ih i aktivirati, a zakon privlacenja reagovace na njih i, s
vremenom, vaš novi život pocece da odražava te promene u razmišljanju. Ako se
držite ideje da možete da verujete samo u one stvari koje se trenutno zasnivaju na
„cinjenicnim dokazima", tada za vas ništa ne može da se promeni, ali kad shvatite da
ce promena fokusa misli i reakcija zakona privlacenja na novu misao doneti nove
dokaze, tada cete shvatiti moc promišljenog stvaranja.

Mogu li uverenja iz prošlih života da uticu na moj sadašnji život?

Džeri: Postoje li misli (ili uverenja) iz nekog od naših prošlih života koja još uvek
stvaraju ili su kadra da stvaraju, okolnosti u našem sadašnjem životnom iskustvu?


Abraham: Vi ste bice koje je u neprekidnoj ekspanziji, a vaše unutrašnje bice je
kulminacija svega što ste proživeli. Vaše unutrašnje bice ne samo da veruje, nego i
zna koliko je vaše bice dostojno i vredno, tako da birajuci misli koje su u skladu s
mislima vašeg unutrašnjeg bica, osecate jasnocu te spoznaje. Medutim, detalji iz bilo
kojeg ranijeg životnog iskustva ne uticu na vas u ovom životnom iskustvu. Mnogo je
zbrke u vezi s tim, koja umnogome potice otud što ima onih koji ne žele da prihvate
da su tvorci sopstvenog iskustva. Oni kažu: „U ovom životu sam debeo zato što sam u
prošlom skapavao od gladi." A mi kažemo: Ništa iz ranijih životnih iskustava ne utice
na ono što sad radite, osim ako niste, na neki nacin, postali svesni toga, te mu sada
pridajete pažnju.

Mogu li moja negativna ocekivanja da uticu na dobrobit drugih?

Džeri: Ukoliko u svojoj brizi za dobro onih do kojih nam je istinski stalo zakljucimo
da nam misli lutaju ka nekim negativnim ocekivanjima u vezi s njima, možemo li,
tako što prosto razmišljamo o nekom problemu u njihovom životu, da im nanesemo
štetu?

Abraham: Ne možete da stvarate u tudem iskustvu, jer ne možete umesto njih da
emitujete njihove vibracije - koje su njihova tacka privlacenja. Ali ako se dovoljno
dugo usredsredujete na nešto, te tako vaša misao postane jaka, i osecate snažnu
emociju u vezi s tim, tada možete da uticete na njihove misli o necemu.

Upamtite, vecina ljudi emituje najveci deo svojih vibracija reagujuci na nešto što
opaža, te stoga, ako vas posmatraju i vide izraz zabrinutosti na vašem licu ili opažaju
vaše zabrinute komentare, sasvim je moguce da ce naginjati u pravcu onoga što ne
želite.

Ako želite da pomognete drugima na najbolji moguci nacin, sagledajte ih kao osobe
kakve znate da žele da budu. To je uticaj koji želite da imate.

Mogu li da poništim ranije programiranje od strane drugih?

Džeri: Ako je neciji um „programiran" od strane nekog drugog da gaji odredeno
uverenje, a ta osoba zakljuci da to uverenje više nije poželjno u njenom životu, kako
ta osoba može da poništi ta uverenja?

Abraham: Na vas negativno uticu dve osnovne smetnje: jedna je tud uticaj; druga je
uticaj vaših sopstvenih starih navika... Razvili ste obrasce razmišljanja, stoga lako
može da vam se desi da upadnete u stare obrasce navika, radije nego da pomislite da
je nova misao u skladu sa novom željom. To je stvar promišljenog korišcenja male
snage ili, kako vi to kažete, snage volje, i preusmeravanja pažnje u novom pravcu.


„Programiranje" o kojem govorite rezultat je samo vašeg usredsredivanja na nešto i
potom reakcije zakona privlacenja na tu usredsredenost, usled koje sve na šta se
usredsredite postaje jace. Ponešto od onoga što nazivate „programiranjem" samo je
zdrava integracija u vaše sadašnje društvo, ali ponešto od toga zaista ometa vašu licnu
ekspanziju. S vremenom i uz malo vežbe, bicete u stanju da spoznate razliku i
usmerite svoje misli u pravcu svojih licnih izbora. A u tome je zapravo suština

promišljenog stvaranja.

Moja tacka snage je sad?

Džeri: Abrahame, u knjigama o Setu nalazi se recenica koja glasi: Vaša tacka snage
je u sadašnjosti. Šta to vama znaci?

Abraham: Bez obzira na to da li razmišljate o necemu što se upravo dogada, o
necemu što se dogodilo u prošlosti ili o necemu što biste voleli da vam se dogodi u
buducnosti - vi razmišljate sad. Emitujete vibraciju svojih misli u svom sadašnjem
trenutku, a upravo ta sadašnja vibracija je ona na koju reaguje zakon privlacenja;
prema tome, vaša moc da stvarate je u sadašnjosti.

Od pomoci je i spoznaja da vaša emocija potice od reakcije na vašu trenutnu misao,
bez obzira na to tice li se ona prošlosti, sadašnjosti ili buducnosti. Što je jaca emocija
koju osecate, to je jaca misao i brže privlacite u svoje iskustvo stvari koje se
podudaraju sa suštinom te misli.

Možda se vi prisecate svade koja se odigrala pre mnogo godina ili s nekim ko je umro
pre deset godina, ali prisecajuci je se sad, vi sad aktivirate njenu vibraciju i ona sad
utice na vašu trenutnu tacku privlacenja.

Kako se dogodila prva negativna stvar?

Džeri: Cesto se pitam kako se dogodila prva bolest ili prva negativna stvar. Da li je
tacno da se prvo od gotovo svega dogodilo usled pomisli na to? Drugim recima, kao
prvo elektricno svetio, prvo je došla misao, a tek potom je usledilo elektricno svetlo,
tako je i naše napredovanje u još više bolesti ili dobrih ili uzbudljivih stvari samo
jedan korak, ili jednu misao, iza necega što smo vec pomislili?

Abraham: Sve stvari - zvali ih vi dobrim ili lošim - samo su sledeci logican korak u
odnosu na to gde sada stojite.

Ispravno primecujete da prvo dolazi misao. Prva je misao, potom misao-formulacija,
potom manifestacija. Vaša sadašnja situacija jeste platforma iskustva koje nadahnjuje
svaku sledecu misao.


Kad shvatite da možete odabrati da pozitivno ili negativno ocekujete, ali da ce zakon
privlacenja u oba slucaja pojacavati tu misao sve dok se naposletku ne manifestuje,
možda cete poželeti da budete promišljeniji u pogledu pravca svojih misli. Ništa se
nikad ne manifestuje posle one prve, površne pažnje koju mu pridate. Potrebno je
dosta vremena i pažnje posvetiti necemu da bi to ojacalo dovoljno da dode do
manifestacije. Zato sve stvari, i željene i neželjene, jacaju. Drugim recima, bolesti
jacaju i umnožavaju se zato što se ljudi sve više usredsreduju na njih.

Zar nije imaginacija isto što i vizualizacija?

Džeri: Abrahame, kako biste vi opisali izraz imaginacija? Šta on za vas znaci?

Abraham: Imaginacija je mešanje i uglavljivanje misli u razlicite kombinacije.
Slicna je opažanju situacije. Medutim, u imaginaciji stvarate slike umesto da
posmatrate nešto u svojoj trenutnoj stvarnosti. Neki koriste rec vizualizacija, ali mi
bismo da ukažemo na ovu tananu distinkciju: vizualizacija je Cesto secanje na nešto
što ste nekad videli. Pod imaginacijom podrazumevamo namerno objedinjavanje
željenih komponenti u vašem umu kako biste stvorili željeni scenario. Drugim recima,
usredsredivanje s namerom indukovanja pozitivne emocije. Kad koristimo izraz
imaginacija, u stvari govorimo o promišljenom stvaranju sopstvene stvarnosti.

Džeri: Ali kako može osoba da vizualizuje ili zamisli nešto što još nije videla, na
primer, životnog saputnika kakvog bi želela da ima, dete koje još nije rodila ili poziv

o kojem nije nikad ni razmišljala?
Abraham: Dok razmišljate o svetu oko sebe, namerno prikupljate one aspekte života
koji vam se dopadaju i razmišljate o njima. Primecujete neciji lep osmeh ili lepu kucu
u kojoj neko stanuje. Pravite mentalne ili pismene zabeleške o stvarima u kojima u
vašem svetu uživate, a potom ih u mislima mešate, stvarajuci scenarije ili verzije
života koje vam se dopadaju. Ne tražite savršene uzore, zato što ste jedinstveni, a i
tvorac ste sopstvene jedinstvene stvarnosti.

S vremenom cete otkriti ili cete se setiti da ce ova umetnost imaginacije dovesti do
toga da se u vaše iskustvo probiju prijatni rezultati, ali umetnost imaginacije je ujedno
i vrlo zabavna. Kad pocnete da govorite: „Želim da znam šta želim", pocecete, po
zakonu, da privlacite sve moguce primere. A dok sakupljate podatke koji vam pristižu,
dozvolite da vaša dominantna namera, svakog dana, bude da tragate za stvarima koje
želite. Po-tom možete da pogledate oko sebe i vidite na drugima one crte ili osobine
koje biste želeli da ima vaš životni saputnik ili kolega ili posao. Istini za ljubav,
savršen uzor za vas, u pogledu bilo cega, ne postoji - vi ste tvorac toga.


Ponekad cujemo kako kažu: „Hteo sam da budem bogat, ali onda sam upoznao jednog
coveka koji je bio bogat, ali je imao loše zdravlje i grozan brak, i tako sam ja povezao
prosperitet s groznim brakovima i lošim zdravljem i više ga nisam ni želeo." A mi
kažemo, skupljajte podatke o prosperitetu ako ga želite a loše zdravlje i loš brak
naprosto izostavite.

Džeri: Dakle, možemo da vizualizujemo spajanje svih željenih karakteristika
priželjkivanog životnog saputnika, deteta ili posla ?

Abraham: Da. U tome i jeste poenta radionice. Tamo možete da odete i na miru
pocnete da formulišete slike u svom umu.

Džeri: Dakle, to ne mora da bude nešto što je vec postojalo; mora prosto da bude
nešto što ovog casa osecate da želite da doživite?

Abraham: A dok radite u svojoj radionici, ustanovicete da vam, u vecini slucajeva, to
nece odmah doci. Znacete kad vam je jasno jer cete osecati ushicenost... Da li ste
nekad radili na nekom projektu i razmišljali, dosta razmišljali o njemu, i onda
odjednom rekli da imate odlicnu ideju? Taj osecaj Imam dobru ideju! jeste tacka od
koje pokrecete svoje stvaranje. Drugim recima, mozgali ste o necemu sve dok nije
postalo dovoljno konkretno da vam, onda kad pogodite savršenu kombinaciju misli,
vaše unutrašnje bice ponudi emociju, govoreci: Da, to je to! Sad ga imaš! Prema
tome, poenta radionice je u tome da razmišljate o najrazlicitijim stvarima, sve dok vas
ne prožme onaj osecaj dobre ideje.

Džeri: Kad se snažna namera koju vizualizujemo nikako ne materijalizuje, koji je
najcešci uzrok toga?

Abraham: Ako ste cisto vizualizovali svoju nameru, tada ona mora doci, i to brzo.

Cistota vizualizacije je kljuc svega, a pod tim podrazumevamo cisto nudenje misli
iskljucivo u pravcu onoga što želite. Kad kažete: „Želim to, ali..." cim dodate to svoje
ali, otkazujete to ili ga poražavate na samom pocetku. Cesto nudite isto onoliko ili
više misli o odsustvu onoga što želite kao i o prisustvu toga. Ako vam nešto što želite
sporo dolazi, to može da bude samo iz jednog razloga -trošite više vremena
usredsredujuci se na odsustvo toga nego na njegovo prisustvo.

Kad biste mogli da identifikujete ono što želite i potom namerno i jasno razmišljate o
tome sve dok to i ne dobijete, suština svega onoga što želite vrlo brzo bi bila vaša.
Kad biste mogli da provodite vreme cisto vizualizujuci ono što želite, umesto što
pridajete pažnju stvarnosti onoga što jeste, privlacili biste vi-še onoga što želite
umesto više onoga što jeste. To je stvar promene vaše magnetske tacke privlacenja.


Sklonite oci, reci i misli s onoga što jeste i usmerite ih iskljucivo na ono što želite. Što
više mislite i govorite o onome što želite, brže ce to postati vaše.

Zar nije strpljenje pozitivna vrlina?

Džeri: Abrahame, šta mislite o tome kad se nekom kaže: „Samo malo strpljenja"?

Abraham: Kad razumete zakon privlacenja i pocnete promišljeno da usmeravate
svoje misli, stvari koje želite pocece brzo i ravnomerno da pristižu u vaše iskustvo- i
strpljenje vam nece biti potrebno. Nismo oduševljeni kad se neko uci strpljenju, jer to
nagoveštava da je normalno da je za sve potrebno mnogo vremena, a to nije tacno.
Potrebno je mnogo vremena samo onda kad su vaše misli protivrecne. Ako se stalno
krecete napred-nazad, potencijalno necete nikad stici tamo kuda ste krenuli. Ali kad
prestanete da se krecete unazad i idete samo napred, brzo cete stici tamo. A za to nije
potrebno strpljenje.

Želim da izvedem kvantni skok

Džeri: Dakle, lako je napraviti mali korak dalje i uraditi sa malo više od onoga što
radimo, biti malo više od onoga što vec jesmo i imati malo više nego što vec imamo,
ali šta je s onim što nazivamo „kvantnim skokom"? Drugim recima, sa ostvarivanjem
necega što prevazilazi gotovo sve što smo ikad videli. Kako da covek stvori takvo
nešto?

Abraham: Odlicno. Sad ste potrefili suštinu. Razlog što su ti mali koraci lakši jeste to
što je vama lako da priznate uverenja koja sad imate i samo ih malcice rastegnete.
Time ih ne menjatc u celosti; samo ih malcice širite. „Kvantni skok" cesto znaci da se
morate osloboditi svog, sadašnjeg uverenja i prihvatiti novo.

Kvantni skokovi ne ostvaruju se pojacavaniem onih delova jednacine koji se ticu
uverenja ili dopuštanja. Kvuntni skokovi ostvaruju se pojacavanjem dela želje.

Zar se necete složiti da je ona majka koja je podigla automobil sa svog deteta doživela
„kvantni skok"? Da se nalazila u fiskulturnoj sali, bilo bi joj potrebno veoma mnogo
vremena dok, malo-pomalo, ne bi ubedila sebe da može da podigne nešto tako teško.
Medutim, njena snažna želja prouzrokovala je trenutni „kvantni skok". Nismo
zagovornici „kvantnih skokova", zato što oni iziskuju preteran kontrast, koji
prouzrokuje dramaticno pokretanje vaše želje i mogu da dovedu do iznenadujucih
rezultata. Ali ti rezultati su skoro uvek privremeni, jer ce vas ravnoteža vaših uverenja
naposletku vratiti tamo odakle ste i krenuli. Postepeno premošcavanje uverenja u
pravcu onoga što želite jeste nacin stvaranja koji donosi vecu satisfakciju.


Džeri: Recite mi još jednom: Kako možemo da proširimo svoje želje? Kako možemo
da nateramo sebe da želimo više?

Abraham: Usmerite svoje misli ka onome što verujete da želite, a zakon privlacenja
privuci ce više informacija, podataka i okolnosti u vaše stvaranje.

Vidite, kad pogledate ono što želite, oseticete snažnu, pozitivnu emociju, i to je
sasvim prirodan proces. Prema tome, stvar je u tome da zadržite misli na onome što
želite. Ako je moguce, idite tamo gde ima toga što želtie, kako biste namerno doveli
sebe u položaj da se osecate divno. A dok se osecate dobro, sve što je (po vašoj
proceni) dobro, pocece da pristiže u vaše iskustvo.

Kad se usredsredite na nešto, zakon privlacenja pobrinuce se za „proširivanje". Dakle,
ako vam se cini da je potrebno mnogo rada da bi se vaše želje povecale, a pozitivne
emocije pojacale, to je zato što razmišljate o onome što želite, a potom o njegovoj
suprotnosti, te tako ne omogucavate ravnomerno kretanje unapred.

Zar se vece stvari ne manifestuju teže?

Džeri: Dobro, a šta biste onda rekli da je razlog što skoro svi smatraju da mogu da
stvaraju ili manifestuju sitnice, ali im se cini da ne mogu da stvaraju one vece stvari?

Abraham: To je zato što ne razumeju zakon i vezuju ono što može da bude za ono što
je bilo... Kad razumete zakone, tada razumete da nije ništa teže stvoriti dvorac nego
dugme. Oni su isti. Nije ništa teže stvoriti deset miliona nego sto hiljada dolara.
Posredi je ista primena istog zakona na dve razlicite namere.

Mogu li da dokažem drugima ova nacela?

Džeri: Kad neko želi da testira ove zakone ili nacela da bi pokušao da dokaže njihovu
ispravnost nekom drugom, i kaže: „Dozvoli da ti pokažem šta mogu da postignem
pomocu ovoga", ima li to bilo kakvog uticaja na efikasnost zakona privlacenja?

Abraham: Problem u vezi s pokušavanjem da se nekom nešto dokaže jeste u tome što
to cesto prouzrokuje da navaljujete u pravcu onoga što ne želite. Time aktivirate
upravo to u svojoj vibraciji, tako da vam postaje teže da postignete ono što želite.
Ume da bude i obeshrabrujuce, jer ako taj neko gaji snažnu sumnju, može da utice i na
vas da pocnete da osecate izvesnu sumnju.

Nema potrebe da recima dokazujete bilo kome bilo šta. Pustite da to što jeste — to što
živite -bude jasan primer koji ce nadahnuti druge.

ako dobijam ono što dobijam?

U pocetku, naše insistiranje na tome da ste vi tvorac sopstvene stvarnosti docekuje se
s radosnim prihvatanjem, zato što vecina ljudi žudi za tim da kontroliše sopstveno
iskustvo. Medutim, kad pocnete da razumevate da je sve što nailazi vašim putem
zapravo privuceno vašim sopstvenim razmišljanjem (dobijate ono o cemu razmišljate,
želeli vi to ili ne), nekima od vas kao da je nelagodno i suviše zamorno da pratite
misli, razvrstavate ih i nudite samo one koje ce uroditi stvarima koje želite.

Ne podsticemo pracenje misli kao takvo, jer se slažemo da bi to iziskivalo
neverovatno mnogo vremena i bilo vrlo zamorno, ali umesto toga preporucujemo
svesno korišcenje vašeg emocionalnog sistema za navodenje.

Budete li obracali pažnju na to kako se osecate, tada pracenje misli i nije u toj meri
nužno. Kad god se osecate dobro, znajte da u tom trenutku govorite, razmišljate ili se
ponašate u skladu sa svojim namerama - i znajte da, kad god se ne osecate dobro, niste
u skladu sa svojim namerama. Ukratko, kad god je u vama prisutna neka negativna
emocija, vi u tom trenutku stvarate pogrešno, bilo putem misli, reci ili dela.


I tako, kombinacija vece promišljenosti u pogledu onoga što želite, vece jasnoce u
pogledu onoga što nameravate i vece osetljivosti na to kako se osecate cini, u suštini,
ono što proces promišljenog stvaranja zapravo jeste.

Ja sam jedini tvorac sopstvenog iskustva

Veliko pitanje koje obicno iskrsava u ovoj fazi naše diskusije glasi: „Abrahame, kako
da znam da mogu da verujem onome što dolazi iz mene? Zar ne postoji neko veci od
mene, ko stvara sva pravila i želi da budem ili radim odredene stvari?" A mi kažemo,
vi ste tvorac svog iskustva, a u ovo fizicko telo došli ste putem snage svoje želje.
Niste ovde da biste dokazivali da ste dostojni necega drugog; niste ovde zato što
tražite vece spasenje na nekoj drugoj ravni. Ovde ste zato što vaše postojanje ovde
ima odredenu svrhu. Želite da budete promišljeni tvoracodabrali ste ovu fizicku
dimenziju u kojoj postoje vreme i prostor, kako biste mogli fino da podesite svoje
razumevanje i potom vidite korist od onoga što ste stvorili razmišljanjem, i to tako što
cete dopustiti tome da dode u vaše fizicko iskustvo. Podsticete ekspanziju svog
univerzuma, a sve što jeste ima koristi od vašeg postojanja, samim vašim izlaganjem
ovom iskustvu i vašom ekspanzijom.

Sve što radite zadovoljava ono što težite da zadovoljite. Ne postoji spisak ispravnih i
pogrešnih stvari -postoji samo ono što je u skladu s vašom istinskom namerom i
svrhom i ono što nije. Morate da se uzdate u to da ce vodstvo koje dolazi iz vas znati
kad ste u skladu sa svojim pnrodnim stanjem dobrobiti.

Magnetski privlacim misli koje su u vibracionoj harmoniji

Zakon privlacenja odgovoran je za veci deo onoga ociglednog u vašem životnom
iskustvu. Zbog svog delimicnog razumevanja ovog zakona, skovali ste mnogo fraza.
Kažete: „Svaka ptica svome jatu leti." Isto kažete: „Što je bolje, biva sve bolje; što je
gore biva sve gore." Zatim kažete: „Kad dan pocne loše, završi još gore." Ali cak i
dok govorite ovakve stvari, vecina vas ne razume zaista koliko je mocan zakon
privlacenja. Ljudi bivaju privuceni jedni drugima zahvaljujuci njemu. Sve situacije i
dogadaji njegov su rezultat... Misli koje su medusobno vibraciono slicnc, bivaju
magnetski privucene jedna drugoj zahvaljujuci delovanju mocnog zakona privlacenja;
ljudi koji gaje odredena osecanja bivaju privuceni jedni drugima blagodareci
delovanju ovog

zakona, odista, i same vaše misli bivaju privucene jedne drugima svc dok ono što je
nekad bila vrlo mala, beznacajna i ne tako snažna misao, ne preraste u nešto vrlo
snažno - zbog vaše usredsredenosti na to.


Blagodareci zakonu privlacenja, svako od vas je poput snažnog magneta, i u svakom
trenutku privlaci prema sebi još više onoga što oseca.

Dok razmišljamo i govorimo, stvaramo

Niko drugi ne stvara u vašem iskustvu. Sve radite sami; sve je vaša zasluga. Dok
posmatrate svoje životno iskustvo i iskustva onih oko sebe, želimo da shvatite da ne
postoji ni zrnce dokaza koji protivrece ovom mocnom zakonu o kojem govorimo. Kad
pocnete da uocavate apsolutnu korelaciju izmedu onoga što mislite i govorite - i
onoga što dobijate vaše razumevanje zakona privlacenja nastavice se, a vaša želja da
koristite svoj sistcm za navodenje kako biste promišljeno usmeravali misli povecace
se. Istovremeno cete, dabome, imati mnogo više rarumevanja za živote onih oko sebe.
(Staviše, katkad je lakše uvideti to zajedno s drugima.)

Primecujete li da su oni koji najviše pricaju o bolestima samo sve bolesniji?
Primecujete li da oni koji pricaju o siromaštvu žive sve siromašnije, dok oni koji
pricaju o prosperitetu žive sve prosperitetnije? Kad shvatite da su vaše misli poput
magneta, a da vaša pažnja usmerena na njih prouzrokuje da one dobijaju sve vecu
snagu, sve dok naposletku predmet misli ne postane predmet vašeg iskustva, vaša
spremnost da obracate pažnju na to kako se osecate pomoci ce vam da promišljenije
odaberete pravac svojih misli.

Zakon privlacenja, na delu lako se može videti u razgovoru s drugima. Na primer,
zamislite da vam prijateljica prica o necemu kroz šta prolazi, a vama je stalo da budete
dobar prijatelj, stoga se usredsredujete na njene reci i slušate primere koje vam iznosi
u vezi s onim što joj se dogada. Što se više usredsredujete na to, na pamet pocinju da
vam padaju sopstveni primeri slicnih situacija. Vi joj se potom pridružujete u
razgovoru dodajuci podudarne price iz sopstvenog iskustva, a za to vreme vibracija
misli postaje sve jaca. Dovoljno pažnje posvecene ovim temama i dovoljno razgovora

o stvarima koje doživljavate donosice vam sve više takvih iskustava. A sa sve više
misli povezanih s onim što ne želite, naposletku cete se naci opkoljeni mislima,
recima i iskustvima koji su u pravcu onoga što ne želite. (Vi i vaša prijateljica imacete
sada još više neprijatnih situacija o kojima cete moci da razgovarate.)
Doduše, da ste vodili racuna o tome kako se osecate onda kad je razgovor prvi put
poceo da naginje u pravcu onoga što ne želite, bili biste svesni mucnog osecanja u
utrobi. Prepoznali biste svoje vodstvo, koje vam u suštini govori: Razmišljaš i govoriš

o necemu što ne želiš. A razlog za taj signal upozorenja, za to „zvono za uzbunu", bio
je nesklad izmedu onoga ko ste, onoga što želite i onoga na šta se ovog casa
usredsredujete. Vaše emocije ukazuju na nepodudarnost. Vaše vodstvo upozorava vas
na cinjenicu da vi, dok razmišljate i govorite o tim nepoželjnim stvarima, predstavljate

magnet koji privlaci ka sebi okolnosti, dogadaje i druga bica, tako da cete ubrzo imati
u svom iskustvu suštinu onoga o cemu ste govorili, a što ne želite.

Na isti nacin, ako govorite o onome što želite, vaše misli bivace više privucene tome.
Privlacicete sebi više ljudi koji ce želeti da pricaju o onome što želite. A za sve to
vreme, vaše unutrašnje bice nudice vam pozitivnu emociju, da bi vam dalo do znanja
da ste u harmoniji - i da je ono što privlacite sebi u vibracionoj harmoniji - sa
suštinskom ravnotežom namera koje imate.

Delikatna ravnoteža izmedu želja i dopuštanja

Umece promišljenog stvaranja je delikatno izbalansiran zakon, koji ima dva dela: s
jedne strane, tu je misao o onome što želite. S druge, tu je ocekivanje ili uverenje - ili
puštanje u vaše iskustvo - onoga što stvarate razmišljanjem. Stoga, ako kažete „želim
nova crvena kola", time ste doslovno, preko svoje misli, pokrenuli pocetak stvaranja
tih novih crvenih kola u svom iskustvu. I sada, što više pažnje pridajete toj misli, i što
ste više u stanju da zamislite ta crvena kola u svom iskustvu, bicete sve oduševljeniji u
vezi s njima. A što više oduševljeni bivate ili što je pozitivnija emocija koja vas
obuzima dok razmišljate o svojim crvenim kolima, brže ce ta crvena kola doci u vaše
iskustvo. Cim ih stvorite u mislima i cim osetite snažnu pozitivnu emociju dok
razmišljate o njima, kola brzo pristižu u vaše iskustvo. Stvorena su, postoje, a da biste
ih imali u svom iskustvu, potrebno je samo da im dopustite da udu. A dopuštate tako
što ocekujete, tako što verujete i tako što ih puštate da postoje.

Kad sumnjate u svoju sposobnost da imate nova crvena kola, kocite svoje stvaranje.
Ako kažete „želim nova crvena kola", time zapocinjete njihovo stvaranje, medutim,
ako potom dodate „ali, preskupa su", time sebe držite na odstojanju od svoje
tvorevine. Drugim recima, odradili ste prvi deo stvaranja, time što ste poželeli, ali
sada ometate to stvaranje onoga što želite time što ne verujete, ne ocekujete i ne
dopuštate; naime, da biste doveli svoje tvorevine u svoje fizicko iskustvo, neophodna
su oba dela procesa.

To što pricate o predmetu svog stvaranja ne znaci obavezno i da ga dopuštate. Kad
razmišljate o svojim novim crvenima kolima i osecate oduševljenje njima, tada
dopuštate, ali kad o tim novim crvenim kolima razmišljate kao o necemu što je za vas
nedostižno (ili se osecate osujeceno jer ih još uvek nemate), zapravo se usredsredujete
na odsustvo kola, cime ih ne puštate u svoje iskustvo.

Ponekad, u ranim fazama stvaranja necega što želite, na pravom ste putu da to i
dobijete, jer osecate oduševljenje i pozitivno ocekivanje u vezi s tim, ali tada kažete za
svoju želju nekom drugom, ko pocne da vam nabraja sve razloge zašto to ne može ili
ne bi trebalo da se ostvari. Negativan uticaj prijatelja ne bi vam išao u korist, jer dok


ste se usredsredivali na suštinu svoje želje, vi ste je i privlacili, ali sad kad ste
usredsredeni na nedostatak onoga što želite, time ga zapravo još više udaljavate od
sebe.

Kakav je osecaj, dobar ili loš?

Dakle, dok govorite: „Želim nova crvena kola i znam da su mi sve bliže", zaista tako i
jeste. Ali dok govorite: „Ali, gde su vec jednom? Tako dugo ih želim. Verovao sam
Abrahamu, ali stvari koje želim nikako da dodu", tada niste usredsredeni na ono što
želite. Usredsredeni ste na nedostatak onoga što želite i dobijate, po zakonu
privlacenja, ono na šta ste usredsredeni.

Ako se usredsredite na ono što želite, privlacicete sve što želite. Ako se usredsredite
na nedostatak onoga što želite, privlacicete još više tog nedostatka. (Svaki predmet je,
zapravo, dva predmeta: ono što želite i odsustvo ili nedostatak toga.) Ako poklanjate
pažnju tome kako se osecate, uvek cete znati da li ste usredsredeni na ono što želite ili
nedostatak toga; jer kad razmišljate o onome što želite, osecate se dobro, a kad
razmišljate o nedostatku onoga što želite, osecate se loše.

Govoreci: „Želim novac kojim cu priuštiti sebi željen nacin života", vi privlacite
novac, ali cim pocnete da razmišljate o stvarima koje želite, a koje nemate, uocavajuci
njihov nedostatak - gurate izobilje sve dalje od sebe.

Vežba za postizanje promišljenog stvaranja

Ovo je vežba koja ce vam pomoci u vašem promišljenom stvaranju:

Uzmite tri lista papira i na vrhu svakog napišite ono što želite. Sad uzmite prvi list i
ispod onoga što ste napisali, dopišite: „Ovo su razlozi zašto želim ovo... " Zapišite sve
što vam padne na pamet - sve što vam u um dode samo od sebe; ne forsirajte ništa. A
kad prestane da vam dolazi, znaci da ste zasad gotovi. Sada okrenite list i na vrh
druge strane napišite: „Ovo su razlozi zašto verujem da cu i imati ovo..."

Prva strana vašeg lista pojacava ono što želite (prva strana jednacine promišljenog
stvaranja). Druga strana vašeg lista pojacava vaše uverenje da cete to i imati (druga
strana jednacine promišljenog stvaranja). Sad kad ste se usredsredili i aktivirali u
svojoj vibraciji obe strane jednacine, nalazite se u stanju primanja manifestacije svoje
želje, jer ste uspešno ostvarili obe strane procesa stvaranja. Sve što je sada potrebno
jeste da želite i da nastavite da ocekujete sve dok najzad ne dobijete - i bice vaše.

Nema ogranicenja za broj stvari koje možete simultano stvarati, jer nije teško imati
želju i istovremeno ocekivati njeno ostvarenje. Ali u pocetku, dok još ucite kako da


usredsredite misli, možda ce vam biti od pomoci ako se namerno koncentrišete na dve
ili tri želje istovremeno, jer što je duži spisak stvari na kojima radite, to je veca
mogucnost da vam se prikrade sumnja dok gledate sve ono što još uvek niste ostvarili.
Što se više igrate, to bolji postajete u usredsredivanju misli i naposletku više nece biti
razloga da ogranicavate svoj spisak na bilo koji nacin.

Pre no što doživite nešto u svom fizickom životnom iskustvu, prvo morate pomisliti
na to. Vaša misao je poziv, a bez njega, to vam nece doci. Podsticemo namerno
odlucivanje o tome šta je poželjno i potom namerno razmišljanje o onim stvarima
koje želite, uz namerno nerazmišljanje o onim stvarima koje ne želite. Sugerišuci vam
ovo, podsticemo vas da svakog dana odvojite malo vremena da sednete i namerno
priberete misli u neku vrstu vizije onoga što želite da doživite u životu (radionica za
promišljeno stvaranje).

Krecuci se kroz svoje svakodnevno iskustvo, zadajte sebi zadatak da uocavate stvari
koje vam se dopadaju: Danas, bez obzira na to šta radim i bez obzira na to s kim to
radim, moja dominantna namera je da tražim stvari koje mi se dopadaju. I dok
namerno prikupljate ove podatke, gomilate resurse koji ce vam poslužiti da efikasno
stvarate kad odete u svoju kreativnu radionicu.

Misli koje pobuduju snažne emocije brzo se manifestuju

Vec smo vam rekli da vaše misli imaju snagu magneta. Ali želimo da sad to malo
pojasnimo: Iako svaka misao poseduje kreativan potencijal, misli koje ne pobuduju
snažne emocije, ne donose predmet vaših misli u vaše iskustvo, i to ni brzo ni polako.
Kada je rec o mislima koje u vama uzburkavaju snažne emocije - pozitivne ili
negativne - suština tih misli se brzo manifestuje u vašem jezickom iskustvu. A ta
emocija koju osecate jeste komunikacija s vašim unutrašnjim bicem, koja vam daje do
znanja da pristupate moci univerzuma.

Ako odete da gledate horor film i sedite u bioskopu s nekim prijateljem, gledajuci u
ekran i sve zastrašujuce pojedinosti predstavljene vam kroz boju i zvuk, to vreme
provodite u negativnoj radionici. Naime, dok zamišljate sve ono što ne želite da
vidite, emocija koju osecate jeste vaše unutrašnje bice koje vam govori: Gledaš nešto
što je tako slikovito da mu univerzum sad daje snagu.

Medutim, srecna okolnost je da kad izadete iz bioskopa, najcešce kažete: „To je bio
samo film", tako da to ne ocekujete. Ne verujete da ce vam se tako nešto desiti, tako
da ne kompletirate drugi deo jednacine. Imali ste misao pracenu emocijom, tako da ste
stvarali, ali ne dopuštate ulazak toga u svoje iskustvo jer ga zapravo ne ocekujete.
Medutim, ako ste izašli iz bioskopa i prijateljica vam kaže: „Jeste da je ovo samo film,
ali meni se to jednom stvarno dogodilo", možda cete pocete da se opterecujete tom


mišlju i, u tome, možete dovesti sebe do uverenja ili ocekivanja da se to isto može
dogoditi i vama - i onda ce se zaista i dogoditi. Razmišljanje s jedne strane i
ocekivanje ili verovanje s druge strane jeste ravnoteža koja vam donosi ono što
dobijate.

Ako nešto želite i to i ocekujete, to ce vrlo brzo biti vaše. Medutim, ne dogada se
cesto da ostvarite ravnotežu u kojoj su vaša želja i ocekivanje jednaki. Ponekad je
vaša želja vrlo jaka, ali uverenja uopšte nema. Na primer, u prici o majci cije je dete
priklešteno ispod automobila, ona ne veruje da može da podigne teško vozilo sa svog
deteta, ali njena želja je tako ogromna da ona to ipak uspeva da ucini. S druge strane,
brojni su primeri kad je uverenje snažno, ali želja nije. Stvaranje bolesti, kao što je
kancer, primer je snažnog verovanja i nepostojece želje.

Mnogi od vas više puta na dan zateknu sebe u onome što bismo nazvali negativnom
radionicom. Dok sedite za stolom, s gomilom racuna pred sobom, osecajuci napetost
ili cak strah zbog toga što nemate dovoljno novca da ih platite, nalazite se u
negativnoj radionici. Naime, sve dok tako sedite i razmišljate o tome kako nemate
dovoljno novca, u savršenom ste položaju da primite još toga što ne želite. Ono što
osecate u vezi s tim jeste signal od strane vašeg unutrašnjeg bica, koje vam govori da
ono o cemu razmišljate nije u skladu s onim što želite.

Rezime procesa promišljenog stvaranja

Dozvolite da sada rezimiramo sve o cemu smo dosad govorili, kako biste imali jasan i
odreden plan za promišljenu kontrolu nad svojim životnim iskustvom. Prvo, prihvatite
da ste više od onoga što vidite u ovom fizickom telu; i da postoji širi, mudriji i
svakako stariji deo vas, koji se seca svega što ste živeli i, što je još važnije, poznaje
ono što ste sad. A iz te sveobuhvatne perspektive, ovaj deo vas može da vam ponudi
jasnu i apsolutnu informaciju o primerenosti onoga što radite, govorite ili mislite, ili
onoga što cete raditi ili govoriti. Doduše, ako ste jasno odredili svoje trenutne namere,
tada vaš sistem za navodenje može da radi još efikasnije, jer poseduje sposobnost da
obuhvati sve podatke - prikupljene iz svih vaših iskustava (svih vaših želja, namera i
uverenja) - i uporedi ih s onim što radite ili cete raditi, kako bi vas u svakom trenutku
mogao posavetovati.

Potom, dok se krecete kroz svoj dan, vodite racuna o tome kako se osecate. Kad god
ustanovite da osecate negativnu emociju, prekinite da radite ono što kod vas pobuduje
tu emociju, šta god to bilo, jer negativna emocija znaci da ovog casa negativno
stvarate. Negativna emocija postoji samo onda kad pogrešno stvarate. Stoga, cim
prepoznate kod sebe negativnu emociju - nije bit-no zašto, nije bitno kako je dospela
tu, nisu bitne okolnosti- prestanite da radite to što radite i usredsredite svoje misli
na nešto od cega cete se osecati bolje.


Svakodnevno, tokom petnaest do dvadeset minuta, praktikujte proces promišljenog
stvaranja, tako što cete sedeti mirno, neuznemireni onim što se dogada oko vas,
sanjareci o svom životu, sa slikom sebe kako vi želite i zamišljajuci se okruženim
svim onim što vam prija.

Pažnja pridata onom što jeste samo stvara još više toga

Zakon privlacenja reaguje na vas, na vašu tacku privlacenja - a vaša tacka privlacenja
prouzrokovana je vašim mislima. Ono što osecate prouzrokovano je vašim mislima.
Stoga je to kako se osecate vrlo snažna i magnetska tacka privlacenja. Kad se osecate
siromašno, ne možete privlaciti prosperitet. Kad se osecate debelo, ne možete
privlaciti vitkost. Kad se osecate usamljeno, ne možete privlaciti društvo - to prkosi
zakonu. Mnogi oko vas žele da vam ukažu na „stvarnost". Kažu: „Suoci se s
cinjenicama. Pogledaj ono što jeste." A mi vam kažemo, ako ste kadri da vidite samo
ono što jeste - tada cete, u skladu sa zakonom privlacenja, stvarati samo još više
toga... Morate da budete u stanju da se u mislima probijete dalje od onoga što jeste,
kako biste privlacili nešto drugo ili nešto više.

Emocionalna pažnja koju pridajete onome što jeste ukorenice vas kao drvo na tom
mestu, ali emocionalna (srecna) vizija onoga što biste voleli da pocnete da privlacite u
svoje iskustvo dovešce do tih promena. Veci deo onoga što sad proživljavate želite i
da nastavite, stoga nastavite da poklanjate pažnju tim stvarima, pa cete nastaviti da ih
imate u svom iskustvu. Medutim, morate uskratiti svoju pažnju svemu onome što ne
želite.

Što cenim, to i privlacim

Misli koje pobuduju emocije u vama ujedno su one koje najbrže dovode do promena u
vašem životu. Misli koje ne pobuduju nikakve emocije održace vec postojece stanje.
Stoga, ono što ste vec stvorili i što cenite, može da se zadrži u vašem životu tako što
cete nastaviti da to cenite. Medutim, ono što (veoma mnogo) priželjkujete da vam se
uskoro desi, to mora da bude predmet vaših jasnih, svesnih, namernih misli koje
pobuduju emocije.

Krajnje efikasno korišcenje kreativne radionice sastoji se u tome da razmišljate o
aspektima koje cenite u vezi s onim što vam je najvažnije. Svaki put kad se vratite
nekoj temi, pažnja koju poklanjate pojedinostima bivace sve veca, a uz više vremena i
više pojedinosti, jacace i vaša emocija u vezi s tom temom. Korišcenjem kreativne
radionice na ovaj nacin postiže se sve što je potrebno za promišljeno stvaranje, zato
što razmišljate o necemu što želite, a ceneci to, dopuštate da se ono što želite
manifestuje u vašem iskustvu. Buduci da cesto zalazite u svoju kreativnu radionicu,


pocecete da uocavate ociglednu korelaciju izmedu stvari o kojima razmišljate u svojoj
radionici i manifestacija koje se ispoljavaju u vašem životnom iskustvu.

Da li ce univerzalni zakoni biti na snazi i bez mog uverenja?

Džeri: Abrahame, recite mi, ovi zakoni o kojima govorite, ovi univerzalni zakoni, da
li su oni na snazi i ako ne verujemo u njih?

Abraham: Jesu. Emitujete vibraciju cak i onda kad niste svesni da to radite; zato je
prisutno stvaranje po automatizmu. Ne možete da iskljucite svoj kreativni
mehanizam; on uvek funkcioniše, a zakoni uvek reaguju. Zato je tako dragoceno
razumevainje zakona. Kad ih ne razumete, to je donekle kao da se ukljucujete u igru
cija pravila ne poznajete. Stoga, dok igrate tu igru, ne shvatate kako dobijate ono što
dobijate. Takva vrsta igre postaje frustrirajuca i vecina želi da izade iz nje.

Zabavlja nas dok posmatramo kako vecina provodi najveci deo života težeci za
nekakvim pravilima prema kojima bi procenjivala svoje životno iskustvo, tražeci


izvan sebe one koji ce im reci šta je ispravno ili pogrešno, a pri tom sve vreme u sebi
imaju sistem za navodenje koji je toliko sofisticiran, složen, precizan, i tako spreman
za upotrebu.

Obracanjem pažnje ovom emocionalnom sistemu za navodenje, i posezanjem za
najprijatnijom mišlju koju ovog casa možete da nadete, bez obzira na to gde se
nalazite, dopusticete svojoj široj perspektivi da vam pomogne da krenete u pravcu
stvari koje zaista želite.

Dok prolazite kroz velicanstven kontrast svoje fizicke vremensko-prostorne
stvarnosti, akutno svesni toga kako se osecate, i promišljeno usmeravajuci svoje misli
ka onima koje vam sve više i više prijaju, s vremenom pocecete da sagledavate svoj
život ocima svog šireg unutrašnjeg bica. Za to vreme, osecacete satisfakciju zbog toga
što ste na putanji koju ste odabrali iz svoje nefizicke perspektive, onda kad ste doneli
odluku da dodete u ovo cudesno telo. Naime, sa svoje nefizicke tacke gledišta, shvatili
ste vecno evoluirajucu prirodu svog bica i obecanje sadržano u ovom
suprotstavljenom okruženju procelja misli. Shvatili ste prirodu svog velicanstvenog
sistema za navodenje i da, s praksom, možete da sagledate ovaj svet onako kako ga
vidi vaše unutrašnje bice. Shvatili ste mocni zakon privlacenja i pravednost i
preciznost s kojima reaguje na slobodnu volju svih tvoraca.

Posezanjem za najprijatnijom mišlju koju možete da nadete, ponovo se povezujete s
tom perspektivom i zadrhtacete od ushicenja kad se ponovo povezete sa svojom
svrhom, žudnjom za životom i sobom!


Deo treci

Umece
promišljenog
stvaranja

Umece promišljenog stvaranja, definicija

Džeri: Abrahame, govorite nam o promišljenom stvaranju. Da li biste hteli da kažete
nešto više o njegovoj vrednosti i pojasnite šta podrazumevate pod promišljenim
stvaranjem?

Abraham: Zovemo to umecem promišljenog stvaranja, zato što pretpostavljamo da
želite da stvarate sa svrhom. Ali, u stvari, primerenije bi bilo zvati ga zakonom
stvaranja, jer deluje bez obzira na to da li razmišljate o onome što želite ili onome što
ne želite. Bez obzira na to da li razmišljate o onome što želite ili o nedostatku onoga
što želite (smer vaših misli je vaš izbor), zakon stvaranja stupa u dejstvo u skladu s
onim o cemu razmišljate.

Iz vaše fizicke perspektive, ova jednacina stvaranja ima dva važna dela: lansiranje
misli i ocekivanje misli -želju za stvaranjem i dopuštanje stvaranja. Iz naše nefizicke
perspektive, istovremeno doživljavamo oba dela ove jednacine, jer nema jaza izmedu
onoga što želimo i onoga što u potpunosti ocekujemo.

Vecina ljudi nije svesna snage svojih misli, vibracione prirode svog bica ili mocnog
zakona privlacenja, tako da se uvek i u svemu uzdaju u svoje postupke. I mada se
slažemo s tim da je postupanje važna komponenta fizickog sveta u kojem ste
usredsredeni, postupci nisu ono putem cega stvarate svoje fizicko iskustvo. Kad
shvatite snagu misli i uvežbate da ih promišljeno gajite, otkricete snažno dejstvo (u
stvaranju), koje potice iskljucivo od želja i dopuštanja. Kad unapred utrete put svojim
mislima - to jest, kad ih pozitivno predvidite - kolicina potrebnih postupaka znatno se
smanjuje, a sami postupci su mnogo više zadovoljavajuci. Ako ne odvojite malo
vremena da uskladite svoje misli, potrebno je mnogo više postupaka, a bez
zadovoljavajucih rezultata.

Vaše bolnice krcate su ljudima koji sada preduzimaju odredene postupke kao
kompenzaciju za neprimerene misli. Nisu namerno stvorili bolest, ali su je ipak


stvorili - kroz misli i ocekivanje - i onda završili u bolnici da bi kompenzovali to
nizom odredenih fizickih postupaka. Vidamo mnoge koji dane provode razmenjujuci
postupke za novac, jer je novac od suštinskog znacaja za slobodu življenja u ovom
društvu. A ipak, u vecini slucajeva, postupak nije postupak prožet radošcu, nego
pokušaj kompenzovanja za neuskladenu misao.

Vaša je namera da postupate; to je deo slasti ovog fizickog sveta u kojem živite. Ali
nije vam namera da stvarate kroz fizicke postupke namera vam je da koristite telo
da biste uživali u onome što stvarate putem svojih misli.

Kad unapred iznesete misao, osecajuci pozitivnu emociju, tada ste zapoceli stvaranje,
a kad hodate kroz prostor i vreme prema toj manifestaciji u buducnosti, ocekujuci da
ce ona biti tamo... tada cete, usled tog radosnog stvaranja koje ste lansirali u
buducnost, biti nadahnuti za postupak koji je pro-žet radošcu.

Kad postupate u svom sada, a taj postupak nije prožet radošcu, možemo vam se
zakleti da vas on nece odvesti do srecnog završetka. Ne može; tako nešto prkosilo bi

zakonu.

Radije nego da budete tako spremni da odmah preduzmete mere da biste dobili stvari
koje želite, mi kažemo da ih razmišljanjem navedete da postanu; vidite ih,
vizualizujte ih i ocekujte ih -i postace. A vi cete biti usmereni, nadahnuti ili vodeni do
onoga cemu težite... a postoji velika razlika izmedu ovoga što smo upravo rekli i
nacina na koji veliki deo sveta to radi.

Pozvao sam to razmišljanjem o tome

Kad pocnemo da prenosimo svojim fizickim prijateljima znanje vezano za proces
promišljenog stvaranja, neretko se susrecemo s otporom, jer postoje oni koji u svom
životnom iskustvu imaju stvari koje ne žele. A kad im kažemo da su ih sami pozvali,
pobune se govoreci: „Abrahame, ne bih to nikad pozvao, jer ja to ne želim!" Zato vam
rado nudimo ovu informaciju, da bismo vam pomogli da shvatite kako dobijate ono
što dobijate, da biste bili promišljeniji u svom privlacenju i da biste mogli svesno da
privlacite one stvari koje zaista želite - i da biste mogli da izbegnete privlacenje onih
stvari koje ne želite.

Znamo da ne pozivate, privlacite ili stvarate to - namerno. Ali reci cemo vam da ste
onaj koji to poziva, privlaci ili stvara... zato što to radite razmišljajuci o tome. Po
automatizmu, emitujete misao, a onda na nju reaguju zakoni koje ne razumete,
izazivajuci rezultate koje ne razumete. Eto, zato dolazimo: da bismo vam govorili o
univerzalnim zakonima, da biste razumeli kako dobijate ono što dobijate i kako da
steknete promišljenu kontrolu nad svojim životom.


Vecina fizickih bica je tako potpuno integrisana u svoj fizicki svet da je veoma malo
svesna svog odnosa s nefizickim svetom. Na primer, želite svetlost u spavacoj sobi,
stoga pružite ruku prema lampi na nocnom ormaricu, pritisnete mali prekidac i soba
biva okupana svetlošcu. Drugima biste to objasnili ovako: „Ovaj prekidac prouzrokuje
pojavu svetlosti." Ali vi razumete, bez objašnjavanja, da je prica o tome odakle dolazi
svetlost zapravo mnogo duža. Isto je sa svim ostalim stvarima koje doživljavate u
svom fizickom okruženju. Objašnjavate samo delic onoga što pokrece dešavanja. Mi
smo ovde da vam objasnimo ostatak. U svoju fizicku dimenziju izbili ste iz šire,
nefizicke perspektive, s velikom namerom i svrhom. Došli ste zato što ste veoma
mnogo želeli ovo fizicko iskustvo. Uzgred, ono vam nije prvo takvo iskustvo. Imali
ste mnogo fizickih, kao i nefizickih iskustava. A u ovo ste došli zato što ste želeli da
dopunite to vazda evoluirajuce bice koje zaista jeste - to bice koje kroz ovo telo i ova
fizicka cula koja možda ne poznajete, ali to bice, odista... jeste onaj širi, ekspanzivan,
koji teži da se razvija i raduje onaj evoluirajuci deo vas.

Moje unutrašnje bice komunicira sa mnom

Želimo da vam pomognemo da se setite da ste tvorac svog iskustva i daje prisutnavelika radost kada ste pri tom promišljeni. Želimo da vam pomognemo da se setite
svog odnosa sa nefizickim delom sebe, svojim unutrašnjim bicem, koje je svesno vas i
sudeluje, zajedno s vama, u svemu što radite. Ne secate se pojedinosti u vezi s onim
što ste proživeli pre no što ste došli u ovo fizicko telo, ali vaše unutrašnje bice je
potpuno svesno svega što ste postali i kontinuirano vam nudi informacije, da bi vam
pomoglo da živite na najradosniji moguci nacin, u svim trenucima vremena. Došavši u
ovo životno iskustvo, niste poneli sa sobom secanje na ono koje ste ranije proživeli,
jer ti detalji služili bi samo da vas ometaju u poimanju snage vašeg sada. Medutim,
blagodareci odnosu koji imate s unutrašnjim bicem, imate pristup spoznaji o toj široj
perspektivi, ili celokupnom sebi, svom širem nejizickom delu koji komunicira s vama i
cini to od dana kad ste došli u ovo fizicko telo. Ta komunikacija je raznolika - ali svi
vi primate bazicnu komunikaciju u vidu sopstvenih emocija.

Emocija prija... ili ne prija

Svaka emocija koju osetite je, bez izuzetka, nacin na koji vam vaše unutrašnje bice
saopštava, u svakom trenutku, primerenost onoga o cemu razmišljate, što govorite ili
radite. Drugim recima, dok razmišljate o necemu što nije u vibracionom skladu s
vašom opštom namerom, vaše unutrašnje bice ponudice vam negativnu emociju. Dok
radite ili govorite nešto što nije u vibracionom skladu s onim ko ste i šta želite, vaše
unutrašnje bice ponudice vam negativnu emociju. Isto tako, kad govorite, razmišljate
ili delate u pravcu onoga što je u skladu s vašim namerama, vaše unutrašnje bice
ponudice vam pozitivnu emociju.


Postoje samo dve emocije: jedna od njih prija, druga ne prija.

Nadenuli ste im najrazlicitija imena, u zavisnosti od situacije koja ih je izazvala. Ali
kad shvatite da vam vaš sistem za navodenje (koji dolazi iz vas, u vidu emocije),
govori iz vaše šire, sveobuhvatne perspektive, bicete u stanju da razumete da imate
blagodati svih namera koje imate danas i svih namera s kojima ste došli u ovo fizicko
telo - i da posedujete sposobnost da uracunate sve pojedinosti svih svojih želja i
uverenja, kako biste mogli da u svakom trenutku donesete samo primerene odluke.

Verujem svom unutrašnjem navodenju

Mnogi ljudi zanemare svoje unutrašnje navodenje, zamenjujuci ga mišljenjem
roditelja, ucitelja, strucnjaka ili lidera u raznim oblastima. Ali što se više uzdate u
vodstvo drugih, to se više udaljujete od sopstvenog mudrog suda. Stoga kad pocnemo
da podsecamo svoje fizicke prijatelje na to ko su zaista, pomažuci im da se ponovo
povežu sa svojim sistemom za navodenje, kod njih se cesto oseca oklevanje. Neretko
postanu ubedeni u sopstvenu nedostojnost i neispravnost, i boje se da krenu dalje i
uzdaju u sopstveno navodenje ili sopstvenu savest, jer veruju da neko drugi bolje zna
šta je dobro za njih.

Medutim, želimo da vam pomognemo da se setite da ste dostojno, mocno bice koje i
jeste, kao i svog razloga za dolazak u ovu vremensko-prostornu stvarnost. Želimo da
se setite svoje namere da istražite kontraste ovog cudesnog okruženja, znajuci da ce to
uroditi kontinuiranim radanjem novih namera; želimo da upamtite da se ono što zaista
jeste - vaše unutrašnje bice ili celoviti vi ili izvor -raduje predstojecoj ekspanziji.
Želimo da upamtite da preko svojih emocija, u svakom trenutku, možete da osetite da
li sagledavate svoju trenutnu situaciju ocima one šire predstave ili se odsecate od tog
izvora birajuci misli koje su drugacije prirode. Drugim recima, kad osecate ljubav, to
znaci da se nacin na koji vidite predmet svoje pažnje podudara s nacinom na koji ga
vidi vaše unutrašnje bice. Kad osecate mržnju, vidite je bez te unutrašnje povezanosti.

Intuitivno znate sve ovo, narocito dok ste mladi, ali postepeno vecina vas biva
iscrpljena upornošcu starijih iz vašeg okruženja, koji za sebe tvrde da su „pametniji",
buduci da se izuzetno trude da vas ubede da ne smete da verujete sopstvenim
impulsima.

I tako, vecina vas fizickih bica ne veruje sebi, što je za nas zapanjujuce, zato što je
ono što dolazi iz vas jedino cemu možete verovati.

Umesto toga, najveci deo svog fizickog života provodite tragajuci za zbirkom pravila
ili grupom ljudi (verskom ili politickom, ako hocete) koja ce vam reci šta je ispravno,
a šta nije. Potom ostatak svog fizickog iskustva provedete pokušavajuci da udenete


svoj „cetvrtasti klin" u neciju tudu „okruglu rupu", u nastojanju da postignete da se ta
stara pravila - najcešce ona koja su napisana hiljadama godina pre vas - uklope u vaše
novo životno iskustvo. Kao rezultat toga, uglavnom vidamo frustraciju i, u najboljem
slucaju, zbunjenost. Takode smo primetili da mnogo vas svake godine umire zbog
razmirica oko toga cija je zbirka pravila najprimerenija. Kažemo vam - ta opšta,
sveobuhvatna i nepromenljiva zbirka pravila ne postoji, zato što ste vi bica koja se
neprekidno menjaju i teže da se razvijaju.

Da vam kuca gori i vatrogasci dodu sa svojim kamionom onom svojom cudesnom
opremom s velikim, dugim crevima i onom vodom što kulja naokolo - i upere ta creva
prema vašoj kuci i ugase plamen, rekli biste: „Stvarno, ovo je krajnje primereno
ponašanje." Ali kad bi ti isti vatrogasci došli i poceli da vas polivaju vodom iako od
požara nema ni traga ni glasa, rekli biste: „Stvarno, ovo nije primereno!"

Isto je i sa zakonima koje donosite: Vecina vaših zakona i pravila iz prošlosti nisu
primereni onome što sad živite. Da niste nameravali da se razvijate, ne biste se sada
nalazili u ovom fizickom životnom iskustvu. Naime, ovde ste kao bice koje se vazda
širi, menja i razvija, zato što želite da nadogradite ono što razumete. A želite da
nadogradite ono što jeste... Da je ono što je postojalo nekad davno bilo krajnji domet,
tada ne bi bilo razloga za vaše današnje postojanje.

Šta kad se desi da ono što nam je prijalo više ne prija?

Džeri: Kako to da neki ljudi naposletku privuku nešto što su istinski, zaista želeli, ali
kad to dode, zakljuce da je to vrlo negativna situacija, koja im nanosi bol?

Abraham: Ljudi cesto odlucuju šta je ono što žele nalazeci se vrlo daleko od toga. Ali
umesto da se usredsrede na tu želju i uvežbavaju njenu vibraciju sve dok ne ostvare
vibraciono poravnanje sa svojom istinskom željom - omogucavajuci da zakon
privlacenja tada posegne u univerzum i donese im savršeno podudarne rezultate -
postanu nestrpljivi i pokušavaju da ucine da se to desi tako što žurno stupaju u akciju.
Medutim, kad preduzmu nešto pre no što poboljšaju sadržaj svoje vibracije, ono što
dobiju jeste nešto što se podudara s njihovom trenutnom vibracijom, umesto necega
što se podudara s njihovom željom. Sve dok ne uvežbate vibraciju, cesto je prisutan
veliki jaz izmedu vibracije onoga što zaista želite i vibracije koju emitujete. Medutim,
bez izuzetka, ono što vam dolazi podudarno je s vibracijom koju emitujete.

Na primer, recimo daje žena nedavno izašla iz loše veze, u kojoj ju je partner verbalno
i fizicki zlostavljao. Nije želela to i nije joj se dopadalo. Staviše, mrzela je život koji
je živela s tom osobom. Stoga, s pozicije istinske spoznaje šta je ono što ne želi, daje
jasnu izjavu o tome što želi. Želi partnera koji ce je voleti i tretirati je ljubazno i s
poštovanjem. Medutim oseca se veoma nesigurnom bez partnera, tako da odmah želi
novog. Stoga odlazi na neko od ranije poznato mesto i upoznaje novu osobu koja joj
deluje dovoljno dobra. Ali ono što možda ne shvata jeste da je zakon

privlacenja još uvek spaja s onim što je u njoj dominantno. Ovog casa, ono što je u
njoj još uvek dominantno jeste vibracija onoga što ona ne želi, zato što su nepoželjni
delovi njene veze u njenim mislima mnogo aktivniji od novih namera. Nestrpljiva da
ublaži svoj osecaj nesigurnosti, stupa u akciju i uskace u novu vezu - i dobija samo još
onog što je vec dominantno u njenoj vibraciji.

Mi bismo je podstakli da uspori i provede više vremena razmišljajuci o onome što
želi, sve dok te misli ne postanu osnova dominantne vibracije u njoj. A tada, neka
pusti zakon privlacenja da joj donese divnog novog partnera.

Džeri: Okej, to ima logike. Otprilike kao što se nekad govorilo: „Dobiju i ono za šta
se nisu pogodili."


Abraham: U tome je dragocenost procesa kreativne radionice. Kad udete u nju,
vizualizujuci sve cudesne mogucnosti, puštajuci svoje emocije da izbiju onda kad se
dotaknete necega što istinski želite, i potom radeci na tome da ostanete usredsredeni
na ono što vam prija, nece vam se tako cesto dogadati da dobijete ono što niste tražili.
Otkricete kako da ono što želite ucinite svojom najdominantnijom vibracijom, a onda,
kad se zakon privlacenja podudari s tim mislima koje praktikujete, necete biti
iznenadeni. Štaviše, pocecete da prihvatate (manifestaciju) divne stvari koje ste
uvežbavali u svom umu.

Da lije sve sacinjeno od misli?

Džeri: Da li su sve i svi sacinjeni od misli ili putem misli? Ili nije posredi nijedno od
toga?

Abraham: I jedno i drugo. Misli mogu da budu privucene drugim mislima, snagom
zakona privlacenja. Misao je vibracija koja pokrece u dejstvo zakon privlacenja.
Misao je supstanca, ili manifestacija, ali i sredstvo putem kojeg se sve privlaci ili
stvara.

Sagledajte svoj svet kao dobro snabdevenu kuhinju, u kojoj svih mogucih sastojaka na
koje ste ikad pomislili, setili ih se, razmatrali ih ili priželjkivali, ima u izobilju, u
neiscrpnim kolicinama; a sebe sagledajte kao glavnog kuvara, kako uzimate sa polica
svoje kuhinje sve sastojke koje želite, u kolicinama koje želite, i mešate ih da biste
napravili svoj kolac, onaj koji ovog casa hocete.

Želim više radosti, srece i sklada

Džeri: Šta bi bilo ako bi vam neko rekao: „Abrahame, želim da budem radosniji.
Kako da upotrebim vaše ucenje da u svoj život privucem više srece, radosti i sklada?"

Abraham: Prvo, cestitali bismo toj osobi na otkrivanju najvažnije želje od svih:
težnja za radošcu. Jer, kad težite za radošcu i nalazite je, ne nalazite samo savršen
sklad sa svojim unutrašnjim bicem i onim ko zaista jeste, ali i vibracioni sklad sa svim
stvarima koje priželjkujete.

Kad vam je radost zaista važna, ne dopuštate sebi da se usredsredite na stvari koje
vam ne prijaju -a kad gajite samo one misli koje vam prijaju, to ce dovesti do
stvaranja divnog života, ispunjenog svime što priželjkujete.

Kad nastojite da vam želja bude radosna i osetljivi ste na to kako se osecate, te prema
tome navodite svoje misli u pravcu onoga što vara još više i više prija, poboljšavate


svoju vibraciju, a vaša talka privlacenja postaje takva da - putem zakona privlacenja -
privlaci samo ono što želite.

Promišljeno usmeravanje misli kljuc je radosnog življenja, ali želja da osecate radost
jeste najbolji moguci plan... jer u posezanju za radošcu, nalazite misli koje privlace
cudesan život koji priželjkujete.

Nije li sebicno priželjkivati još radosti?

Džeri: Neki bi rekli da je osoba koja stalno teži da bude radosna vrlo sebicna u toj
svojoj težnji, kao da je priželjkivanje radosti nešto negativno.

Abraham: Cesto nas optužuju da poducavamo sebicnosti, a mi se uvek slažemo da to
svakako cinimo, jer život se ne može zamisliti ni iz koje druge perspektive do iz
sopstvene. Sebicnost je osecaj sebe. To je slika koju imate o sebi. Bilo da se
usredsredujete na sebe ili nekog drugog, cinite to sa svog sebicnog vibracionog
stanovišta, a sve ono što osecate jeste vaša tacka privlacenja.

Dakle, ako ste iz sopstvene perspektive sebe usredsredeni tako da se osecate dobro,
tada je i vaša tacka privlacenja takva da ce ono što privlacite - prema zakonu
privlacenja - biti prijatno onda kad do toga dodete.

Ukoliko, medutim, niste dovoljno sebicni da insistirate na tome da se usredsredujete
onako kako vam to prija, nego ste usredsredeni na nešto loše, tada je vaša tacka
privlacenja takva da privlacite negativno - i nece vam se dopasti kad do toga i dodete.

Ukoliko niste dovoljno sebicni da vodite racuna o tome kako se osecate i, prema tome,
usmeravate svoje misli tako da dopuštate istinsku povezanost sa svojim unutrašnjim
bicem, tada nemate šta da date drugima.

Svi su sebicni. Drugacije ne može biti.

Šta je moralnije, davanje ili primanje?

Džeri: Dakle, izgleda da vi smatrate da je podjednako ispravno i radosno davati
koliko i primati. Drugima recima, ne smatrate da je jedno moralno superiornije od
drugog?

Abraham: Zbog mocnog zakona privlacenja, sve što dajete posredstvom svoje
vibracione emisije - isto tako i primate...


Zakon privlacenja uvek precizno razvrstava sve i svakome donosi ono što se podudara
s njihovim mislima. Prema tome, kad razmišljate o dobrobiti, uvek primate ono što je
ekvivalentno tome. Kad gajite misli mržnje, zakon privlacenja ne može vam doneti
rezultate koji su obojeni ljubavlju. Tako nešto prkosilo bi zakonu.

Kad govore o davanju i primanju, ljudi cesto zapravo misle na postupke, ili
materijalne stvari, ali zakon privlacenja ne reaguje na vaše reci ili postupke, nego
samo na vibracije koje leže u njihovoj osnovi.

Recimo da vidite nekoga kome nešto treba.. Možda je toj osobi potreban novac, a
možda prevoz ili hrana. Kad je vidite, osetite tugu (jer se usredsredujete na to što joj
nedostaje i aktivirate to unutar sopstvene vibracije), i zbog te svoje tuge ponudite joj
postupak u vidu novca ili hrane. Vibracija koju emitujete zapravo joj kazuje: Cinim
ovo za tebe zato što vidim da sama to nisi u stanju. Vaša vibracija, u stvari,
usredsredena je na njen nedostatak dobrobiti i, prema tome, cak i pošto ste postupili
tako što ste joj ponudili novac ili hranu, vaša dominantna emisija samo naglašava
njen nedostatak..

Mi vas podsticemo da odvojite malo vremena da zamislite te ljude u boljoj situaciji.
Uvežbavajte razmišljanje o njihovom uspehu i sreci, a kad to postane vaša
dominantna vibracija u vezi s njima, tek tada je objedinite s postupkom koji vam se u
tom trenutku ucini primerenim. U tom slucaju, zbog dominantne vibracije vašeg bica,
a buduci da su te osobe tog trenutka predmet vaše pažnje, privlacicete od njih
podudarne vibracije dobrobiti. Drugim recima, uzdici cete ih. Pomoci cete im da nadu
vibraciju koja se podudara s njihovom željom za dobrobiti, umesto one koja se
podudara s njihovom sadašnjom situacijom. Kako mi na to gledamo, to je jedina vrsta
davanja koja ima vrednost.

Prema tome, pitanje ne glasi: „Šta je superiornije, davanje ili primanje?" Pitanje glasi:
„Šta je superiornije, usredsredivanje na ono što je poželjno ili na ono što je
nepoželjno?" „Šta je superiornije, uzdizanje drugih verom u njihov uspeh ili
povecavanje njihovog razocaranja primecivanjem njihove muke?" „Šta je
superiornije, biti u skladu sa svojim unutrašnjim bicem i potom preduzeti nešto, ili ne
biti u skladu i svejedno preduzeti nešto?" „Šta je superiornije, dopunjavanje necijeg
uspeha ili dopunjavanje necijeg neuspeha?"

Najveci poklon koji nekome možete dati jeste poklon u vidu vašeg ocekivanja
njegovog uspeha.

Postoji isto onoliko razlicitih svetova koliko i onih koji opaaju, bica ili pojedinaca.
Niste ovde da biste stvorili svet u kojem su svi isti, u kojem svi žele i dobijaju isto.


Ovde ste da budete ono što želite da budete, dopuštajuci u isto vreme svim ostalima da
budu ono što žele.

Šta bi bilo kad bi svi dobijali ono što žele?

Džeri: Dopustite da sada stavim vaše argumente na malu probu. Ako bi sva sebicna
bica na planeti dobila sve što svako od njih želi, u kakvoj bi se zbrci našao ovaj svet?

Abraham: To ne bi bila, i uopšte nije „zbrka". Naime, putem zakona privlacenja,
privlacili bi sebi one koji su u skladu s njihovom namerom. Vidite, ovo mesto na
kojem živite je veoma dobro uravnoteženo. Ovde ima po malo od svega, prava mera
izobilja i razlicitosti, da bi vam svima dala sastojke za ovu ogromnu i cudesnu
„kuhinju" u kojoj uzimate udela.

Kako mogu da pomognem onima koji pate?

Džeri: Živim radosnim i predivnim životom, ali cesto sam svestan da u svetu oko
mene mnogo ljudi prolazi kroz agoniju. Šta bih mogao da uradim da ucinim da ovo
životno iskustvo bude bezbolno za sve?

Abraham: Ne možete stvarati u tudem iskustvu, zato što ne možete razmišljati
njihovim mislima... Ono što misle, govore ili rade jeste ono što dovodi do
emocionalne reakcije (agonije) njihovog unutrašnjeg bica. Stvaraju sopstvenu agoniju
tako što razmišljaju o onome što ne žele.

Medutim, ono što možete da ucinite za njih jeste da im budete primer radosti.
Postanite bice koje razmišlja samo o onome što želi; koje govori samo o onome što
želi; koje radi samo ono što želi - te tako iz njega izbijaju samo radosne emocije.

Džeri: Mogu ja to. Mogu da se usredsredim na ono što želim, na tu radost, i mogu da
naucim da im dopustim da imaju ono iskustvo koje stvaraju. Dakle, bilo bi tacno reci
da bih, ako bih se usredsredio na njihovo bolno iskustvo, tako stvorio bol u
sopstvenom iskustvu? Bio bih tada primer za to - primer bolnog iskustva.

Abraham: Recimo da u vaše iskustvo dode neko ko pati i, dok gledate tu osobu u
njenoj bolnoj situaciji, u vama narasta želja da ona nade izlaz iz te situacije, i patnja
vas samo lagano oceše buduci da ste brzo identifikovali svoju želju za srecnim
razrešavanjem problema te osobe. Ukoliko potom poklonite svoju nepodeljenu pažnju
uspešnom razrešavanju te bolne situacije, necete osecati nikakvu stvarnu patnju, i
mogli biste biti katalizator koji ce inspirisati pronalaženje pravog rešenja. To je
primer pravog uzdizanja. Medutim, ako se usredsredite na patnju te osobe ili na


situaciju u koju ju je ta patnja dovela, aktiviracete u sebi vibraciju koja se podudara s
tim i pocecete da osecate patnju, buduci da cete poceti da privlacite ono što ne želite.

Da li je kljuc u davanju primer a radosti?

Džeri: Je li kljuc u tome da prosto nastavim da i sam težim za radošcu? Da dajem taj
primer i puštam druge - da ih stvarno puštam - da imaju iskustvo koje sami odaberu
(na koji god nacin to žele)?

Abraham: Zaista nemate drugog izbora nego da ih pustite da imaju ono iskustvo koje
privlace, koje god ono bilo, jer ne možete misliti niti vibrirati za njih - te stoga ne
možete ni privlaciti za njih.

Istinsko dopuštanje jeste ocuvanje sopstvene ravnoteže, sopstvene radosti, bez obzira
na to šta drugi rade. Prema tome, korist koju im pružate jeste u tome što su oni na
dobitku sve dok vi ostajete u ravnoteži, povezani sa svojim unutrašnjim bicem,
uskladeni s cudesnim životvornim resursima univerzuma i zadržavate njih kao
predmet svoje pažnje. Što se bolje osecate dok su druge osobe predmet vaše pažnje, to
je veca snaga vašeg pozitivnog uticaja.

Znadete da ste dostigli tacku dopuštanja drugima da budu, rade ili imaju ono što žele
(ili ne žele), onda kad, iako ste svesni da to rade, ne osecate nikakve negativne
emocije u vezi s tim. Kada dopuštate, osecate radost dok posmatrate tuda iskustva.
Svojim pitanjima zaokružili ste u celini svoje nastojanje da nam pomognete da
objasnimo ova tri tako važna zakona. Zakon privlacenja reaguje na vibraciju vaših
misli. Promišljenim emitovanjem misli, tako što odabirete misli koje vam prijaju,
dopuštate svoju povezanost s unutrašnjim bicem, s onim što zaista jeste. Kad ste
povezani s onim što zaista jeste, to je blagodat za sve one koji su predmet vaše pažnje.
I dabome, u svemu tome, osecate radost.

S vremenom, postacete u toj meri svesni svojih osecanja i u toj meri kadri
da.promišljeno emitujete misli, da cete najcešce biti u stanju pozitivnog privlacenja.
Tada (i samo tada, zaista) osecacete se lagodno puštajuci druge da stvaraju po
sopstvenom izboru. Kad shvatite da se nepoželjne stvari ne mogu nametnuti vašem
iskustvu, vec da ih pozivate sami, svojim mislima, više se nikad necete osecati
ugroženi nacinom na koji su drugi odabrali da žive, cak i ako su to vama vrlo bliske
osobe -jer one ne mogu biti deo vašeg iskustva.

Mogu li razmišljati negativno, a ipak se osecati pozitivno?

Džeri: Dobro, kako možemo da poklonimo pažnju ili razmišljamo o necemu što je
negativno, a da pri tom ne osecamo negativnu emociju u vezi s tim?


Abraham: Ne možete. A ne predlažemo vam ni da pokušavate. Drugim recima, reci
da nikad nemate negativne emocije bilo bi isto kao reci: „Nemojte imati sistem za
navodenje. Ne obracajte pažnju na svoj emocionalni sistem za navodenje." A to je u
suprotnosti s onim što govorimo. Želimo da budete svesni svojih emocija i potom
usmeravate svoje misli sve dok ne osetite olakšanje. Dok se usredsredujete na malu
(negativnu) misao, oseticete malu (neželjenu) negativnu emociju. A ako ste osetljivi
na to kako se osecate i želite da se osecate bolje, promenicete misao. Ta promena je
laka onda kad su misao i emocija male. Mnogo je teže promeniti veliku misao, pa
time i veliku emociju. Emocija ce, svojim intenzitetom, uvek biti srazmerna kolicini
misli koju ste nagomilali putem zakona privlacenja. Što duže ostanete usredsredeni na
ono što ne želite, ta misao postace utoliko veca i snažnija. Ali ako ste osetljivi na
svoje emocije i vrlo brzo uskratite pažnju nepoželjnom predmetu, pocecete da se
osecate bolje i prekinucete privlacenje te nepoželjne stvari.

Kojim je recima moguce pojacati osecaj dobrobiti?

Džeri: Da li biste mogli da nam date neke reci koje bismo mogli da upotrebimo za
privlacenje raznih stvari, kao što su savršeno zdravlje i tome slicno?

Abraham: Želim savršeno zdravlje! Volim da se osecam dobro. Uživam u svom
zdravom telu. Imam mnogo pozitivnih secanja na prijatan osecaj zdravog tela. Vidam
mnoge ljude koji su ocigledno dobrog zdravlja i lako je uvideti koliko uživaju u svom
zdravom telu. Kad razmišljam na ovaj nacin, osecam se dobro. Ove misli su u skladu
sa zdravim telom.

Džeri: Šta je sa savršenim finansijskim prosperitetom?

Abraham: Želim finansijski prosperitet! Na ovom svetu postoji toliko divnih stvari
koje nam stoje na raspolaganju, a finansijski prosperitet otvara nam vrata do mnogih
stvari. Buduci da zakon privlacenja reaguje na moje misli, odlucio sam da se
usredsredim pre svega na izobilje koje je moguce, shvatajuci pri tom daje samo
pitanje vremena kad ce se moje misli o prosperitetu podudariti s prilivom finansijskog
prosperiteta. Buduci da ce mi zakon privlacenja doneti predmet moje pažnje, biram
izobilje.

Džeri: A dobri meduljudski odnosi?

Abraham: Želim odlicne meduljudske odnose. Tako uživam u do-brim, pametnim,
zabavnim, energicnim, stimulativnim ljudima, i obožavam spoznaju da je ova planeta
puna takvih ljudi. Upoznajem mnogo zanimljivih osoba i volim da otkrivam
ocaravajuce osobine kod njih. Cini se da, što više uživam u ljudima, to više ljudi u


kojima uživam dolazi u moje iskustvo. Volim ovaj period spektakularnog zajednickog
stvaranja.

Džeri: Šta je s pozitivnim nefizickim iskustvima?

Abraham: Želim da privlacim one koji su u skladu sa mnom, fizicke i ne fizicke.
Fascinira me zakon privlacenja i teši spoznaja da, kad sr osecam dobro, mogu
privlaciti samo ono što ce doprineti da se osecam dobro. Obožavam saznanje daje
osnova onoga što je nefizicko cista, pozitivna energija. Uživam u korišcenju svog
emocionalnog sistema za navodenje, koji mi pomaže da ostanem u kontaktu s tim
izvorom.

Džeri: A kontinuiran, neprestani razvoj?

Abraham: Ja sam bice koje teži da se razvija i ushicen sam kad se setim da ta
ekspanzija nije samo prirodna nego i neizbežna. Obožavam spoznaju da je radost
prosto stvar izbora. Prema tome, buduci da je moja ekspanzija neizbežna, biram da je
doživim bez ostatka - u radosti.

Džeri: I to ce privuci ova bica?

Abraham: Vaše reci nece doneti trenutnu manifestaciju onoga što tražite, ali što ih
cešce izgovarate i što se bolje osecate dok ih izgovarate, vaša vibracija bice cistija i sa
manje protivrecnosti. I ubrzo ce vaš svet biti krcat tih stvari o kojima govorite... Reci
same po sehi ne privlace, ali kad osecate snažnu emociju dok ih izgovarate, to znaci
da je vaša vibracija snažna — a zakon privlacenja mora da odgovori na te vibracije.

Po cemu merimo svoj uspeh?

Džeri: Šta smatrate uspehom? Šta biste rekli da je mera uspeha?

Abraham: Ostvarenje bilo cega što želite mora se smatrati uspehom, bilo da su
posredi trofej, novac, veza ili stvari. Ali ako ste spremni da dozvolite da mera vašeg
uspeha bude stepen radosti koju osecate, sve ostalo ce vrlo lako leci na svoje mesto.
Jer kad nadete radost, nalazite i vibracioni sklad s resursima univerzuma. Ne možete
osecati radost usredsredujuci se na nešto neželjeno ili nedostatak necega željenog;
prema tome, osecajuci radost, nikad necete biti u stanju protivrecnih vibracija. A samo
protivrecnost u vašim sopstvenim mislima i vibraciji može vas spreciti da imate ono
što želite.

Džeri: Otud verovatno i ona izreka „Ne odupiri se zlu".

Abraham: Ako se bilo cemu odupirete, usredsredujete se na to, gurate to od sebe i
tako aktivirate vibraciju toga - i, prema tome, privlacite ga. Stoga ne bi biia dobra
zamisao postupati tako s bilo cime što ne želite. „Ne odupiri se zlu" je, po svoj prilici,
izgovorio neko dovoljno mudar da shvati da ono što ljudi nazivaju „zlom" ne postoji.

Džeri: Abrahame, kakva bi bila tvoja definicija reci zlo?

Abraham: Nema potrebe da se rec. zlo nalazi u našem recniku, jer mi nismo svesni
postojanja nicega što bismo oznacili tom recju. Kad ljudi koriste tu rec, obicno misle
na „ono što je suprotno dobru". Uocili smo da ljudi, upotrebljavajuci rec zlo, misle na
nešto što je suprotno njihovoj zamisli o tome šta je dobro, ili šta je Bog. Zlo je ono za
šta pojedinac smatra da nije u skladu s onim što on želi.

Džeri: A dobro?

Abraham: Dobro je ono što covek veruje da želi. Vidite, dobro i zlo su jedini nacini
za definisanje poželjnog i nepoželjnog. A poželjno i nepoželjno važe samo za
pojedinca koji želi. Stvari se komplikuju kad se ljudi umešaju u želje drugih, a postaju
još komplikovanije kad pokušaju da ih kontrolišu.

Kako da ustanovim šta u stvari želim?

Džeri: Tokom godina, najcešce sam slušao kako ljudi kukaju: „Prosto ne znam šta
želim." Kako da znamo šta želimo?

Abraham: U ovo fizicko životno iskustvo došli ste s namerom da doživite raznolikost
i suprotnosti, upravo u svrhu utvrdivanja sopstvenih sklonosti i želja.

Džeri: Da li biste mogli da nam date neku predstavu o procesu koji bismo mogli da
primenimo da bismo ustanovili šta želimo?

Abraham: Vaše životno iskustvo vam neprekidno pomaže da identifikujete šta želite.
Cak i onda kad ste potpuno svesni necega što ne želite, to je trenutak kad vam postaje
jasnije šta želite. Od pomoci je da kažete: „Želim da znam šta želim", jer vaša akutna
svest o toj nameri intenzivira proces.

Džeri: Prema tome, osoba koja mi kaže: „Želim da znam šta želim" u tom trenutku
zapravo pocinje da ustanovljava šta želi?


Abraham: Tokom životnog iskustva, jednostavno ne možete a da ne identifikujete, iz
svoje perspektive, svoje licne stavove i sklonosti: „Ovo mi je draže od onoga, ono mi
se dopada više od onoga, želim da doživim ovo, ne želim da doživim ono." Dok
prosejavate detalje svog životnog iskustva, ne možete a da ne dodete do sopstvenih
zakljucaka.

Ne verujemo da je ljudima toliki problem da odluce šta žele, koliko je problem što ne
veruju da mogu to i da dobiju... Zato što ne razumeju mocni zakon privlacenja i zato
što nisu akutno svesni svoje vibracione emisije, nemaju svesnu kontrolu nad stvarima
koje dolaze u njihovo iskustvo. Mnogi doživljavaju nelagodnost u vidu istinskog
priželjkivanja necega i velikog truda da to postignu, ali im ostaje nedostižno, zato
stoje razmišljanje o nedostatku koji osecaju dominantnije od misli o uspešnom
ostvarenju. Prema tome, s vremenom, pocinju da povezuju postizanje željenih stvari s
velikim trudom, mukom i razocaranjem. Tako, kad kažu: „Ne znam šta želim", ono
što zaista misle jeste: „Ne znam kako da ostvarim ono što želim" ili „Nisam spreman
da radim ono što mislim da je potrebno da radim da bih pokušao da ostvarim ono što
želim" ili „Zapravo i ne želim da se ponovo toliko trudim, samo da bih se ponovo
razocarao kad ne ostvarim ono što želim!" Reci: „Želim da znam šta želim!" jeste prvi
i najvažniji korak u promišljenom stvaranju. Medutim, odmah potom mora da usledi
promišljeno usmeravanje vaše pažnje na stvari koje želite da privucete u svoje
iskustvo.

Ljudi vecinom ne praktikuju da promišljeno usmeravaju misli prema stvarima koje
istinski žele vec, umesto toga, prosto posmatraju šta se dogada oko njih. Tako, kad
vide nešto što im prija, osecaju pozitivnu emociju, ali kad vide nešto što im ne prija,
osecaju negativnu emociju. Malo ih je koji shvate da mogu da kontrolišu kako se
osecaju i da pozitivno uticu na stvari koje dolaze u njihovo životno iskustvo, i to tako
što ce promišljeno usmeravati misli. Ali buduci da nemaju naviku da to rade, ipak je
potrebno malo vežbe. To je razlog što podsticemo proces kreativne radionice.
Promišljenim usmeravanjem misli i kreiranjem prijatnog mentalnog scenarija u
sopstvenom umu, koji u vama indukuje emocije koje doprinose da se osecate dobro,
pocinjete da menjate svoju tacku privlacenja.

Univerzum, koji reaguje na vaše misli, ne razlikuje misli podstaknute vašim
opažanjem neke stvarnosti kojoj prisustvujete i misli podstaknute vašom maštom. U
oba slucaja, misao se izjednacava s vašom tackom privlacenja - i ako se dovoljno
dugo usredsredujete na nju, postace vaša stvarnost.

Želim plavo i žuto, a dobijam zeleno

Kad ste nacisto u pogledu svega što želite, dobicete sve rezultate koje želite. Na
primer, kažete: „Želim plavu i žutu boju." Medutim, na kraju dobijete zelenu. I onda


kažete: „Kako to da sam dobio zelenu? To nije ono što sam hteo." Medutim, vidite, do
toga je došlo usled mešanja ostalih namera. (Razume se, kad pomešate plavu i žutu
boju, dobijete zelenu.) Slicno tome (na nivou podsvesti), prisutno je mešanje namera
koje se u vama neprekidno dešava, ali toliko je složeno da vaš mehanizam svesnog
razmišljanja ne može da ga razmrsi. Medutim, vaše unutrašnje bice može - i može
vam ponuditi emocije koje ce vas pri tom voditi. Sve što je potrebno jeste da obracate
pažnju na to kako se osecate, te da dozvolite da vas privuce sve ono što vam prija ili
što smatrate ispravnim, ali i da puštate sebe da se sklonite od svega onoga što nije
takvo.

Kad malo uvežbate pojašnjavanje svojih namera, zateci cete sebe kako, vec na samom
pocetku interakcije s drugima, znate da li vam te osobe pružaju nešto vredno ili ne.
Znacete da li želite da ih pozovete u svoje iskustvo ili ne.

Kako žrtva privlaci pljackaša?

Džeri: Mogu da shvatim da pljackaš biva privucen onima koje pljacka, ali teško mi je
da uvidim kako to nedužne žrtve (kako ih nazivaju) privlace pljacku, ili kako to osoba
koja je žrtva diskriminacije privlaci predrasude.

Abraham: Nažalost, privlace. Napadnuti i napadac su zajednicki tvorci dogadaja.

Džeri: Dakle, jedno od njih razmišlja o onome što ne želi i onda ga to i snade, a drugo
razmišlja o onome što želi i to i ostvari (vibracionu suštinu toga). Drugim recima, oni
su, kako vi to kažete, vibraciono podudarni.

Abraham: Nema veze da li želite konkretne detalje ili ne; ono što biva privuceno
jeste vibraciona suština predmeta vaše pažnje. Ono što istinski, zaista želite, to i
dobijate - isto kao i ono što istinski, zaista ne želite.

Jedini nacin da izbegnete razvijanje intenzivnog, emocionalnog razmišljanja o
necemu, jeste da ne pomislite onu prvu, ne tako snažnu misao kojoj zakon privlacenja
potom dodaje snagu.

Recimo da procitate u novinama da je neko opljackan. Osim ako ne procitate detaljnu
pricu koja u vama podstice snažne emocije, citanje ili slušanje vesti o tome nece vas
nužno prebaciti u modalitet privlacenja. Ali ako citate o tome ili gledate na televiziji,
ili razgovarate s nekim o tome sve dok ne pocnete da osecate emocionalnu reakciju u
vezi s tim, tada cete poceti da privlacite slicno iskustvo.

Slušajuci statistike koje govore o ocekivanim procentima žrtava pljacki medu
populacijom za ovu godinu, morate shvatiti da su brojke toliko velike upravo zato što


veliki broj ljudi biva podstaknut na ovakva razmišljanja. Ova upozorenja ne štite vas
od pljacki vec, umesto toga, samo povecavaju njihovu verovatnocu. U toj meri im
uspeva da vas ucine svesnim toga da su pljacke ceste, da pocinju da vas obuzimaju
emocije kad pomislite na njih - i ne samo to, nego ih i ocekujete. Nije nikakvo cudo
što dobijate toliko toga što ne želite - pridajete tako mnogo pažnje tim stvarima.

Preporucili bismo vam da, ako cujete daje neko napadnut i opljackan, kažete: „To je
njegovo iskustvo. Jane biram tako ne-što." I potom oterajte misao o onome što ne
želite i razmišljajte o onome što želite, zato što dobijate ono o cemu razmišljate, hteli
vi to ili ne.

U ovo okruženje ste došli s tako mnogo drugih zato što ste priželjkivali cudesno
iskustvo zajednickog stvaranja. Možete da privucete iz svoje populacije one ljude s
kojima biste voleli da pozitivno stvarate, i možete privuci od ljudi u svom životu
iskustva koja biste voleli da stvarate. Nije nužno, a nije ni moguce, skrivati se od
nepoželjnih osoba ili iskustava -ali moguce je privlaciti samo one osobe i iskustva koji
vam prijaju.

Odlucio sam da poboljšam svoj život

Džeri: Secam se da sam kao dete bio vrlo lošeg zdravlja i slabašnog tela; kao
tinejdžer, odlucio sam da povecam telesnu snagu i to sam i uradio, naucio sam da se
branim. Trenirao sam borilacke veštine i postao vrlo vešt u samoodbrani.

Od tinejdžerskog doba pa do moje tridesettrece godine, retko se dešavalo da prode
nedelju dana, a da se ne pobijem s nekim, da ne udarim nekog u glavu. Potom, sa
svoje trideset tri godine, nakon što sam (u Talmudskoj antologiji) procitao o
kontraproduktivnosti osvete, doneo sam neke važne odluke, a jedna od njih bila je da
cu prestati da se svetim - i otad nisam više nikog udario. Drugim recima, svi oni za
koje sam smatrao da su kavgadžije i da zapodevaju tuce sa mnom - te kavgadžije
prestale su da dolaze u moje iskustvo od onog dana kad sam prestao da se tucem
(fizicki i mentalno).

Abraham: Dakle, u svojoj tridesettrecoj godini promenili ste pravac svog privlacenja.
Vidite, u toku svog života i tuca koje su se ponavljale iz nedelje u nedelju,
iskristalisalo se u vama mnogo zakljucaka u pogledu toga šta želite, a šta ne želite. I
mada toga niste bili svesni, sa svakom tucom bivalo vam je sve jasnije da je to
iskustvo koje ne želite. Nije vam se dopadalo da vas povreduju; nije vam se dopadalo
da povredujete druge; a sve i da ste svaki put smatrali da je vaš razlog za tucu
opravdan, u vama su se radale jasne sklonosti. Do privlacenja knjige koju ste
pomenuli došlo je upravo zbog tih namera. Dok ste je citali, odgovorila vam je na
pitanja koja su se formulisala u vama, na mnogim nivoima vašeg bica.


S tim odgovorima, iskristalisale su se nove namere i u vama se rodila nova tacka
privlacenja.

Šta se nalazi iza naših verskih ili rasnih predrasuda?

Džeri: Zašto postoje predrasude?

Abraham: Cesto se smatra da postoje oni kojima se ne dopadaju odredene
karakteristike drugih bica, tako da su, u toj svojoj odbojnosti prema tim
karakteristikama, odgovorni za predrasude. Želimo da istaknemo da to nije samo delo
onih koje optužuju zbog predrasuda. Cešce je onaj ko se oseca diskriminisanim
najjaci tvorac u tom iskustvu.

Bice koje oseca da ga drugi ne vole - iz bilo kojeg razloga bez obzira na to da li su
posredi religija, rasa, pol ili društveni status... bez obzira na to zbog cega smatra da je
diskriminisano - pažnja koju pridaje predmetu predrasude privlaci njegove probleme.

Da li se „slicnosti privlace" ili se „privlace suprotnosti"?

Džeri: Abrahame, postoji tvrdnja koja kao da se ne uklapa u ono što slušam od vas.
To je tvrdnja da se „suprotnosti privlace". To izgleda drugacije od onoga što vi
poducavate, to jest, „slicno privlaci slicno". Na primer, reklo bi se zaista da se
privlace suprotnosti, jer se redovno dešava da se društven muškarac oženi povucenom
ženom, ili da društvena žena oseti privlacnost prema povucenom muškarcu.

Abraham: Sve što vidite i svi koje poznajete emituju vibracione signale, a ti signali
moraju se podudariti da bi uopšte do-šlo do privlacenja. Dakle, cak i u situaciji kad
izgleda da su ljudi razliciti, mora da postoji dominantna baza vibracione slicnosti da bi
oni na kraju završili zajedno. To je zakon. U svim ljudima postoje vibracije onoga što
se želi i nedostatka onoga što se želi, a sve što dolazi u njihovo iskustvo uvek se
podudara s vibracijama koje su dominantne. Nema izuzetaka. Dozvolite da vam
predstavimo rec sklad. Kad su dvoje potpuno isti, tada se njihove namere ne mogu
ostvariti. Drugim recima, onaj koji želi da proda nece narocito uspešno privuci drugog
prodavca. Ali kad privuce kupca, ostvaruje se sklad.

Povucen muškarac privlaci društvenu ženu zato što je njegova namera da bude
društveniji, tako da on zapravo privlaci predmet svoje namere.

Namagnetisan gvozdeni tiganj privlacice druge predmete koji su takode od gvožda (to
jest, šraf, ekser ili drugi gvozdeni tiganj), ali nece privuci tiganj napravljen od bakra
ili aluminijuma.


Kad podesite radio-prijemnik na frekvenciju 98,7FM, ne možete hvatati signal
630AM koji se emituje s antenskog tornja. Te frekvencije moraju se podudarati.

Nema vibracionih dokaza, bilo gde u univerzumu, što bi potkrepljivalo zamisao da se
suprotnosti privlace. Ne privlace se.

Nisu li svi zakoni univerzalni zakoni?

Džeri: Abrahame, govorio si o tri glavna univerzalna zakona. Postoje li neki zakoni
koji nisu univerzalni?


Abraham: Postoje mnogi koje možeš zvati zakonima. Rezervišemo svoju definiciju
zakona za one stvari koje su univerzalne. Drugim recima, kad udete u ovu fizicku
dimenziju, imate slaganje vremena, slaganje gravitacije i slaganje ove percepcije
prostora; ali ta slaganja nisu univerzalna, jer postoje dimenzije koje ne dele ta
iskustva. U mnogim slucajevima, tamo gde se može upotrebiti rec zakon, umesto toga
bismo upotrebili rec slaganje. Nema drugih univerzalnih zakona za koje cekamo da
vam ih docnije protumacimo.

Kako da najbolje iskoristim zakon privlacenja?

Džeri: Postoji li više razlicitih nacina na koje možemo svesno ili promišljeno
iskoristiti ovaj zakon privlacenja?

Abraham: Pocecemo tako što cemo reci da ga uvek koristite, bilo da ste toga svesni
ili ne. Ne možete prestati da ga koristite, jer je sastavni deo svega što radite. Medutim,
cenimo tvoje pitanje, jer želiš da razumeš kako da ga koristiš promišljeno, za
ostvarenje onoga što hotimicno priželjkuješ.

Najvažniji deo promišljenog korišcenja ovog zakona privlacenja jeste svest o
njegovom postojanju. Buduci da zakon privlacenja uvek reaguje na vaše misli, važno
je da ih promišljeno fokusirate.

Birajte teme koje su vam zanimljive i razmišljajte o njima na nacin koji vam cini
dobro. Drugim recima, tražite pozitivne aspekte tema koje su vam važne. Kad
odaberete misao, zakon privlacenja ce delati u skladu s njom, privlaceci druge slicne
misli, cineci tako tu misao još snažnijom.

Ostanete li usredsredeni na odabranu temu. vaša_tacka privlacenja za tu temu
postace mnogo snažnija nego ako se vaš um prebacuje s teme na temu. Postoji
ogromna snaga u usredsredivanju.

Kad promišljeno birate o cemu cete misliti, šta cete raditi, . pa cak i s kojim cete
ljudima provoditi vreme, oseticete blagodati zakona privlacenja. Kad provodite vreme
s ljudima koji vas cene, to podstice vaše sopstvene misli kojima izražavate poštovanje.
Kad provodite vreme s ljudima koji vide samo vaše mane, tada njihova percepcija
vaših mana cesto postaje vaša talka privlacenja.

Kad dodete do spoznaje da sve cemu poklanjate pažnju postaje sve vece (zato što
zakon privlacenja kaže da mora), možete postati probirljiviji u pogledu toga cemu
cete uopšte pridati pažnju. Mnogo je lakše preusmeriti misli u ranim fazama
razmišljanja, pre no što misao uzme velikog maha. Medutim, misao je moguce
preusmeriti u svakom trenutku.


Mogu li u trenutku da preokrenem svoj kreativni zamah?

Džeri: Recimo da postoje oni kod kojih se vec nešto dešava, na osnovu njihovih
ranijih misli, i sad su rešili da žele naglo da promene pravac svog stvaranja. Zar tu ne
postoji faktor brzine? Zar ne moraju prvo da uspore ono što je vec u procesu
stvaranja? Ili mogu istog trenutka poceti da stvaraju u drugom pravcu?

Abraham: Postoji faktor brzine prouzrokovan zakonom privlacenja. Zakon
privlacenja kaže: Slicno privlaci slicno. Prema tome, bez obzira na to koju ste misao
aktivirali svojom pažnjom, ona postaje sve veca. Medutim, želimo da shvatite daje
povecavanje brzine nešto postepeno. Prema tome, umesto da pokušavate da
promenite pravac neke misli, radije se usredsredite na drugu misao.

Recimo da razmišljate o necemu što ne želite i radite to vec neko vreme, tako daje kod
vas posredi snažan negativan zamah. Ne bi bilo moguce da odjednom pocnete da
gajite sasvim drugaciju misao. Štaviše, sa svog stanovišta, ne biste cak imali pristupa
toj vrsti misli - ali mogli biste odabrati misao koja vam malo više prija od onoga o
cemu ste dotad razmišljali, pa još jednu, pa još jednu, sve dok postepeno ne uspete da
promenite pravac svojih misli.

Drugi efikasan proces promene pravca vaših misli jeste da sasvim promenite predmet
razmišljanja, namerno potraživši pozitivan aspekt necega. Ako ste sposobni da to
uradite i spremni da pokušate da ostanete neko vreme usredsredeni na tu prijatniju
misao, tada je, buduci da zakon privlacenja sada reaguje na vaše misli, ravnoteža
vaših misli poboljšana. A kad se vratite na svoju prethodnu negativnu misao, buduci
da ste sada u drugacijem vibracionom modalitetu, ta misao bice donekle pod uticajem
vašeg vibracionog napredovanja. Malo-pomalo, unapredicete vibracioni sadržaj
odabranog predmeta razmišljanja, a s tim ce i sve ostalo u vašem životu poceti da se
pomera u pozitivnijem smeru.

Kako osoba može da prevazide razocaranje?

Džeri: Za pojedinca koji pokušava da izvede oštar zaokret u pozitivnom pravcu svog
prosperiteta ili zdravlja, a faktor brzine vec ga vodi u drugom pravcu, koliko vere ili
ubedenja bi bilo potrebno da prevazide svoje razocaranje i kaže: „Pa dobro, znam da
ce mi na kraju ipak krenuti", cak iako zasad nikako da krene?

Abraham: Vidite, sa svoje tacke razocaranja, privlacite samo još više onoga što vas
razocarava... Najbolji nacin, zaista, jeste razumevanje procesa stvaranja. U tome je
vrednost kreativne radionice i potom odlaska na mesto odakle sve vidite onakvo
kakvo želite da bude; gledate sve dok ne poverujete toliko iskreno da to pocne da
stvara emociju - a iz tog stanja, privlacicete onakvo kakvo želite da bude.


Razocaranje je komunikacija iz vašeg unutrašnjeg bica, koje vam daje do znanja da
ono na šta ste usredsredeni nije ono što želite. Ako ste osetljivi na to kako se osecate,
tada ce vam i samo razocaranje dati do znanja da ono o cemu razmišljate nije ono što
želite da doživite.

Šta izaziva talase neželjenih dešavanja širom sveta?

Džeri: Godinama vec gledam vesti ili druge emisije u kojima cujem izveštaje o
otmicama aviona, teroristickim akcijama, zlostavljanju dece, masovnim ubistvima ili
slicnim negativnim stvarima- i odmah potom usledi talas slicnih dogadaja gotovo u
celom svetu. Da li nastaju kroz isti proces?

Abraham: Pažnja koja se pridaje necemu povecava razmere toga, jer pažnja
povecava vibracije tog predmeta, a zakon privlacenja reaguje na aktivirane vibracije.

Oni koji možda planiraju otmicu aviona dodaju snagu toj misli, ali oni koji su
uplašeni zbog mogucnosti otmice takode cine tu misao snažnijom- jer kroz pažnju
koju poklanjate neželjenim stvarima samo im dodajete snagu. Vidite, oni koji imaju
jasnu nameru da ne privlace nikakve negativne informacije u svoje iskustvo,
verovatno uopšte i ne gledaju vesti. Postoji toliko mnogo razlicitih namera i
kombinacija namera, da nam je, uopšte uzev, vrlo teško da ukažemo na to kako da ih
covek ostvari... Svakako, ove vesti samo pogoršavaju situaciju. Naime, sve se više i
više ljudi usredsreduje na ono što ne želi i na taj nacin doprinosi stvaranju onoga što
ne želi. Njihova emocionalna snaga dodaje veliki uticaj na ukupna dešavanja u vašem
svetu. U tome je suština svesti mase.

Može li pažnja koja se pridaje medicinskim procedurama privuci još istih?

Džeri: Danas se na televiziji cesto mogu videti snimci hirurških zahvata. Smatrate li
da se time zapravo povecava broj hirurških zahvata koji ce se stvarno dogadati po
glavi stanovnika? Drugim recima, kad pojedinac gleda na televiziji snimke ili prenose
medicinskih procedura, da li automatski postaje vibraciono podudarniji s njihovom
suštinom?

Abraham: Kad pridajete pažnju necemu, vaš potencijal za privlacenje istog povecava
se. Što su pojedinosti upecatljivije, pridavacete toj stvari više pažnje i veca je
verovatnoca da cete je privuci u svoje iskustvo. A svaka negativna emocija koju
osecate dok gledate ovakvo nešto za vas je pokazatelj da privlacite negativno.

Naravno, bolest ne dolazi odmah, stoga cesto ne pravite korelaciju izmedu svojih
misli, negativne emocije koja ih prati i rezultujuce bolesti, ali oni su neosporno
povezani. Pažnjom koju necemu pridajete privlacite to bliže sebi.


Srecom, zbog vremenskog razmaka, vaše misli se ne pretvaraju istog casa u stvarnost,
tako da imate obilje prilika da procenite pravac svog razmišljanja (po tome kako se
osecate)promenite taj pravac uvek kad ustanovite da osecate negativnu emociju.

Stalni priliv pojedinosti o bolestima ima veliki uticaj na povecanje broja obolelih u
našem društvu. Dozvolite li sebi da se usredsredite na neprestanu baražnu vatru
neprijatnih statistickih podataka koji se odnose na beskrajnu bujicu mogucih fizickih
boljki, to ce zasigurno uticati na vašu licnu tacku privlacenja.

Umesto toga, mogli biste da nadete nacina da usredsredite svoju pažnju na one stvari
koje želite da privucete u svoje iskustvo, jer u štagod da gledate, to i privlacite... Što
više razmišljate o bolestima i brinete o njima - to više privlacite bolesti.

Da li bi trebalo da potražim uzrok svojih negativnih emocija?

Džeri: Pretpostavimo da koristimo proces kreativne radio-nice, usredsredivanje na
stvari koje želimo, ali kasnije, ako se nalazimo izvan radionice i osetimo negativnu
emociju, predlažete li da pokušamo da ustanovimo šta je prouzrokovalo tu negativnu
emociju? Ili predlažete da naprosto mislimo na neku od onih stvari koje želimo, a na
koje bismo mislili i u radionici?

Abraham: Snaga procesa kreativne radionice jeste u tome.da predmet razmišljanja,
što mu pridajemo više pažnje postaje sve jaci; postaje vam lakše razmišljati o njemu i
pocinje cešce da se pojavljuje u vašem iskustvu. Kad god ste svesni da osecate
negativnu emociju, važno je da shvatite da, premda toga možda niste svesni, upravo
vodite negativnu radionicu.

Kad god uhvatite sebe da osecate negativnu emociju, naš je predlog da pokušate
lagano da odvucete misli na nešto što želite da doživite i, malo-pomalo, promenicete
svoju naviku da razmišljate o takvim stvarima. Kad god ste u stanju da identifikujete
nešto što ne želite, tada uvek možete da identifikujete šta je ono što želite. A buduci da
to stalno ponavljate, vaš obrazac razmišljanja -o svim temama koje su vam važne -
prebacivace se sve više u pravcu onoga što želite. Drugim recima, postepeno cete
graditi mostove od svojih trenutnih uverenja o stvarima koje ne želite do uverenja o
stvarima koje želite.

Primer premošcavanja nepoželjnog uverenja

Džeri: Možete li da date primer onoga što podrazumevate pod „premošcavanjem
uverenja"?


Abraham: Vaš sistem za emocionalno navodenje najbolje funkcioniše onda kad
iznosite kontinuirane, promišljene namere u vezi s onim što želite. Prema tome,
recimo da ste u svojoj radionici namerili savršeno zdravlje; vizualizovali ste sebe kao
zdravo, vitalno bice. Sada se krecete kroz svoj dan, seli ste da rucate s prijateljicom, a
ona vam prica o svojoj bolesti. Dok ona prica, shvatate da vam taj razgovor pricinjava
veliku neprijatnost i nelagodu... Šta se dešava? Vaš sistem za navodenje ukazuje vam
na to da ono što slušate i ono o cemu razmišljate -to jest, ono o cemu govori vaša
prijateljica - nije u skladu s vašom namerom. Tada donosite vrlo jasnu odluku da
sprecite da razgovor zadre još dublje u temu bolesti. Stoga pokušavate da promenite
temu, ali vaša prijateljica je vrlo uzbudena i emocionalno privucena ovoj temi, pa
vraca razgovor na svoju bolest. Zvona vašeg sistema za navodenje ponovo pocinju da
zvone na uzbunu.

Razlog što osecate negativnu emociju nije samo to što vaša prijateljica prica o necemu
što vi ne želite. Vaša negativna emocija je vaš pokazatelj da imate uverenja suprotna
sopstvenoj želji. Tema koju vam je nametnula prijateljica samo je aktivirala u vama
uverenja koja osporavaju vašu želju za zdravljem. Prema tome, to što cete se kloniti
ove prijateljice i razgovora s njom nece promeniti ta uverenja. Neophodno je da
pocnete, upravo odatle gde se sad nalazite, usred tog uverenja, i idete postepeno,
gradite most, da tako kažemo, do uverenja koje je u vecem skladu s vašom željom za
zdravljem.

Od pomoci je, kad god osecate negativnu emociju, da zastanete i priznate o cemu ste
razmišljali onda kad se pojavila negativna emocija. Kad god osetite negativnu
emociju, ona vam uvek govori da razmišljate o suprotnom od onoga što u stvari želite.
Prema tome, pitanja kao što su: „O cemu sam razmišljao kad se pojavila ova
negativna emocija?" i „Šta je ono želim u vezi s ovim?" pomoci ce vam da shvatite da
ste ovog casa usredsredeni na direktnu suprotnost onome što zaista želite da privucete
u svoje iskustvo.

Na primer: „O cemu sam razmišljao kad se pojavila ova negativna emocija?
Razmišljao sam o tome da je pocela sezona gripa i prisetio se da sam prošle godine
imao baš težak grip. Ne samo da nisam mogao da idem na posao i da radim mnoge
druge stvari koje volim, vec sam se i danima osecao baš jadno. Šta je ono što želim?
Želim da ove godine ostanem zdrav." Medutim, reci samo „želim da ostanem zdrav"
obicno nije dovoljno u ovim okolnostima, zato što su vaše secanje na lanjski grip i,
prema tome, vaše uverenje o verovatnoci da cete ga ponovo dobiti, mnogo jaci od
vaše želje da ostanete zdravi.

Pokušacemo da premostimo vaše uverenje na sledeci nacin:

Ovo je doba godine kad se obicno razbolim od gripa.


Ne želim da ove godine dobijem grip.
Nadam se da ove godine necu dobiti grip.
Cini se kao da se svi razbolevaju.
Možda preterujem. Ne razbole se baš svi od gripa.
Štaviše, bilo je mnogo sezona gripa kad seja nisam razboleo.
Ne dobijam ja grip baš svake godine.
Moguce je da ce i ova sezona gripa proci a da se ne razbolim.
Dopada mi se pomisao da sam zdrav.
Razbolevao sam se od gripa pre nego što sam shvatio da mogu da
kontrolišem svoje iskustvo.
Sad kad shvatam moc sopstvenih misli, stvari se menjaju.
Sad kad shvatam moc zakona privlacenja, stvari se menjaju.
Nije neophodno da ove godine prodem kroz iskustvo gripa.
Nije neophodno da prodem kroz bilo koje iskustvo koje ne želim.
Imam mogucnost da usmerim svoje misli prema onome što želim da iskusim. Dopada


mi se pomisao da vodim svoj život ka stvarima koje želim da iskusim.


Sada ste premostili uverenje. Ako se negativna misao vrati - a to se izvesno vreme
može dešavati -jednostavno promišljenije usmeravajte svoje misli i naposletku ce
sasvim prestati da se javlja.

Jesu li moje misli u mojim snovima, gde stvaraju?

Džeri: Voleo bih da shvatim svet snova. Da li u snovima stvaramo? Da li privlacimo
bilo šta kroz misli koje imamo ili doživljavamo u snovima?

Abraham: Ne. U snu povlacite svest iz svoje fizicke prostorno-vremenske stvarnosti
i, dok spavate, privremeno ne privlacite.


Šta god da mislite (i prema tome osecate), uvek je podudarno s onim što privlacite.
Takode, ono što mislite i osecate u snu, i ono što se manifestuje u vašem životnom
iskustvu, uvek se podudara. Snovi vam omogucavaju da zavirite u ono što ste stvorili
ili je u procesu stvaranja - ali dok spavate, ne nalazite se u procesu stvaranja.

Cesto niste svesni obrasca svojih misli, sve dok se naposletku ne manifestuju u vašem
životnom iskustvu, zato što ste razvili naviku da razmišljate postepeno, tokom dužeg
perioda. I premda je moguce usredsrediti se i promeniti, cak i nakon što se
manifestovalo nešto nepoželjno, to je teže uraditi pošto se vec manifestovalo.
Razumevanje onoga što stanje sna zaista jeste, može da vam pomogne da prepoznate
pravac svojih misli pre no što se zaista materijalizuju u vašem iskustvu. Mnogo je
lakše korigovati pravac misli onda kad imate san kao pokazatelj, nego kad vam je
pokazatelj manifestacija u stvarnom životu.

Moram li da uzimam njihovo dobro i njihovo loše?

Džeri: U kojem stepenu smo deo onoga (željenog i nepoželjnog) što privlaci neko s
kim smo na bilo koji nacin povezani? Drugim recima, koliko osobe s kojima smo
povezani unose u naš život onoga što one privlace - stvari koje želimo i one koje ne
želimo?

Abraham: Ništa cemu ne pridajete pažnju ne može da ude u vaš život. Vecina ljudi,
medutim, nije narocito selektivna u pogledu tudih aspekata na koje obracaju pažnju.
Drugim recima, ako primecujete sve u vezi s nekim drugim, tada pozivate sve te
aspekte u svoje iskustvo. Ako poklanjate pažnju samo onim stvarima u vezi s njima
koje vam se najviše dopadaju, pozvacete u svoje iskustvo samo te stvari.

Ako je neko u vašem životu, to znaci da ste ga privukli. 1 premda je ponekad teško
poverovati u to, privlacite i sve što je vezano za vaše iskustvo s tom osobom -jer u
vaše iskustvo ne može uci ništa što niste licno privukli.

Da li bi trebalo da se „ne odupirem zlu"?

Džeri: Dakle, u stvari i nije potrebno da odbijamo negativnost od sebe? Potrebno je
samo da privlacimo ono što že-limo?

Abraham: Nije moguce odbiti od sebe stvari koje ne želite, zato što, odbijajuci ih,
zapravo aktivirate njihovu vibraciju i tako ih privlacite. Sve u ovom univerzumu
zasniva se na privlacenju. Drugim recima, iskljucivanje je nešto što ne postoji. Vicuci
„Ne!" onome što ne želite, u stvari pozivate te nepoželjne stvari u svoje iskustvo.
Vicuci „Da!" onome što želite, u stvari pozivate te željene stvari u svoje iskustvo.

Kako želim da vidim sebe?

Vecini vas stvari se u životu odvijaju dobro i želite da se tako i nastavi, ali ima i stvari
za koje biste želeli da su drugacije. Da bi se te stvari promenile, potrebno je da ih
vidite onakve kakve želite da budu, a ne onakve kakve jesu. Vecina misli koje
verovatno gajite je u vezi sa stvarima koje uocavate, što znaci da ono što jeste
dominira vašim fokusom, pažnjom, vibracijom, te prema tome i vašom tackom
privlacenja. Ovo se dodatno povecava time što oni oko vas uocavaju vas.

Dakle, kao rezultat prekomerne kolicine pažnje koju vecina vas pridaje svojoj
trenutnoj situaciji (što jeste), promene se dešavaju vrlo sporo ili se uopšte i ne
dešavaju. U vaš život dotice stabilan priliv razlicitih ljudi, ali suština ili tema tih
iskustava ne menja se mnogo.

Da biste izveli istinsku pozitivnu promenu u svom iskustvu, mo

rate da zanemarite stvari kakve su sada - kao i to kako vas vide drugi -i pridate
mnogo više pažnje tome kakve želite da stvari budu. Uz . malo vežbe, izmenicete
svoju tacku privlacenja i doživeti znat

nu promenu u svom životnom iskustvu. Bolest može da se pretvori u zdravlje,
nedostatak izobilja može da postane izobilje, loši odnosi mogu se zameniti dobrima,
zbunjenost jasnocom, i tako dalje.


Namernim usmeravanjem misli - umesto da prosto opažate ono što se oko vas dešava

-pocecete da menjate vibracioni obrazac na koji reaguje zakon privlacenja. S
vremenom, uz mnogo manje truda nego što možda trenutno verujete, više necete
- regovanjem na to kako vas drugi doživljavaju - stvarati buducnost tako slicnu vašoj
prošlosti i sadašnjosti. Umesto toga, bicete mocan promišljeni tvorac sopstvenog
iskustva.
Teško da cete videti vajara kako samo baci veliki grumen gline na radni sto i onda
uzvikne: „Uh, nije ispalo kako treba!" On zna da mora da zarije ruke u tu glinu i
oblikuje je, ako hoce da se vizija u njegovoj glavi poklopi s glinom na stolu.
Raznolikost vašeg životnog iskustva daje vam glinu od koje cete oblikovati svoje
životno iskustvo; puko opažanje tog životnog iskustva, onakvog kakvo je, a da ga se
pri tom ne docepate i ne oblikujete ga tako da se podudara s vašim željama, nije
zadovoljavajuce - i nije ono što ste imali na umu kad ste odlucili da dodete u ovu
prostorno-vremensku stvarnost. Želimo da razumete da se vaša glina, bez obzira na to
kako sada možda izgleda, da oblikovati. Bez izuzetka.

Dobrodošao na planetu Zemlju, maleni

Možda smatrate da bi vam bilo lakše da ste ove reci culi prvog dana svog životnog
iskustva na planeti Zemlji. A da smo vam se obratili prvog dana vašeg fizickog
životnog iskustva, evo šta bismo vam rekli:

Dobrodošao na planetu Zemlju, maleni... Nema nicega što ne možeš biti, raditi ili
imati. Ti si velicanstveni tvorac i ovde si zbog svoje mocne i promišljene želje da
budeš ovde. Primenio si cudesno umece

promišljenog stvaranja i, blagodareci svojoj sposobnosti da to uciniš, dospeo si
ovamo. Kreni napred, misleci na ono što želiš, privlaceci životna iskustva koja ce ti
pomoci da odluciš šta želiš, a kad odluciš, misli samo na to.

Najveci deo vremena provodiceš prikupljajuci podatke -podatke koji ce ti pomoci da
uvidiš šta je ono što želiš... Tvoj stvarni zadatak je da odluciš šta želiš i potom se
usredsrediš na to, jer ceš to tako i privlaciti. To je proces stvaranja: razmišljanje o
onome što želiš, i to toliko

jasno da tvoje unutrašnje bice ponudi emociju. A dok emituješ misao kombinovanu s
emocijom, postaješ najsnažniji od svih magneta. To je proces putem kojeg ceš u svoje
iskustvo privuci ono što želiš.


Mnogo onoga o cemu ceš razmišljati nece biti snažno u svom privlacenju, a ni u
pocetku — osim ako ne ostaneš usredsreden dovoljno dugo da to postane nešto više.
Naime, s povecanjem kvantiteta, povecava se i snaga. A s povecanjem kvantiteta i
snage, jacace i emocija koju ceš osecati iz svog unutrašnjeg bica.

Kad gajiš misli koje za sobom povlace emociju, pristupaš moci univerzuma. Kreni
napred (rekli bismo vam) ovog prvog dana svog životnog iskustva, znajuci daje tvoj
zadatak da odluciš staje ono što želiš i da se potom usredsrediš na to.

Medutim, ne obracamo vam se prvog dana vašeg životnog iskustva. Ovde ste vec
neko vreme. Vecina vas sagledava sebe ne samo sopstvenim ocima (zapravo, cak ne
ni pre svega sopstvenim ocima), nego ocima drugih; prema tome, mnogi od vas
trenutno nisu u onom stanju u kojem žele da budu.

Da li je moja „stvarnost" stvarno baš tako stvarna?

Nameravamo da vam ponudimo proces putem kojeg možete da dostignete stanje po
svom izboru, kako biste mogli da pristupite moci univerzuma i pocnete da privlacite
teme po svojoj želji, umesto one za koje osecate da su vaše stvarno stanje. Naime, iz
naše perspektive, postoji vrlo velika razlika izmedu onoga što sada postoji - što zovete
svojom „stvarnošcu" - i onoga što vaša stvarnost stvarno jeste.

Cak i ako bivstvujete u telu koje nije zdravo ili onom koje
nije velicine, oblika ili vitalnosti po vašem izboru; ako imate
nacin života koji vas ne zadovoljava; ako vozite automobil kojeg se stidite; ako
stupate u interakcije s osobama koje vam nedonose zadovoljstvo... želimo da vam
pomognemo da shvatite da to, iako izgleda kao vaše stanje, ne mora biti. Vaše stanje
jeste ono što u svakom trenutku osecate u vezi sa samim sobom.

Kako da povecam svoju magnetsku snagu?

Misli koje gajite a koje ne donose sa sobom snažnu emociju, ne posjeduju veliku
magnetsku snagu. Drugim recima, mada svaka vaša misao poseduje kreativan
potencijal ili magnetski privlacni potencijal, vaše misli, u kombinaciji sa snažnom
emocijom, jesu ono najsnažnije. Naravno, najveci deo vaših misli, prema tome, nema
veliku privlacnu moc. One, u manjoj ili vecoj meri, održavaju ono što vec privlacite.
Dakle, zar ne možete da uvidite koliko bi vam vredelo da utrošite 10 ili 15 minuta
dnevno na namerno gajenje snažnih misli koje pobuduju divne, snažne, strastvene,
pozitivne emocije, kako biste u svoje životno iskustvo privukli okolnosti i dogadaje
koje želite?(Mi smatramo daje to veoma dragoceno.) Ovde cemo vam ponuditi proces
putem kojeg možete svakodnevno provesti malo vremena namerno privlaceci u svoje


iskustvo zdravlje, vitalnost, prosperitet, pozitivne interakcije s drugima... sve ono
što, po vašem mišljenju, cini vašu viziju savršenog života. A to ce biti ono što ce
promeniti stvari, prijatelji. Naime, kad nameravate i primate, necete primati samo
korist od onoga što ste stvorili, nego cete primati i novu perspektivu, od koje ce vaše
namere biti drugacije. U tome je suština evolucije i razvoja.

Abrahamov proces kreativne radionice

Evo kakav je to proces: svakog dana cete odlaziti na jednu vrstu kreativne radionice -
ne neko dugo vreme - petnaest minuta je sasvim dovoljno; nije potrebno više od
dvadeset. Ova radionica ne mora se odvijati svakog dana na istom mestu, ali dobro je
da to bude mcsto na kojem vas nece ometati ili prekidati. Na tom mestu necete zalaziti
u izmenjeno stanje svesti; to nije stanje meditacije. To je stanje upucivanja misli
onome što želite, s takvom jasnocom da vaše unutrašnje bice reaguje nudeci
potvrdujuce emocije.

Pre no što otpocnete ovaj proces, važno je da budete srecni, jer ako tamo odete
nesrecni ili ne osecajuci nikakvu emociju, tada vaš rad nece

imati nikakvu narocitu vrednost jer tamo nece biti vaše moci privlacenja. Kad kažemo
„srecni", ne govorimo o tome da bi trebalo da skakucete naokolo od ushicenja.
Mislimo na uzvišen osecaj vedrine, onaj osecaj da je sve u redu. Stoga,
preporucujemo da uradite sve što je u vašoj moci da biste postali srecni. Proces je
drugaciji za svakog od vas. Za Ester, na primer, slušanje muzike je vrlo brz nacin da
je obuzme to uzvišeno osecanje radosti ali to se ne postiže bilo kojom muzikom, pa
cak ne i svaki put istom muzikom. Za neke od vas, to je interakcija sa životinjama ili
blizina vode, ali kad vas obuzme taj dobar osecaj, tada sedite - vaša radionica je
pocela.

Vaš posao ovde, u ovoj radionici, jeste da asimilujete podatke koje prikupljate iz svog
stvarnog životnog iskustva (kroz interakcije s drugima i kretanje po vašem fizickom
okruženju). Vaš zadatak ovde je da objedinite te podatke u nekoj vrsti slike samog
sebe, one koja vas zadovoljava i koja vam prija.

Vaše životno iskustvo izvan ove radionice bice od velike vrednosti, jer dok se krecete
kroz svoj dan, bez obzira na to šta radite - idete na posao, radite po kuci, družite se s
partnerom, prijateljima, decom ili roditeljima -ako cete svoje vreme koristiti s
namerom da prikupljate podatke i tragate za stvarima koje vam se dopadaju, a koje
možete uneti u svoju radionicu - ustanovicete da vam je svaki dan zabavan.

Da li ste ikad otišli u kupovinu s nešto para u džepu i namerom da nadete nešto što
cete kupiti? Dok ste razgledali, iako ste videli mnogo stvari koje niste želeli, namera


vam je bila da nadete nešto što želite i date novac za to. Dakle, upravo na taj nacin
bismo želeli da gledate na svaki dan svog životnog iskustva... kao da imate pun džep
necega što cete razmeniti za ove podatke koje prikupljate.

Na primer, možda vidite nekog ko je po prirodi veseo. Pohranite taj podatak, s
namerom da ga kasnije unesete u svoju radionicu. Možda vidite nekog ko vozi kola
koja vam se dopadaju; pohranite taj podatak. Možda vidite zanimanje koje vam sedopada... Šta god da vidite, a dopadne vam se, upamtite to. (Možete cak i zapisati.)
Kad vidite nešto za šta mislite da biste voleli da se nade u vašem životnom iskustvu,
vidite sebe kako pohranjujete taj podatak u svojevrsnu mentalnu banku. Po-tom, kad
odete u svoju radionicu, možete poceti da asimilujete podatke, a za to vreme,
pripremicete sliku sebe iz koje cete poceti da u svoje iskustvo privlacite suštinu onoga
što vam prija.

Ako ste kadri da prihvatite spoznaju da je vaš stvarni zadatak - bez obzira na to koje
su ostale aktivnosti koje obavljateda gledate naokolo u potrazi za onim što želite, s
namerom da unesete to u svoju radionicu kako biste stvorili viziju sebe iz koje cete
privlaciti - tada cete doci do spoznaje da nema nicega što ne možete biti, raditi ili
imati.

Nalazim se u svojoj kreativnoj radionici

Dakle, osecate se srecno i sedite u svojoj radionici. Evo jednog primera posla koji
možete obavljati u njoj:

Volim da budem ovde; prepoznajem vrednost i snagu ovog trenutka. Ovde se osecam
veoma dobro.

Vidim sebe u svojevrsnom totalnom paketu, onom za koji znam daje moje sopstveno
delo, a svakako je paket po mom izboru. Na ovoj slici sebe, pun sam energije - nisam
umoran, i zaista se kroz životno iskustvo krecem bez otpora. Dok gledam sebe kako
klizim naokolo, ulazim i izlazim iz kola, zgrada, prostorija, razgovora i životnih
iskustava, vidim sebe kako plutam bez napora, udobno i srecno.

Vidim sebe kako privlacim samo one koji su u skladu s mojom trenutnom namerom. I
iz casa u cas mi je sve jasnije šta želim. Kad udem u svoja kola i krenem negde, vidim
sebe kako tamo stižem zdrav, odmoran i na vreme, i spreman za sve što tamo imam da
radim. Vidim sebe savršeno odevenog, baš onako kako volim. A lepo je znati da nije
važno šta se dopada drugima, pa cak ni šta drugi misle o onome što se meni dopada.

Ono što je važno jeste da budem zadovoljan sobom, a kad se vidim, sasvim sigurno
jesam.


Priznajem da sam neogranicen u svim aspektima svog života... Imam neogranicen
bankovni racun, i dok vidim sebe kako se krecem kroz životna iskustva, ushicuje me
saznanje da ne postoji ništa što mi se dopada, a što je ograniceno novcem. Sve odluke
donosim bazirajuci ih na tome želim li neko iskustvo ili ne - a ne na tome mogu li da
ga priuštim. Zato što

znam da sam magnet koji privlaci svaki prosperitet, zdravlje i odnose koje odaberem.
Biram apsolutno i kontinuirano izobilje, jer shvatam da u univerzumu nema granica
izobilju i da svojim privlacenjem izobilja ne ogranicavam druge ljude... Ima dovoljno
za sve. Kljuc je u tome da svako od nas to vidi i poželi -i potom ce svako to i privlaciti.
Prema tome, biram „neograniceno", bez obaveze da pravim veliku zalihu -jer
shvatam da imam moc da privucem ono što želim, u koju god svrhu da želim. I dok
razmišljam o necemu drugom što želim, novac mi lako pritice, tako da je moje
snabdevanje izobiljem i prosperitetom neograniceno.

U svim oblastima mog života postoje aspekti izobilja... Vidim sebe okruženog drugima
slicnim meni, koji, kao i ja, žele da se razvijaju; koji su privuceni meni mojom
spremnošcu da ih puštam da budu, rade ili imaju šta god žele, dok istovremeno
nemam potrebe da u svoje iskustvo privlacim one stvari koje se njima možda
dopadaju, ali meni ne. Vidim sebe u interakcijama s drugima; kako razgovaram,
smejem se i uživam u onome što je u njima savršeno, dok oni uživaju u onome što je
savršeno u meni. Svi cenimo jedni druge i niko od nas ne kritikuje ili uocava one
stvari koje nam se ne dopadaju. .

Vidim sebe u savršenom zdravlju. Vidim sebe u apsolutnom prosperitetu. Vidim sebe
punog života, iznova punog poštovanja za ovo fizicko životno iskustvo koje sam toliko
želeo da sam odlucio da postanem fizicko bice. Velicanstveno je biti ovde kao fizicko
bice, donositi odluke svojim fizickim mozgom, ali pristupati moci univerzuma kroz
moc zakona privlacenja. A upravo iz ovog cudesnog stanja privlacim sada još toga
istog. Dobro je. Zabavno je. Veoma mi se dopada.

Izaci cu iz ove radionice s namerom da - tokom ostatka dana - potražim još onoga što
mi se dopada. Lepoje znati da, ako vidim nekog prosperitetnog, ali bolesnog, ne
moram da unesem u svoju radionicu ceo paket, vec samo onaj njegov deo koji mi se
dopada. Stoga cu uneti primer prosperiteta i izostaviti primer bolesti. Moj posao je,
zasad, gotov.

Razumevanje zakona privlacenja i prepoznavanje apsolutne korelacije izmedu onoga
što mislite i osecate - i onoga što se manifestuje u vašem životnom iskustvu -
prouzrokovace da budete svesniji podsticajnog dejstva sopstvenih misli. Pocecete da
uocavate da vaše misli mogu da budu podstaknute necim

što citate ili gledate na televiziji ili cujete ili vidite iz necijeg tudeg iskustva. A kad
jednom vidite dejstvo koje zakon privlacenja ima na ove misli, koje pocinje kao malo
i narasta sve snažnije s pažnjom koje im pridajete, oseticete želju da pocnete da
usmeravate misli naviše onih stvari koje želite da doživite. Naime, o cemu god da
razmišljate, i bez obzira na to koji je izvor podstakao te misli... dok prebirate tu misao
u glavi, zakon privlacenja stupa u dejstvo i pocinje da vam nudi druge misli,
razgovore i iskustva slicne prirode. Bez obzira na to da li se prisecate prošlosti,
uocavate sadašnjost ili zamišljate buducnost, to radite upravo sad, a sve ono na šta se
usredsredujete prouzrokuje aktiviranje vibracije na koju reaguje zakon privlacenja. U
pocetku možda u sebi razmišljate o necemu, ali ako dovoljno dugo mislite o tome,
pocecete da uocavate da drugi ljudi pocinju da raspravljaju o tome s vama, buduci da
zakon privlacenja pronalazi druge koji emituju slicnu vibraciju i dovodi ih pravo do
vas. Što se duže usredsredujete na nešto, to postaje sve jace; a što je jaca vaša tacka
privlacenja prema tome, više se dokaza o tome pojavljuje u vašem životnom iskustvu.
Bez obzira na to da li se usredsredujete na ono što želite ili ono što ne želite, dokazi o
vašim mislima neprestano se slivaju prema vama.

Moje unutrašnje bice komunicira putem emocija

Vi ste mnogo više nego što vidite ovde u svom fizickom telu, jer iako ste, odista,
cudesan fizicki tvorac, istovremeno postojite i u drugoj dimenziji. Postoji deo vas,
nefizicki deo vas mi ga nazivamo vašim unutrašnjim bicem - koji postoji ovog casa,
dok ste ovde u ovom fizickom telu.


Vaše emocije su vaš fizicki pokazatelj odnosa izmedu vas i vašeg unutrašnjeg bica.

Drugim recima, buduci da ste usredsredeni na temu i imate specificnu viziju i
mišljenje o njoj, vaše unutrašnje bice takode je usredsredeno i ima viziju i mišljenje o
njoj. Emocije koje osecate vaš su pokazatelj podudaranja ili nepodudaranja tih
mišljenja. Na primer, možda se nešto desilo i vaše trenutno mišljenje o sebi je da ste
mogli postupiti bolje ili da niste pametni ili da ste nedostojni. Pošto je trenutno
mišljenje vašeg unutrašnjeg bica da vam ide sasvim dobro i da ste pametni i vecno do

stojni, prisutno je definitivno nepodudaranje ovih mišljenja, koje vi onda osecate kao
negativnu emociju. S druge strane, kad osecate da ste ponosni na sebe ili da volite
sebe ili nekog drugog, vaše trenutno mišljenje se mnogo bliže podudara s onim što tog
trenutka oseca vaše unutrašnje bice; u tom slucaju, osecali biste pozitivne emocije
ponosa, ljubavi ili poštovanja. Vaše unutrašnje bice, ili energija izvora, uvek vam
pruža onu perspektivu koja vam najviše ide u korist, a kad se i vaša perspektiva
podudari s tim, dolazi do pozitivnog privlacenja. Drugim recima, što se bolje osecate,
to je bolja i vaša tacka privlacenja, i sve bolje ispada za vas. Uporedne vibracije vaše
perspektive i vašeg unutrašnjeg bica odgovorne su za ovo velicanstveno vodstvo koje
vam je uvek dostupno. Buduci da zakon privlacenja uvek reaguje na vibraciju koju
emitujete i ponaša se u skladu s njom, od izuzetne je pomoci ako shvatite da vam vaša
emocija omogucava da znate da li ste u procesu stvaranja necega što želite ili necega
što ne želite.

Cesto, kad naši fizicki prijatelji saznaju za mocni zakon privlacenja i pocnu da
razumevaju da privlace sebi stvari posredstvom onoga što misle, nastoje da prate
svaku misao, osecajuci cesto oprez u pogledu svojih misli. Medutim, pracenje misli je
teško, zato što postoji tako mnogo stvari o kojima možete da razmišljate, a zakon
privlacenja neprestano donosi sve više.

Umesto što nastojite da pratite svoje misli, podsticemo vas da naprosto obracate
pažnju na to kako se osecate. Jer, ukoliko odaberete misao koja nije u skladu s
nacinom kako stvari sagledava onaj slobodoumniji, stariji, mudriji i nežniji deo vašeg
unutrašnjeg bica, oseticete nesklad, a potom lako preusmeriti svoje misli na nešto
zbog cega se osecate bolje i što vam, prema tome, bolje služi.

Kad ste doneli odluku da predete u ovo fizicko telo, znali ste da cete imati pristupa
ovom divnom emocionalnom sistemu za navodenje, jer ste znali da cete putem svojih
divnih, vazda prisutnih emocija, biti kadri da shvatite da li ste zastranili u odnosu na
svoju širu spoznaju ili plovite zajedno s njom.

Kad razmišljate u pravcu necega što želite, oseticete pozitivnu emociju. Kad
razmišljate u pravcu necega što ne želite, oseticete negativnu emociju. I tako,


jednostavnim obracanjem pažnje na to kako se osecate, znacete u svakom trenutku iz
kojeg" pravca vaše mocno, magnetsko bice privlaci ono o cemu razmišljate.

Moj sveprisutni emocionalni sistem za navodenje

Vaš cudesni emocionalni sistem za navodenje jeste vaša velika prednost, zato što je
zakon privlacenja uvek na delu, bili vi svesni toga ili ne. Stoga, kad god razmišljate o
necemu što ne želite i ostajete usredsredeni na tu misao, po zakonu privlacite sve više i
više i više, sve dok naposletku ne privucete podudarne dogadaje ili okolnosti pravo u
svoje iskustvo. Medutim, ako ste svesni svog emocionalnog sistema za navodenje i
osetljivi na to kako se osecate, tada cete još u pocetnoj, suptilnoj fazi primetiti da se
usredsredujete na nešto što ne želite i lako možete da promenite misao, tako da pocne
da privlaci nešto što želite. Ukoliko niste osetljivi na to kako se osecate, tada necete
svesno primecivati da razmišljate u pravcu onoga što ne želite i vrlo lako možete
privuci nešto vrlo obimno i mocno, a što niste želeli i s cime cete docnije vrlo teško
izaci na kraj.

Kad vam sine neka ideja i jedva cekate da je sprovedete u delo, to znaci da se vaše
unutrašnje bice vibraciono podudara s tom idejom, a vaša pozitivna emocija je
pokazatelj da se vibracija vaše misli ovog casa podudara s vibracijom vašeg
unutrašnjeg bica. To je, u stvari, ono što opisujemo kao inspiraciju: za trenutak,
savršeno se podudarate s širom perspektivom svog unutrašnjeg bica i, zbog tog
sklada, primate od njega jasnu komunikaciju, ili vodstvo.

Šta ako želim da se to desi brže?

Zbog zakona privlacenja, podudarne misli bivaju privucene jedna drugoj i, za to
vreme, postaju snažnije. A dok postaju snažnije - i stoga bliže manifestaciji - emocija
koju osecate takode se srazmerno povecava. Kad se usredsredite na nešto što
priželjkujete, tada ce se, putem zakona privlacenja, privlaciti sve više i više misli o
tome što priželjkujete, a vi cete osecati još pozitivniju emociju. Stvaranje necega
možete da ubrzate prosto tako što cete pridavati tome više pažnje - zakon privlacenja
stara se o ostalom i dovodi vas do suštine predmeta vaših misli.

Reci želeti ili priželjkivati definisali bismo na sledeci nacin: usredsredivati pažnju ili
misliti o necemu, doživljavajuci za to vreme pozitivnu emociju. Kad pridajete pažnju
necemu i za to vreme osecate samo pozitivnu emociju, to nešto ce vrlo brzo doci u
vaše iskustvo. Ponekad cujemo kako naši fizicki prijatelji izgovaraju reci kao što su
želim ili priželjkujem, osecajuci istovremeno sumnju ili strah da se ta njihova želja ne
može ostvariti. S naše tacke gledišta, nije moguce imati cistu želju i u isto vreme
osecati negativnu emociju.


Cista želja uvek je pracena pozitivnom emocijom. Možda se zato ljudi ne slažu s
našom upotrebom reci želeti ili priželjkivati. Cesto tvrde da „želja" podrazumeva neku
vrstu nedostatka i protivrecna je svom znacenju, i mi se slažemo s tim. Medutim,
problem nije u reci ili etiketi po sebi, vec, umesto toga, u stanju emocije koja se
izražava za vreme upotrebe reci.

Naša je želja da vam pomognemo da shvatite da s bilo kog mesta na kojem se nalazite
možete stici gde god želite, bez obzira na to gde se nalazite ili koje je vaše trenutno
stanje. Najvažnije od svega je da shvatite daje vaše trenutno psihicko stanje, ili vaš
stav, osnova s koje cete privuci još. Prema tome, mocan i dosledan zakon privlacenja
reaguje na sve u ovom vibracionom univerzumu - spajajuci ljude s podudarnim
vibracijama, spajajuci situacije s podudarnim vibracijama i spajajuci misli s
podudarnim vibracijama. Zaista, sve u vašem životu, od nacina na koji vam misli
prolaze umom do ljudi s kojima se mimoilazite u saobracaju, jeste takvo kakvo

je blagodareci zakonu privlacenja.

Ester i Džeri Hiks

Zakon
privlacenja


Predgovor
Nil Donald Volš,
Razgovori s Bogomu životu koji se nikad ne završava
autor
iKod
serijekuce s
bestselera
Bogom

o je to. Našli ste. Ne morate dalje da tražite. Odložite sve druge knjige, ispišite
se sa svih seminara i radionica i javite svom savetniku da više nemate potrebe da ga
posecujete. Jer, to je to: sve što ste ikad želeli da znate o životu i o tome kako da
postignete da funkcioniše. Našli ste ih: sve drumske propise ovog izvanrednog
putovanja. Sva oruda pomocu kojih cete stvarati iskustva koja ste oduvek želeli. Ne
morate da idete dalje od ovoga gde se sada nalazite. Zaista, pogledajte samo šta ste
dosad uradili. Samo pogledajte. Hocu da kažem da odmah, ovog casa, pogledate ovo
što držite u rukama.
Uspeli ste. Podignite ovu knjigu upravo ovde, ovde gde je sad, sebi pred oci. Vi ste je
manifestovali, iz vedra neba. Vec je to, samo po sebi, dokaz koji tražite da ova knjiga
funkcioniše.

Shvatate li? Ne, nemojte ovo preskakati. Važno je da cujete. Kažem vam da u rukama
upravo držite najbolji dokaz koji sebi ikad možete dati da je zakon privlacenja stvaran
i delotvoran i da proizvodi fizicke ishode u stvarnom svetu.

Dozvolite da objasnim.

Negde u dubinama vaše svesti, negde na nekom važnom mestu u vašem umu, namerili
ste da primite ovu poruku, jer inace ova knjiga ne bi nikad našla put do vas. Ovo nije
mala stvar. Važna je. Verujte mi, vrlo je važna. I to zato što vam upravo predstoji
stvaranje onoga sto ste i namerili da stvorite: velike promene u vašem životu.

To vam je i bila namera, zar ne? Dabome da jeste. Ono što se dogada dok citate ove
redove ne bi se dogadalo da niste svoju pažnju usmerili na istinsku želju da podignete
svoje svakodnevno iskustvo na novi nivo. Vec odavno želite to da ucinite.

Pitali ste se samo: Kad? Kako glase pravila? Koja su oruda? Dakle, evo ih. Tražili
ste, pa ste ih i dobili. A to je, uzgred, pravilo broj jedan. Dobijaš ono što tražiš.
Medutim, to nije samo to - mnogo je više od toga. Upravo o tome i govori ova
izvanredna knjiga. Ne samo da cete u njoj dobiti neka zaista zadivljujuca oruda, nego i


uputstva za njihovu upotrebu. Jeste li ikad poželeli da ste život dobili zajedno s
uputstvom za upotrebu?

Hej, pametna želja. Sada ga imamo.

Onima kojima možemo da zahvalimo za to su Ester i Džeri Hiks. I, naravno,
Abraham. (U fascinantnom, uzbudljivom tekstu koji sledi, oni ce vam potanko
objasniti ko je to.) Ester i Džeri posvetili su život radosti širenja Cudesnih poruka koje
im stižu od Abrahama. Izuzetno ih poštujem i volim zbog toga; i veoma sam im
zahvalan, zato što su istinski izvanredni ljudi, s velicanstvenim zadatkom da prožmu
velicanstvenošcu zadatak kojeg smo se svi prihvatili: življenje i doživljavanje velicine
samog života i onoga što zaista jesmo.

Znam da cete biti veoma impresionirani i veoma blagosloveni onim što procitate
ovde. Znam da ce citanje ove knjige znaciti prekretnicu u vašem životu. Ovo ovde nije
samo opis najvažnijeg zakona univerzuma (jedinog, u stvari, za koji treba da znate),
vec i lako razumljivo objašnjenje mehanizama života. Ovo su uzbudljiva saznanja.
Ovo su monumentalni podaci. Ovo je briljantna, bleštava spoznaja.

Vrlo je malo knjiga za koje bih rekao ono što cu sada reci. Procitajte svaku rec koja
ovde piše i uradite sve što ova knjiga kaže. U njoj cete naci sve odgovore na pitanja
koja u dubini duše tako ozbiljno postavljate. Stoga - ako smem da budem ovako
direktan - obratite pažnju.

Ova knjiga govori o tome kako da obracate pažnju, a ako obracate pažnju na to kako
obracate pažnju, svaka vaša namera manifestovace se u vašoj stvarnosti, a to ce
zauvek promeniti vaš život.


Prolog

Džeri Hiks


novativna filozofija prakticne duhovnosti koju cete pronaci u ovoj knjizi, otkrila se
Ester i meni prvi put 1986. kao reakcija na vrlo dugacak spisak pitanja na koja
godinama nisam

imao odgovora.

Na ovim stranicama, naci cete osnove Abrahamovih ucenja™ onako kako su nam s
ljubavlju recena prvog dana naše interakcije s njima. (Molimo vas da uocite da se ime
Abraham, iako oznacava jedninu, odnosi na grupu dragih bica, zbog cega o njima
govorimo u množini).1

Zapisi iz kojih se razvila ova knjiga prvi put su zvanicno objavljeni 1988. kao deo
albuma od deset audio-zapisa nazvano Posebne teme (Special Subjects). Od tada,
mnogi aspekti osnovnih Abrahamovih ucenja u vezi s univerzalnim zakonom privlace
nja objavljeni su kao deo sadržaja razlicitih knjiga, CD-a DVD-a, špilova karata,
kalendara, clanaka, radio i TV emisija seminara, kao i od strane brojnih vrsnih autora
koji su ugradili Abrahamova ucenja u svoja sopstvena. Medutim, sve do ove knjige,
Zakon privlacenja, ova originalna ucenja nisu u celini objavljena u jednoj knjizi.

1 Buduci da u srpskom jeziku, za razliku od engleskog, glagoli imaju roc broj, u
prevodu ce se „Abraham" najcešce tretirati kao jednina (da ne bismo dobijali
besmislene recenice tipa „Abraham su rekli" i tome slicne (Prim, prev.)

(Ukoliko želite da cujete jedan od originalnih zapisa iz serije, s našeg vebsajta
www.abraham-hicks.com možete besplatno ucitati Uvod u Abrahama, u trajanju od
70 minuta.) Ova knjiga nastala je transkripcijom našeg originalnog Pocetnog seta
„Abrahamove osnove", kompleta od pet CD-ova, i potom traženja od Abrahama da ih
malo uredi kako bi se pojacala citljivost izgovorene reci. Zarad jasnoce i kontinuiteta,
Abraham je dodao i nekoliko novih pasusa.

Milioni citalaca, slušalaca i gledalaca uživaju u vrednostima koje izvlace iz ovih
ucenja. A Ester i ja smo presrecni što možemo da vam ponudimo, u formi Zakona
privlacenja, originalna osnovna Abrahamova ucenja.


Medutim, u kakvom je odnosu ova knjiga sa Traži i dobiceš? Dakle, smatrajte Zakon
privlacenja bazicnim bukvarom iz kojeg poticu sva ostala ucenja. I smatrajte Traži i
dobiceš najobuhvatnijom sveskom prvih dvadeset godina Abrahamovih ucenja.

Vracanje ovom životno važnom materijalu u pripremi za objavljivanje ove knjige bilo
je za Ester i mene predivno iskustvo, jer smo se podsetili ovih osnova i jednostavnih
zakona koja nam je Abraham pre mnogo godina objasnio.

Još otkako smo prvi put primili ovaj materijal, Ester i ja dajemo sve od sebe da u
sopstvenom životu primenimo ono što smo kroz ove zakone naucili, a cudesan
napredak u našem radosnom življenju je zadivljujuc, Poverovali smo Abrahamu, jer je
sve što su nam rekli bilo toliko logicno, ali primena ovih ucenja dokazala se kroz naše
svakodnevno iskustvo. Stoga smo izuzetno srecni što možemo da vam kažemo - iz
sopstvenog iskustva: ovo funkcioniše!

(Napomena urednika: Molimo vas da imate u vidu da naš fizicki jezik ne sadrži uvek
reci potrebne za savršeno izražavanje nefizickih misli koje Ester prima, zbog cega ona
ponekad formuliše nove kombinacije reci ili upotrebljava standardne reci na nove
nacine; na primer, pišuci ih u kurzivu kako bi izrazila nove nacine gledanja na život.)


Deo prvi

Naš put do Abrahama

Uvod

— Džeri Hiks
vu knjigu smo napisali da bismo vas upoznali s univerzalnim zakonima i
prakticnim procesima koji ce vas jasno i precizno provesti kroz realizaciju vašeg
prirodnog stanja dobrobiti. Citanje ove knjige pružice vam jedinstveno i blagotvorno
iskustvo dobijanja preciznih, snažnih odgovora na pitanja koja sam celog života
postavljao. A vaša uspešna primena ove filozofije prakticne duhovnosti, zasnovane na
radosti, pomoci ce vam da i druge dovedete do onog življenja koje oni smatraju
savršenim.

Mnogi mi kažu da ova moja pitanja, na više nacina, odražavaju njihova. I tako, dok
doživljavate jasnocu i briljantnost Abrahamovih odgovora, ne samo da cete, po svoj
prilici, poceti da osecate istinsko zadovoljstvo zbog toga što su vaša davnašnja pitanja
najzad dobila odgovore, nego cete i otkriti (poput Ester i mene) obnovljeno
oduševljenje za sopstvena životna iskustva. A kad usled novog pogleda na život
pocnete da primenjujete prakticne procese ponudene u ovoj knjizi, ustanovicete da
promišljeno stvarate za sebe sve što želite da radite, budete ili imate.

Cini mi se da je moj život, otkako pamtim, proizvodio bujicu naizgled beskrajnih
pitanja na koja nisam uspevao da nadem zadovoljavajuce odgovore, jer sam svim
srcem priželjkivao da otkrijem životnu filozofiju zasnovanu na apsolutnoj istini. Ali
kad je u naše iskustvo ušao Abraham - otkrivši Ester i meni svoje objašnjenje mocnih
zakona univerzuma, zajedno s efika

snim procesima koji su nam pomogli da ideologiju i teoriju pretocimo u prakticne
rezultate - došao sam do spoznaje da je neprekidan niz knjiga, ucitelja i životnih
iskustava na koje jesam usput nailazio predstavljao savršene korake na putu ka
otkrivanju Abrahama.


Volim da razmišljam o prilici koju imate sad, dok citate ovu knjigu, a to je da i sami
otkrijete vrednost onoga što Abraham pruža, jer znam koliko su ova ucenja unapredila
naše životno iskustvo. Takode sam svestan da ne biste ni držali ovu knjigu u rukama,
da vas vaše živtn o iskustvo nije pripremilo (kao što je i mene moje) za primanje ove
ihformacije.

Osecam vašu žudnju da zaronite u ovu knjigu i otkrijete jednostavne i prakticne
zakone i prakticne procese koje nudi Abraham, kako biste mogli da pocnete
promišljeno da privlacite u svoje iskustvo sve ono što sami želite, ali i da iz njega
izbacujete sve ono što ne želite.

Neprekidan niz verskih grupa

Moji roditelji nisu bili religiozni, stoga mi nije baš najjasnije otkud to da sam osecao
tako snažan poriv da pronadem crkvu i angažujem se u primeni verskih nacela, ali ta
sila je bila u meni vrlo intenzivna u periodu odrastanja. Možda je posredi bio pokušaj
da ispunim vrlo stvarnu prazninu koju sam duboko u sebi osecao, a možda i cinjenica
da su toliki drugi oko me-ne pokazivali svoj religijski žar i sigurnost da su pronašli

istinu.

Tokom prvih cetrnaest godina života, promenio sam osamnaest adresa u šest saveznih
država, tako da sam imao priliku da procenim najrazlicitije filozofije. U svakom
slucaju, sistematski sam upadao u jednu crkvu za drugom, svaki put se svim srcem
nadajuci da cu baš iza tih vrata naci ono što tražim. Medutim, prelazeci iz jedne
verske ili filozofske grupe u drugu, bivao sam sve više razocaran, jer je svaka tvrdila
da je samo ona u pravu, a da svi ostali greše. U takvom okruženju, postajuci sve
utuceniji, shvatio sam da nisam našao odgovore za kojima sam tragao. (Tek nakon
otkrivanja Abrahamovih ucenja uspeo sam da shvatim te ocigledne.filozofske
protivrecnosti i da prestanem da osecam negativne emocije u vezi s njima.) I tako se
moja potraga nastavila.

Poruka iz sveta duhova

Premda nisam imao nikakvog licnog iskustva s tablom za ispisivanje poruka s „onog
sveta", moje mišljenje o tome bilo je izrazito negativno. Smatrao sam to, u najboljem
slucaju, samo igrom, a u najgorem, najobicnijom prevarom. Tako sam 1959. kad su
mi prijatelji u Spokejnu, u Vašingtonu, predložili da igramo tu igru, odbio i samu
pomisao, smatrajuci je apsurdnom. Medutim, moji prijatelji su bili uporni i nešto
kasnije sam se i licno uverio u stvarnost fenomena.


Pošto sam još uvek tragao za odgovorima na svoj dugacak spisak pitanja, upitao sam
tablu: „Kako da postanem istinski dobar?" Pokazivac je prvo, velikom brzinom,
redom pokazao

sva slova abecede, a potom ispisao C-I-T-A-J.

„Sta da citam?", upitao sam. K-NJ-I-G-E, ispisao je pokazivac. A kad sam upitao:
„Koje knjige?", ispisao je (ponovo velikom brzinom): SVE OD ALBERTA
ŠVAJCERA. Moji prijatelji nisu nikad culi za Alberta Švajcera, a i ja sam sam tek
nacuo o njemu, tako da je malo reci da mi je ovo podstaklo radoznalost; odlucio sam
da malo istražim i saznam nešto o tom coveku koji je na zaista neverovatan nacin ušao
u moju akutnu svest.

Upisao sam se u biblioteku i tamo pronašao mnogo knjiga koje je napisao Albert
Švajcer, i sistematicno ih procitao sve do jedne. Premda ne mogu da kažem da sampronašao bilo koji konkretan odgovor na svoja brojna pitanja, Švajcerova knjiga
Potraga za istorijskim Isusom narocito je otvorila moj um za spoznaju da postoji
mnogo više nacina gledanja na stvari nego što sam ja spreman da ih uzmem u obzir.

Moje oduševljenje onim za šta sam se nadao da ce biti prolaz ka snažnom
prosvetljenju i odgovorima na sva moja pitanja naposletku je prošlo, buduci da mi
tabla za ispisivanje poruka iz sveta duhova nije donela snažno prosvetljenje ni
odgovore na moja pitanja, ali je zato izvesno pobudila u meni spoznaju da postoji i da
je dostupan nacin inteligentne komunikacije za koji nisam verovao da je moguc sve
dok ga i sam nisam doživeo.

Tabla se nije ni oglasila kad sam je sam upotrebio, ali isprobao sam je na stotinama
ljudi dok sam putovao kao zabavljac i pronašao troje koji su imali uspeha s njom. S
nekim prijateljima u Portlandu, u Oregonu, (kod kojih je tabla radila), „razgostvo na
neki nacin reflektuje sadržaj mojih misli. Knjiga je bila

privlacna i zanimljiva i nadahnula je u meni želju da pokušam da sledim sugestije koje
je davala - što sam i uradio. Primena ovih ucenja dala je kod mene toliko dobre
rezultate, u stvari, da sam za vrlo kratko vreme uspeo da izgradim multinacionalni
biznis, što mi je dalo priliku da na znacajan nacin dodirnem živote hiljada ljudi. Cak
sam poceo da predajem nacela koja sam naucio. Medutim, iako sam ja licno naucio
neverovatno dragocene stvari iz ove izuzetne knjige Napoleona Hila, životi mnogih
ljudi koje sam poducavao nisu se poboljšali onako dramaticno kao moj, bez obzira na
to koliko su tecajeva pohadali, tako da se moja potraga za konkretnijim od govorima
nastavila.


Set govori o stvaranju sopstvene stvarnosti

Iako se moja životna potraga za važnim odgovorima nastavljala, a moja želja da
nadem nacina da pomognem drugima da efikasnije ostvaruju svoje ciljeve pomaljala
veca nego ikada pre, privremeno me je od toga odvojio novi život koji smo Ester i ja
gradili u Feniksu, u Arizoni. Vencali smo se 1980. posle nekoliko godina poznanstva,
i ustanovili da smo neobjašnjivo kompatibilni. Dan za danom smo se radovali,
istraživali svoj novi grad, sredivali svoj novi dom i otkrivali novi zajednicki život. I
mada Ester nije baš delila moju žed za znanjem ili glad za odgovorima, radovala se
životu, bila je vesela i predstavljala uvek prijatno društvo.

Jednog dana sam u biblioteci primetio knjigu pod naslovom Govori Set (Seth Speaks),
autorke Džejn Roberts, i još pre nego što sam stigao da je izvucem iz police, ponovo
su se sve dlacice na mom telu nakostrešile i osetio sam žmarce uzbudenja. Prelistao
sam knjigu, pitajuci se kakav može biti njen sadržaj kad je kod mene izazvala takvu
emocionalnu reakciju.

Za sve vreme mog i Esterinog zajednickog života, otkrio sam samo jedno pitanje u
vezi s kojim se nismo slagali: nije htela ni da cuje za moja iskustva s tablom za
ispisivanje poruka. Kad god bih naceo tu temu (koju sam ja, opet, smatrao veoma
zabavnom), Ester bi izašla iz sobe. U detinjstvu su je naucili da se izuzetno boji svega
što nije fizicko, a pošto nisam varali smo" stotinama sati s onima za koje smo verovali
da su nefizicka bica. Kakva zabavna parada pirata, sveštenika, politicara i rabina je
pricala s nama! Bilo je to umnogome poput one vrste fascinantnih konverzacija koje
vodite na zabavama, s osobama najraznovrsnijih interesovanja, mišljenja i intelekta:

Moram da kažem da me ova tabla nije naucila nicemu korisnom, što bih mogao da
upotrebim u sopstvenom životu - niti što bih poželeo da prenosim drugima - tako da
sam je jednog dana prosto bacio i to je bio kraj mog interesovanja ili aktivnosti s
tablom za ispisivanje poruka od strane duhova. Medutim, ovo cudesno iskustvo -
pogotovo s inteligencijom koja me je podstakla da citam knjige - nije u meni pobudilo
samo spoznaju da „tamo negde" postoji mnogo više od onoga što sam tada
razumevao, nego i još snažniju želju da nadem odgovore. Poceo sam da verujem daje
moguce povezati se s inteligencijom koja pose

duje prakticne odgovore na pitanja o tome kako funkcioniše univerzum, zašto smo svi
mi tu, kako možemo radosnije da živimo i kako možemo da ispunimo razlog svog
postojanja.


Misli i bogati se

Prvi prakticni odgovori na moj rastuci spisak pitanja došli su s otkricem fascinantne
knjige dok sam 1965. držao koncerte na raznim koledžima i univerzitetima. Knjiga je
ležala na stocicu u foajeu malog motela negde u Montani, i secam se protivrecnog
osecanja koje je izazvala u meni dok sam je držao u rukama i gledao reci na prednjoj
korici: Misli i bogati se!, Napoleon Hil.

Naslov mi je bio odbojan, jer sam, poput mnogih drugih, bio naucen da podsticem
svoje negativne utiske o bogatim ljudima, kao opravdanje za sopstveni nedostatak
lako stecenih sredstava. Medutim, postojalo je nešto neosporno privlacno u vezi s
ovom knjigom i, nakon što sam procitao svega dvanaestak strana, sve dlacice na mom
telu su se nakostrešile, a kicmom su mi strujali žmarci uzbudenja.

Sad vec znamo da su ove fizicke, visceralne senzacije dokazi koji potvrduju da se
nalazimo na putu ka necemu veoma dragocenom, ali ja sam vec tada osecao da je ova
knjiga pobudila u meni spoznaju da su moje misli važne, te da moje životno iskuželeo
daje potresam, prestao sam da prepricavam te price, barem u njenom prisustvu. Stoga
me nije narocito iznenadilo kad

Ester nije htela da cuje ni za knjigu Govori Set...

Autorka Džejn Roberts ulazila je u neku vrstu transa i puštala Seta, nefizicko bice, da
govori kroz nju i tako diktira seriju izuzetno uticajnih knjiga o Setu. Ustanovio sam da
su ti radovi stimulativni i fascinantni, i poceo da sagledavam put ka odgovorima na
neka od pitanja sa svog spiska. Medutim, Ester je ova knjiga plašila. Nelagodnost koju
je osecala izbila je na površinu cim je cula kako je napisana i bila je samo pojacana
kada

je na zadnjoj korici videla neobicnu sliku Džejn u transu, kako govori umesto Seta.
„Slobodno citaj tu knjigu ako želiš", rekla mi je Ester, „ali, molim te, nemoj da je
donosiš u spavacu sobu."

Oduvek sam verovao u to da o drvetu valja suditi prema plodovima, stoga sve o cemu
razmišljam radim sa stanovišta osecanja koje imam u vezi s tim... a veliki deo
Setovog materijala cinio mi se sasvim ispravnim. Zato mi nije bilo bitno odakle dolazi
ili kako je prezentovan. U suštini, osecao sam da sam pronašao dragocene informacije
koje mogu da upotrebim - ali i da ih prenesem drugim ljudima za koje verujem da bi
mogle da im budu od koristi. Bio sam oduševljen!


Rešila sam se strahova

Ester Hiks


matrala sam da je vrlo pametno i ljubazno od Džerija to što mi ne natura knjige o
Setu, jer sam stvarno osecala snažnu averziju prema njima. Cela ta zamisao da je neko
u kontaktu sa nefizickim bicem stvarala je u meni izrazitu nelagodnost, pa je Džeri, da
me ne bi potresao, ustajao rano izjutra i citao te knjige dok sam ja još uvek spavala. S
vremenom, kad bi našao nešto što mu je zvucalo narocito zanimljivo, neosetno bi to
provukao u razgovoru i, u trenucima kad moj otpor nije bio toliko intenzivan, cesto
sam umela da sagledam vrednost ideje. Malo-pomalo, Džeri je uvodio jedan po jedan
koncept, sve dok nisam pocela da gajim istinsko interesovanje za te cudesne radove.
Naposletku je to postalo naš jutarnji ritual. Se-deli bismo zajedno, a Džeri bi mi citao
iz knjiga o Setu.

Moji strahovi nisu se temeljili ni na kakvom negativnom licnom iskustvu, vec na
glasinama koje sam cula, verovatno od ljudi koji su ih i sami negde naculi. Kad se sad
osvrnem unazad, deluje mi krajnje nelogicno i sama cinjenica da sam uopšte gajila te
strahove. U svakom slucaju, do stvarne promene mog stava došlo je cim sam shvatila
da mi sve to, što se tice mog licnog iskustva... zapravo prija.

S vremenom, kad je moj strah od Džejninog procesa dobijanja informacija od Seta
nestao, pocela sam da osecam neizmerno divljenje prema ovim cudesnim knjigama.
Štaviše, toliko smo uživali u ovom štivu da smo pomišljali da odemo u Njujork i
upoznamo Džejn i njenog muža Roberta - pa cak i Seta!

Koliki sam put prevalila, u smislu da sam sad cak želela i da upoznam ovo nefizicko
bice. Medutim, autorkin broj telefona nije bio objavljen, tako da nismo bili sasvim
sigurni koji je sledeci korak potreban za realizovanje tog susreta.

Jednog dana, rucali smo u malom kafeu odmah pored knjižare u Skotsdejlu, u Arizoni,
i Džeri je listao novu knjigu koju je upravo kupio, kad nam se obratio nepoznat covek
koji je sedeo blizu nas: "Jeste li procitali neku od knjiga o Setu?"

Jedva smo poverovali sopstvenim ušima, jer nikome nismo govorili da citamo te
knjige. Tada je covek upitao: "Jeste li culi daje umrla Džejn Roberts?"

Sedam se da su mi se oci napunile suzama dok me je preplavljivao osecaj koji su u
meni izazvale ove reci. Bilo je kao da mi je neko rekao da mi je umrla sestra, a ja


nisam znala za to. Potresno. Osetili smo veliko razocaranje, buduci da smo shvatili da
više ne postoji mogucnost da upoznamo Džejn ili Roba... ili Seta.

Šila „kanališe" Tea

Dan ili dva nakon što smo saznali za Džejninu smrt, našli smo se na veceri sa svojim
prijateljima i poslovnim saradnicima, bracnim parom Nensi i Vesom. „Imamo jednu
traku koju bismo želeli da cuješ", rekla je Nensi, gurnuvši mi kasetu u ruku. Ponašanje
prijatelja ucinilo mi se cudnim; prosto, u njemu je bilo neceg neobicnog. Štaviše, od
njih je dolazio isti osecaj kao i od Džerija, onomad kad je otkrio knjige o Setu. Kao da
su imali tajnu koju su hteli da podele sa mnom, ali su brinuli kako cu reagovati kad je
saznam.

„Šta je ovo?"upitala sam.

„To je kanalisano, šapatom je odvratila Nensi. Ne verujem da smo ni Džeri ni ja ikad
culi rec kanalisano izgovorenu u tom kontekstu. „Kako to misliš 'kanalisano?", upitala
sam. Dok su Nensi i Ves davali kratko i donekle nepovezano objašnjenje, Džeri i ja
smo shvatili da zapravo opisuju isti proces . na osnovu kojeg su nastale knjige o Setu.
„Ona se zove Šila", nastavili su, ,,i govori u ime entiteta po imenu Teo. Dolazi u
Feniks, pa možeš da zakažeš razgovor s njom, ako želiš." Odlucili smo da zakažemo i
još uvek se secam koliko smo bili uzbudeni zbog toga. Upoznali smo je u prelepoj
kuci u Feniksu (projektovao ju je Frenk Lojd Rajt). Bilo je usred belog dana i, na moje
olakšanje, nije se dogodilo ništa ni izdaleka sablasno. Sve je bilo vrlo udobno i
prijatno. Dok smo sedeli „u poseti" kod Tea (bolje bi bilo reci da je Džeri bio u poseti
kod Tea - mislim da ja nisam ni rec progovorila za vreme tog sastanka), bila sam
apsolutno zapanjena! Džeri je imao svesku punu pitanja, koja je zapisivao još od svoje
šeste godine. Bio je tako uzbuden, postavljao je jedno pitanje za drugim, ponekad
prekidajuci usred odgovora kako bi imao prilike da postavi još jedno pitanje pre no što
nam istekne vreme. Pola sata je prosto proletelo, a mi smo se osecali divno!

„Možemo li sutra ponovo da dodemo?", upitala sam, jer sam sad vec i sama pocela da
sastavljam spisak pitanja koja sam želela da postavim Teu.

Da li da meditiram?

Kad smo sutradan ponovo otišli tamo, upitala sam Tea (preko Šile) šta možemo da
uradimo da bismo brže ostvarili svoje ciljeve. Teo je rekao -Afirmacije, potom mi
rekao jednu veoma lepu: Ja, Ester Hiks, vidim i privlacim sebi, kroz božansku ljubav,
bica koja traže prosvetljenje kroz moj proces. Zajedništvo ce nas oboje uzdici, sada.


Džeri i ja smo znali za afirmacije; vec smo ih koristili. Po-tom sam upitala: „Šta još?"
Teo je odgovorio: Meditiraj. Dakle, nisam licno poznavala nikog ko meditira, ali
sama zamisao mi je prosto bila nekako cudna. To nije bilo nešto što sam mogla da
zamislim sebe kako radim. Džeri je rekao da to povezuje s ljudima koji hoce da vide
koliko bi im loš život mogao postati koliko bi bola ili bede mogli da podnesu - a da
ipak nastave da postoje. Po mom shvatanju, meditacija je spadala u istu otkacenu
kategoriju kao i hodanje po usijanom ugljevlju, ležanje na ekserima ili stajanje na
jednoj nozi po ceo dan, s pruženom rukom spremnom da primi donacije.

Medutim, onda sam upitala Tea: „Dobro, šta podrazumevaš pod meditiranjem?" Teo
je odgovorio: 15 minuta dnevno, sedi u tihoj i mirnoj prostoriji, odevena u komotnu
odecu, i usredšredi se na svoje disanje. Dok ti um luta, a lutace, prosto pusti misao da
ode i ponovo se usredsredi na disanje. Pomislila sam -Dobro, ovo ne zvuci baš toliko
uvrnuto. Upitala sam da li bi trebalo da dovedem našu cetrnaestogodišnju cerku,
Trejsi, da upozna Tea, a odgovor je glasio: Ako ona tako želi, ali nije neophodno -jer
ste i vi, takode, kanali. Secam se da mi je bilo sasvim neverovatno da nešto tako
cudno kao što je biti kanal - ili nešto tako važno - može da nam bude sve dosad
nepoznato. A onda je kasetofon škljocnuo, nagoveštavajuci, još jednom, da je naše
vreme isteklo. Nisam verovala daje tako brzo proletelo. Kad sam pogledala na svoj
spisak pitanja koja su ostala bez odgovora, Stivi, Šilina prijateljica koja je rukovala
kasetofonom i hvatala beleske za vreme našeg razgovora s Teom, primetila je možda
moju blagu frustraciju, jer je upitala: „Da li biste želeli da saznate ime svog duhovnog
vodica?", upitala je. Bilo je to pitanje koje nikad ne bih postavila, jer mi je izraz
duhovni vodic bio sasvim nepoznat. Medutim, oduvek mi se dopadala ideja o
andelima cuvarima, tako da sam rekla: „Da, molim vas, da li biste mogli da mi kažete
kako se zove moj duhovni vodic?"

Teo je odvratio: Receno nam je da cete to doznati u direktnom kontaktu. Imacete
natculno iskustvo tokom kojeg ce vam to biti saopšteno.

Otišli smo tog dana iz te prelepe kuce osecajuci se bolje ne-go ikad. Teo nas je
podstakao da meditiramo zajedno. Bice intenzivnije, zato što ste tako kompatibilni.
Stoga smo, sledeci Teova uputstva, otišli pravo kuci, presvukli se u bademantile
(najkomotniju odecu koju smo imali), navukli zavese u dnevnom boravku i seli s
namerom da meditiramo (šta god to znacilo). Secam se da sam razmišljala:
Meditiracu 15 minuta svakog dana i saznatu kako se zove moj duhovni vodic. Iako
smo bili ohrabreni da ovo radimo zajedno, osecaj je ipak bio pomalo cudan, pa smo se
zavalili u dve velike fotelje s širokim naslonima s malim etažerom izmedu nas, da ne
bismo videli jedno drugo.


Nešto „diše" mojim telom

Teova uputstva u vezi s procesom meditacije bila su vrlo kratka: Sedite u tihu
prostoriju. Obucite nešto komotno i usredsredite se na disanje. Dok vam um luta, a
lutace, prosto pustite misao da ode i ponovo se usredsredite na disanje. Stoga smo
podesili tajmer na 15 minuta i ja sam zatvorila oci i pocela sa svesnim disanjem.
Pocela sam da brojim udisaje i izdisaje. Telo mi je gotovo odmah obamrlo. Osecaj je
bio vrlo prijatan i uživala sam u njemu. Tajmer se oglasio, prenuvši nas. Postavši
ponovo svesna Džerija i sobe, rekla sam: „Idemo još jednom!" Podesili smo tajmer na
još 15 minuta i opet sam osecala kako mi obamrlost obuzima celo telo. Ovog puta
nisam osecala fotelju u kojoj sam sedela. Bilo je kao da lebdim tamo u sobi, u kojoj
nema nicega sem mene.

Stoga smo podesili tajmer na još 15 minuta i ponovo sam se uljuljkala u predivan
osecaj odvojenosti - ali ovog puta prožeo me je neverovatan osecaj da neko ili nešto
„diše mojim telom". Kao da je nešto mocno i drago ubacivalo dah u moja pluca i
potom ga ponovo izvlacilo napolje. Sada shvatam daje to bio moj prvi dodir s
Abrahamom, ali u to vreme znala sam samo daje celo moje telo prožeto necim tako
dragim, koje je u sebi imalo više ljubavi od bilo cega što sam ikad osetila. Džeri je
cuo razliku u zvuku mog disanja, pa je zavirio iza etažera i pogledao me, i ucinilo mu
se kao da sam u ekstazi.

Kad se tajmer oglasio, a moja svest o okruženju pocela da se vraca, osecala sam kako
kroz mene struji energija, drugacija od bilo cega što sam ikad osetila. Bilo je to
najneverovatnije iskustvo u mom životu, a zubi su mi zujali (ne cvokotali) još
nekoliko minuta posle toga.

Kako je zapanjujuci niz dogadaja doveo do ovog prilicno neverovatnog susreta s
Abrahamom? Iracionalni strahovi koje sam gajila celog života, a koji nisu imali
stvarne osnove u mom životnom iskustvu, nestali su, zamenjeni krajnje dragim i
licnim susretom s energijom izvora. Nisam nikad dotad procitala ništa što bi mi
omogucilo da zaista shvatim šta ili ko je Bog, ali znala sam da ono što sam upravo
doživela mora biti upravo to.

Moj nos ispisuje slova

Zbog snažnih emocija koje su nas prožele prilikom prvog pokušaja, odlucili smo da
svakodnevno odvajamo 15 minuta za meditaciju. I tako smo Džeri i ja nekih devet
meseci sedali u svoje fotelje, cutke disali i osecali dobrobit. A onda, neposredno pre
Dana zahvalnosti 1985. za vreme meditacije, osetila sam nešto novo: glava je pocela
lagano da mi se pomera. Bilo je vrlo prijatno, u mom stanju odvojenosti, osetiti to
blago kretanje. Osecala sam se gotovo kao da letim.


Nisam tome pridavala narocit znacaj, sem što sam znala da to ne radim ja i da je vrlo
prijatno.To je tako potrajalo dva ili tri dana svaki put kad smo meditirali, da bih,
otprilike treceg dana, shvatila da mi se glava ne pokrece nasumicno - ispisivala sam
nosom slova, kao kredom po tabli. „Džeri", uzviknula sam zapanjeno, „pa ja
ispisujem slova nosom!"

S tom svesnom spoznajom da se dešava nešto cudesno i da neko pokušava da
komunicira sa mnom, telo su poceli da mi preplavljuju intenzivni talasi uzbudenja,
praceni žmarcima. Ni pre ni posle toga nisam osetila tako cudesno uzbudenje. A onda
su ispisali: Ja sam Abraham. Ja sam tvoj duhovni vodic. Volim te. Tu sam da bih
radio s tobom.

Džeri je dohvatio svoju svesku i poceo da zapisuje sve što sam nespretno prevodila
nosom. Slovo po slovo, Abraham je poceo da odgovara na Džerijeva pitanja, ponekad
i satima bez prekida. Bili smo oduševljeni time što smo stupili u kontakt s
Abrahamom na ovaj nacin!

Abraham pocinje da kuca slova

Ovo jeste bio donekle spor i nespretan vid komunikacije, ali Džeri je dobijao
odgovore na svoja pitanja, a doživljaj je za nas oboje predstavljao apsolutno veselje. I
tako je to išlo oko dva meseca; Džeri je postavljao pitanja, Abraham odgovarao na
njih upravljajuci pokretima mog nosa, a Džeri je sve zapisivao. A onda je jedne
veceri, dok smo ležali u krevetu, moja ruka pocela lagano da lupka po Džerijevim
grudima. „To nisam ja, mora da su oni." Potom sam osetila snažan poriv da kucam na
mašini. Otišla sam do svoje pisace mašine i stavila ruke iznad tastature; isto onako
kako mi se dotad glava nevoljno pomerala da bi moj nos ispisao slova u vazduhu, tako
su moje ruke pocele da se pomeraju po tastaturi. Pomerali su se toliko brzo i sna

žno da se Džeri pomalo uznemirio. Stajao je pored mene, spreman da me dohvati za
ruke bude li potrebno, jer nije želeo da povredim prste. Rekao je da su se pokretali
takvom brzinom da ih je jedva nazirao. Medutim, nije bilo potrebe da brine.

Moji prsti dotakli su mnogo puta svaki taster pre no što su poceli da ispisuju slova
abecede, a potom nastavili dalje, ispunivši skoro punu stranicu sa želimdakucam
želimdakucam želimdakucam, bez velikog slova i razmaka izmedu reci. Po-tom su
moji prsti poceli da kucaju poruku, polako i metodicno, u kojoj se tražilo da
svakodnevno provedem 15 minuta sedeci za pisacom mašinom. To je, dakle, bio nacin
na koji smo komunicirali naredna dva meseca.


Daktilograf postaje govornik

Jednog dana vozili smo se autoputem u svom malom kadilaku sevilji; s jedne strane
nalazio nam se veliki kamion s prikolicom, a s druge dugacka kamp-kucica. Taj deo
autoputa nije imao propisne bankine i, u trenutku kad su sva tri vozila pocela da
skrecu, na prilicno oštrom zavoju, izgledalo je da ce obe grdosije da predu u našu
traku. Imali smo osecaj da ce nas zdrobiti. Usred svega toga, oglasio se Abraham.
Osetila sam da mi se vilica zateže (osecaj ne mnogo drugaciji od zevanja), a potom su
moja usta pocela nevoljno da izgovaraju ove reci: Sidi na sledecem izlazu.

Sišli smo s autoputa i zaustavili se na parkiralištu ispod nadvožnjaka, gde su se Džeri i
Abraham satima družili. Bilo je tako uzbudljivo!

Iako sam se, dok se proces mog prevodenja Abrahama razvijao, iz dana u dan osecala
sve prijatnije, zamolila sam Džerija da sve ostane naša mala tajna, jer sam se bojala
kako bi drugi mogli da reaguju ako saznaju šta mi se dogada. S vremenom, medutim,
šacica najbližih prijatelja pocela je da se okuplja da bi razgovarala s Abrahamom, a
nekih godinu dana kasnije odlucili smo da otvorimo ova ucenja za javnost, što i dandanas
radimo.

Evolucija mog iskustva u prevodenju Abrahamovih vibracija nastavlja se iz dana u
dan. Posle svakog seminara smo Džeri i ja iznova zadivljeni njihovom
(Abrahamovom) oštroumnošcu, mudrošcu i ljubavlju.

Jednog dana, prasnula sam u grohotan smeh spoznavši: „Kako me je plašila pomisao
na tablu koja ispisuje poruke s drugog sveta, a sad sam ja jedna takva tabla!"

Predivna iskustva s Abrahamom se produbljuju

Nikad ne nalazimo prave reci kojima bismo izrazili ono što osecamo prema ovom
radu s Abrahamom. Džeri je, izgleda, oduvek znao šta najviše priželjkuje, i našao je
nacina da veliki deo toga ostvari i pre susreta s Abrahamom. Ali rekao je da mu je
Abraham ulio svest o našoj svrsi na Zemlji i apsolutno jasnu predstavu o tome kako
dobijam ili r ne dobijamo, a s tim i spoznaju da je kompletna kontrola u našim
rukama. Nema „loših" perioda ni baksuznih dana, i nema potrebe da se prepuštamo
plimi koju pokrece neko drugi. Uz to, slobodni smo... mi smo jedini tvorci sopstvenog
iskustva - i presrecni smo zbog toga!

Abraham je objasnio da je razlog što smo Džeri i ja ovako savršena kombinacija za
ovaj zajednicki rad to što je Džerijeva snažna želja prizvala Abrahama, dok sam ja
uspela da utišam svoj um i odbacim otpor da bih dozvolila odgovorima da dodu.


Potrebno mi je vrlo malo vremena da pustim da Abraham pocne da govori kroz mene.
S moje tacke gledišta, samo iznesem nameru: Abrahame, želim da jasno izgovaram
vaše reci, a potom se usredsredim na disanje. Za samo nekoliko sekundi, osetim
Abrahamovo oštroumlje, ljubav i snagu kako narastaju u meni, i onda krecemo....

Razgova ram s Abrahamom

Džeri Hiks


va pustolovina s Abrahamom, kroz Ester, nastavlja da me oduševljava, jer sam
otkrio beskrajan izvor odgovora na naizgled beskrajan niz pitanja koje moje životno
iskustvo kao da ne prestaje da iznedrava.

Tokom prvih nekoliko meseci posle upoznavanja s Abrahamom, Ester i ja smo
svakodnevno odvajali malo vremena za razgovor s njim, a ja sam lagano napredovao
sa svojim rastucim spiskom pitanja. S vremenom, dok se Ester sve više saživljavala s
idejom da je osoba kadra da utiša svoj um i dozvoli ovoj beskrajnoj inteligenciji da
tece kroz nju, postepeno smo poceli da proširujemo krug prijatelja i poslovnih
saradnika koji su se okupljali da bi s Abrahamom razgovarali o pojedinostima iz svog
života.

Na samom pocetku ovog iskustva, izneo sam Abrahamu svoj spisak gorucih pitanja.
Nadam se da ce vas zadovoljiti njihovi odgovori na moja prva pitanja. Razume se, od
tog presudnog trenutka kad sam poceo da obasipam Abrahama svojim pitanjima,
upoznali smo hiljade ljudi koje su ta pitanja još više produbile, ali i dodale tom spisku
sebi važnih pitanja, na koja je Abraham ponudio svoju ljubav i izuzetnu inteligenciju.
Ali evo odakle sam ja poceo s Abrahamom.

(Nemam nacina da zaista razumem kako je to Ester kadra da pušta Abrahama da
govori kroz nju. S moje tacke gledišta, Ester zatvara oci i diše vrlo duboko i tiho.
Glava joj se nekoliko trenutaka lagano klati, a potom joj se oci otvaraju i Abraham mi
se obraca direktno, ovako kako sledi.)

Mi (Abraham) opisujemo sebe kao ucitelja

Abraham: Dobro jutro! Drago nam je Što imamo priliku da vas posetimo. Zahvalni
smo Ester što nam omogucava ovu komunikaciju i tebi što je u tome bodriš.
Smatramo ovu interakciju neizmerno dragocenom, buduci da ce omoguciti da se


predstavimo svojim fizickim prijateljima. Medutim, osim pukog predstavljanja
Abrahama vašem fizickom svetu, ova knjiga obezbedice predstavljanje uloge
nefizickog u vašem fizickom svetu, jer su ovi svetovi, znate, neraskidivo povezani. Ne
postoji nacin da se odvoje jedan od drugog.

Takode, pisanjem ove knjige ispunjavamo dogovor sklopljen mnogo pre no što ste vi
dospeli u svoja fizicka tela. Mi, Abraham, složili smo se da cemo se ovde usredsrediti
na širu, jasniju i stoga snažniju nefizicku perspektivu, dok ste se vi, Džeri i Ester,
složili da u svojim velicanstvenim fizickim telima napredujete ka procelju misli i
stvaranja. A cim su vaša životna iskustva podstakla u vama jasnu i snažnu želju,
složili smo se da je potrebno da se upoznamo, u svrhu mocnog zajednickog stvaranja.

Džeri, jedva cekamo da odgovorimo na tvoj dugacak spisak pitanja (tako promišljeno
pripremljenih i izbrušenih na osnovu suprotnosti tvog životnog iskustva), jer ima
mnogo šta što želimo da prenesemo svojim fizickim prijateljima. Želimo da shvatite
velicanstvenost svog bica i želimo da shvatite ko ste zapravo i zašt o ste dospeli u ovu
fzicku dimenziju.

Uvek je zanimljivo objašnjavati našim fizickim prijateljima stvari nefizicke prirode,
jer sve što vam iznosimo mora potom biti sagledano kroz socivo vašeg fizickog sveta.
Drugim recima, Ester prima naše misli, poput radio-signala, na nesvesnom nivou svog
bica, da bi potom prevela u fizicke

reci i koncepte. To što se ovde dešava jeste savršen spoj fizickog i nefizickog. Buduci
da smo kadri da vam pomognemo da shvatite postojanje nefizickog domena iz kojeg
govorimo, pomoci cemo vam i da jasnije shvatite ko ste zapravo. Jer vi ste, u stvari,
produžetak onoga što smo mi.

Ovde nas ima mnogo, a okupili smo se zbog svojih trenutno podudarnih namera i
želja. U vašern fizickom okruženju, zovemo se Abraham i poznati smo kao Ucitelji
što znci oni koji trenutno imaju šira shvatanja, koji mogu da povedu ostale u ta šira,
shvatanja. Znamo da se iz reci ne uci, vec samo iz životnog iskustva, ali kombinacija
životnog iskustva udruženog s recima koje defnišu i objašnjavaju može da pojaca
doživljaj ucenja

- i upravo u tom duhu kazujemo vam ove reci. Postoje univerzalni zakoni koji uticu
na sve u kosmosu_- na sve nefizicko i sve fizicko. Ovi zakoni su apsolutni, oni su
vecni i sveprisutni (nalaze se svuda). Kad ste akutno svesni ovih zakona, i potpuno ih
razumete, vaše životno iskustvo se neizmerno poboljšava. Štaviše, tek kad posedujete
svesno i efikasno

poznavanje ovih zakona, kadri ste da budete promišljen tvorac sopstvenog životnog
iskustva.

Posedujete unutrašnje bice

Premda ste svakako fizicko bice koje vidite ovde, u svom fizickom okruženju, mnogo
ste više od onoga što vidite svojim fizickim ocima. Vi ste, u stvari, produžetak
nefizickeenergije izvora. Drugim recima, ono vaše šire, starije, mudrije nefizicko ,,ja"
usredsredeno je sada u fizickom bicu koje poznajete kao „sebe". Nefizicki deo vas
nazivamo unutrašnjim bicem.

Fizicka bica o sebi cesto razmišljaju kao o mrtvima ili živima i u tom svom nacinu
razmišljanja priznaju katkad da su, pre dolaska u svoje fizicko telo, postojala u
nefizickom domenu i da ce se, posle svoje fizicke smrti, vratiti u njega. Medutim,
malo je ljudi koji zaista shvataju da nefizicki deo njih ostaje trajno, snažno i
predominantno usredsreden u nefizickom do-

menu, dok se deo te perspektive uliva u ovu fizicku perspektivu i njihovo sadašnje
fizicko telo.

Poimanje obeju ovih perspektiva i njihovog medusobnog odnosa od suštinskog je
znacaja za istinsko razumevanje sebe i nacina na koji razumevate ono što ste namerili
dolaskom u ovo

fizicko telo. Neki taj nefizicki deo nazivaju „višim bicem" ili „dušom". Nije važno
kako ga nazivate, ali je krajnje dragoceno da shvatite da vaše unutrašnje bice postoji,
jer tek kad svesno shvatite odnos izmedu sebe i svog unutrašnjeg bica imate pravo
vodstvo.

Ne želimo da menjamo vaša uverenja

Ne dolazimo da bismo menjali vaša uverenja, vec da vas ponovo upoznamo s vecnim
zakonima univerzuma, kako biste mogli biti hotimican tvorac kakav ste i došli da
budete, jer nema nekog drugog ko bi u vaše iskustvo privlacio ono što vi dobijate -
sve radite sami. Ne dolazimo da bismo vas naveli da verujete u bilo šta, jer nema
nicega u šta verujete, a da mi ne želimo da u to verujete. A dok posmatramo ovu
cudesnu fizicku zemaljsku ravan, vidimo veliku raznolikost onoga u šta verujete - a u
svekolikoj toj raznolikosti postoji savršena ravnoteža.

Ove univerzalne zakone predstavicemo varn u jednostavnom formatu. Takode,
ponudicemo vam prakticne procese putem kojih možete promišljeno pristupati
zakonima u svrhu postizanja bilo cega što vam'je važno. I premda znamo da cete


uživati u kreativnoj kontroli koju cete otkriti tokom svog sopstvenog životnog
iskustva, znamo da ce, od svega, najvecu vrednost za vas imati sloboda koju cete
otkriti kad naucite da primenjujete

Umece dopuštanja.

Buduci da veci deo vas vec zna sve ovo, smatramo da nam je zadatak da vas
podsetimo na ono što, na nekom nivou, vec znate. Ocekujemo da cete, dok citate ove
reci, ako je to vaša želja, biti korak po korak dovedeni do budenja - prepoznavanja

totalnog sebe.

Dragoceni ste svemu Što postoji

Naša je želja da ponovo shvatite neizmernu vrednost koju predstavljate za sve što
postoji, jer se istinski nalazite na procelju misli i doprinosite univerzumu svakom
svojom mišlju, recju i delom. Niste niža bica koja pokušavaju da nadoknade
propušteno, nego tvorci s procelja misli koji na raspolaganju imajusve resurse
univerzuma.

Želimo da budete svesni svoje vrednosti, jer u odsustvu te svesti, ne privlacite
zaveštanje koje vam istinski pripada. U nedostatku samopoštovanja, lišavate sebe
svog prirodnog nasleda neprekidne radosti. I premda univerzum i dalje oseca blagodat
svega što doživljavate, naša je želja da i vi, takode, pocnete da žanjete plodove svog
truda ovde i sada.

Naša je apsolutna spoznaja da cete naci kljuceve koji ce vas odvesti do životnog
iskustva koje ste namerili još pre no što ste se pojavili u ovom telu. Pomoci cemo vam
da ispunite svoju životnu svrhu, znamo da vam je to važno, jer cujemo kako pita-
te:Zašto sam tu? Šta mogu da ucinim da poboljšam svoj život?Kako da znam šta je
ispravno? A mi smo ovde da bismo detarjno odgovorili na sve to. Spremni smo za
vaša pitanja.


Uvod u stanje dobrobiti

Džeri: Abrahame, ono što bih želeo jeste pripremna knjiga, napisana specijalno za onekoji žele da imaju svesnu kontrolu nad svojim životnim iskustvom. Želeo bih da
sadrži dovoljno informacija i saveta, da bi svaki citalac mogao odmah da pocne da
koristi ove ideje i tako odmah oseti povecanje srece ili dobrobiti koju oseca...
Podrazumeva se da ce kasnije verovatno želeti dalje pojašnjenje u vezi s nekim
konkretnim detaljima.

Abraham: Svi ce poceti s mesta na kojem se trenutno nalaze, a mi ocekujemo da ce
oni koji traže naci odgovore u ovoj knjizi. Niko od nas ne može u svakom trenutku da
ponudi sve što zna ili sve što želi da kaže. Stoga cemo ovde izneti jasnu osnovu za
razumevanje zakona univerzuma, znajuci da ce neke interesovati da zadu i dalje od
onoga štoje napisano, dok neke i nece. Naš rad se kontinuirano razvija kroz pitanja
koja nam se postavljaju kao rezultat podsticajnog delovanja onoga o cemu se ranije
razgovaralo. Ono što smo mi ne prestaje da evoluira.

Univerzalni zakoni, definicije

Postoje tri vecna univerzalna zakona za koja želimo da vam pomognemo da ih jasnije
razumete, kako biste mogli da ih promišljeno, delotvorno i zadovoljavajuce
primenjujete u svom fizickom izrazu života. Zakon privlacenja je prvi od zakona koje
nudimo, jer ako ga ne razumete i niste u stanju da ga delotvorno primenjujete, tada se
drugi zakon, veština promišljenog stvaranja, i treci, umece dopuštanja, ne mogu
primenjivati. Ako hocete

da razumete i primenjujete drugi, prvo morate razumeti i delotvorno primenjivati prvi
zakon. A morate da budete kadri da razumete i primenjujete drugi zakon, ako hocete
da budete kadri da razumete i primenjujete treci.

Prvi zakon, zakon privlacenja, glasi: Slicno privlaci slicno.Iako ovo možda zvuci kao
prilicno jednostavna tvrdnja, ona definiše najmocniji zakon u univerzumu - zakon koji
utice na sve, u svakom trenutku. Ne postoji ništa što nije pod uticajem ovog mocnog

zakona.

Drugi zakon, veština promišljenog stvaranja, glasi: Ono o cemu razmišljam i u šta
verujem ili ocekujem -to jeste. Ukratko, dobijate ono o cemu razmišljate, želeli vi to
ili ne". Promišljena primena razmišljanja zapravo je ono o cemu je rec u veštini
promišljenog stvaranja, jer ako ne razumete ove zakone i ne primenjujete ih
promišljeno, sasvim je moguce da stvarate po automatizmu. Treci zakon, umece


dopuštanja glasi: Ja sam ono što jesam i spreman sam da dopustim drugima da
budu ono što jesu. Kad ste spremni da dopustite drugima da budu onakvi kakvi su,
cak i onda kad oni vama ne dopuštaju to isto, tada može da se kaže da ste onaj koji
dopušta, ali nije verovatno da cete dosegnuti tu fazu sve dok prvo ne shvatite kako
dobijate ono što dobijate.

Tek kad shvatite da drugi ne mogu biti deo vašeg iskustva ukoliko ih putem svog
razmišljanja ne pozovete u njega (ili putem pažnje koju im poklanjate), kao i da
okolnosti ne mogu biti deo vašeg iskustva ukoliko ih putem svog razmišljanja ne
pozovete u njega (ili putem opažanja tih okolnosti), tek tada bicete onaj koji dopušta,
onakav kakav ste i želeli da budete onda kad ste došli u ovaj izraz života.

Razumevanje ova tri mocna univerzalna zakona i njihova promišljena primena,
dovešce vas do radosne slobode koja je rezultat cinjenice da ste u stanju da stvarate
sopstveno životno iskustvo, baš onakvo kakvo želite da bude. Cim shvatite da vi sami
pozivate u švoje iskustvo sve ljude, okolnosti i dogadaje, i to putem svog razmišljanja,
pocecete da živite život kakav ste i nameravali kad ste doneli odluku da dodete u ovo
fizicko telo. I tako, razumevanje mocnog zakona privlacenja, udruženo s namerom da
promišljeno stvarate svoje životno iskustvo, dovešce na kraju do neuporedive
slobode, one koja može da potekne samo iz potpunog razumevanja i primene umeca
dopuštanja.


Deo drugi

Zakon
privlacenja

Univerzalni zakon privlacenja, definicija

Džeri: Dakle, Abrahame, pretpostavljam daje prvo o cemu ceš nam detaljno govoriti
zakon privlacenja. Znam da si rekao da je to najmocniji zakon.

Abraham: Ne samo daje zakon privlacenja najmocniji zakon univerzuma, vec morate i
da ga razumete da bi sve ostalo što vam govorimo imalo neku vrednost. Takode,
morate da ga razumete i da biste mogli da nadete logiku u svemu što proživljavate vi
ili neko drugi. Zakon privlacenja utice na sve u vašem životu i životima onih oko vas.
On je osnova svega što vidite da se manifestuje. On je osnova svega što dolazi u vaše
iskustvo. Svest o zakonu privlacenja i shvatanje njegovog funkcionisanja od
suštinskog su znacaja za svrsishodan život. Štaviše, od suštinskog su znacaja za
radostan život kakav ste došli da živite.

Zakon privlacenja glasi: Slicno privlaci slicno. Kad kažete: „Svaka ptica svome jatu
leti", zapravo govorite o zakonu privlacenja. Dokaze za to vidite kad se probudite
osecajuci se nesrecni, pa stvari tokom dana postaju samo sve gore i gore, da biste na
kraju dana rekli: „Nije trebalo da ustajem iz kreveta." Vidite dokaze o zakonu
privlacenja u društvu u kojem živite onda kad vidite da oni koji najviše govore o
bolesti, od te bolesti i boluju; kad vidite da oni koji najviše govore o prosperitetu,
imaju taj prosperitet. Zakon privlacenja evidentan je onda kad podesite svoj radio na
talasnu dužinu 88,8FM i ocekujete da primate ono što emituje antenski toranj od
88,8FM, jer shvata

te da se radio signali izmedu antenskog tornja i vašeg prijemnika moraju poklapati.
Kad pocnete da razumevate - ili, bolje receno, kad pocnete da se prisecate - ovog
mocnog zakona privlacenja, dokazi o njemu, koji vas okružuju, bice lako vidljivi, jer
cete poceti da prepoznajete egzaktnu korelaciju izmedu onoga o cemu razmišljate i
onoga što zaista dolazi u vaše iskustvo. Ništa se ne pojavljuje u vašem iskustvu tek
tako. Vi ga privlacite -sve to. Bez izuzetka.

Buduci da zakon privlacenja reaguje na misli koje gajite u svakom trenutku, tacno je
kad kažemo da stvarate vlastitu stvarnost. Sve što doživljavate privuceno vam je zato
što zakon privlacenja reaguje na misli koje nudite. Bilo da se secate necega iz


prošlosti, opažate nešto u sadašnjosti ili zamišljate nešto iz svoje buducnosti, misao na
koju ste usredsredeni u mocnom sadašnjem trenutku aktivira u vama vibraciju -a
zakon privlacenja odmah reaguje na nju.

Ljudi cesto objašnjavaju, upravo onda kad se u njihovom iskustvu dešavaju neželjene
stvari, da sasvim sigurno nisu oni sa-mi stvorili tako nešto. „Ne bi nikad uradio sebi
nešto što ne želim!", objašnjavaju. A iako znamo da niste namerno doveli tu neželjenu
stvar u svoje iskustvo, ipak moramo objasniti da ste je samo vi mogli izazvati, jer niko
drugi osim vas nema moc da privuce ono što vam dolazi. Usredsredujuci se na to
nešto neželjeno, na suštinu toga, stvorili ste to po automatizmu. Buduci da niste
razumevali zakone univerzuma ili, da tako kažemo, pravila igre, pozvali ste u svoje
iskustvo nešto neželjeno, i to tako

što ste tome necemu poklanjali pažnju.

Da biste bolje razumeli zakon privlacenja sagledajte sebe kao magnet koji privlaci ka
vama suštinu onoga o cemu razmišljate i što osecate. Stoga, ako se osecate debelo, ne
možete privlaciti vitkost. Ako se osecate siromašno, ne možete privlaciti prosperitet, i
tako dalje. To prkosi zakonu.

Razmišljanje je pozivanje

Što bolje razumete zakon privlacenja, imacete više interesa da promišljeno
usmeravate svoje misli jer, dobijate ono o cemu razmišljate, želeli vi to ili ne.

Bez izuzetka, ono o cemu razmišljate jeste ono što pocinjete da pozivate u svoje
iskustvo. Kad poklonite malu misao necemu što želite, putem zakona privlacenja, ta
misao narasta sve veca i postaje sve jaca. A što veca narasta, misao privlaci sve više
moci i sve je sigurnije da cete doživeti to iskustvo. Kad vidite nešto što biste voleli da
doživite i kažete: „Da, voleo bih to da imam", pozivate to u svoje iskustvo putem
pažnje koju mu poklanjate. Medutim, kad vidite nešto što ne želite da doživite,
uzviknete: „Ne, ne, ne želim to!", cime pozivate to u svoje iskustvo, putem pažnje
koju mu poklanjate. U ovom univerzumu, koji se zasniva na privlacenju, izuzeci ne
postoje. Pažnja koju necemu poklanjate ukljucuje to nešto u vašu vibraciju, a ako
dovoljno dugo usmeravate na to svoju pažnju ili svest, zakon privlacenja dovešce ga u
vaše iskustvo, jer „ne" ne postoji. Da pojasnimo, kad pogledate u nešto i uzviknete:
„Ne, ne želim to da doživim; beži od mene.1" tada ga, zapravo, prizivate u svoje


iskustvo, jer u univerzumu zasnovanom na privlacenju ne postoji „ne". Pažnja koju
tome poklanjate kazuje mu:

„Tako je, neka mi dode to što ne želim!"

Srecom, ovde u vašoj fizickoj vremensko-prostornoj stvarnosti, stvari se u vašem
iskustvu ne manifestuju trenutno. Postoji cudesan vremenski razmak izmedu trenutka
kad pocnete da razmišljate o necemu i trenutka kad se to manifestuje. Ovaj vremenski
razmak pruža vam mogucnost da sve više preusmeravate pažnju u pravcu stvari za
koje zaista želite da se manifestuju u vašem iskustvu. A dugo pre no što se
manifestuju (u stvari, onda kad prvi put pomislite na njih), po tome kako se osecate
jasno vam je da li je to nešto za šta želite da se manifestuje ili nije. Ukoliko nastavite
da poklanjate pažnju tome bez obzira na to da li je to nešto što želite ili što ne želite -
to ce doci u vaše iskustvo.

Ovi zakoni, cak i ako ne razumete šta cine, uticu na vaše iskustvo i onda kad ne znate
za njih. I premda možda niste svesni da ste culi za zakon privlacenja, njegovo mocno
dejstvo evidentno je u svim aspektima vašeg životnog iskustva.

Dok razmišljate o onome što ovde citate i pocinjete da uocavate korelaciju izmedu
onoga što mislite, onoga što govorite i onoga što dobijate, pocecete da shvatate mocni
zakon privlacenja. A kad budete promišljeno usmeravali svoje misli i usredsredivali se
na ono što želite da privucete u svoje iskustvo, pocecete da primate životno iskustvo
koje priželjkujete u vezi sa svim.

Vaš fizicki svet je prostrano i raznoliko mesto, puno zadivljujuceg mnoštva dogadaja i
okolnosti, od kojih neke odobravate (i voleli biste da ih doživite), a neke ne
odobravate (i ne biste voleli da ih doživite).

Dolazeci u ovo fizicko iskustvo, niste imali nameru da tražite od sveta da se promeni
da bi se prilagodio vašim stavovima o tome kakve bi stvari trebalo da budu, i to tako
što ce eliminisati sve ono što ne odobravate i dodati ono što odobravate.

Ovde ste da biste oko sebe stvarali svet po svom izboru, istovremeno dopuštajuci svetu
-onom koji je po izboru drugih - da takode postoji. I mada njihov izbor ni u kom
pogledu ne ugrožava vaš, pažnja koju mu poklanjate zaista utice na vašu vibraciju, te
stoga i na vašu tacku privlacenja.

Moje misli imaju magnetsku moc


Zakon privlacenja i njegova magnetska moc sežu u univerzum i privlace misli koje su
mu vibraciono slicne... i donose ih vama: pažnja koju pridajete odredenim temama,


vaše aktiviranje misli i odgovor zakona privlacenja na te misli odgovorni su za svaku
osobu, svaki dogadaj i svaku okolnost koji dolaze u vaše iskustvo. Sve ove stvari
donesene su u vaše iskustvo putem neke vrste snažnog magnetskog levka, buduci da
su vibraciono podudarne s vašim mislima.

Dobijate suštinu onoga o cemu razmišljate, bez obzira da li je to nešto što želite ili
nije. U prvi mah vam ovo može zvucati uznemirujuce, ali, s vremenom, ocekujemo da
cete poceti da cenite pravednost, doslednost i apsolutnost ovog mocnog zakona
privlacenja. Cim shvatite ovaj zakon i pocnete da vodite racuna o tome cemu pridajete
pažnju, povraticete kontrolu nad svojim životnim iskustvom. S tom kontrolom,
ponovo cete se prisetiti da ne postoji ništa što želite a što ne možete i postici, i da ne
postoji ništa što ne želite a što ne možete odstraniti iz svog iskustva.

Razumevanje zakona privlacenja i