Znanje glavu cuva

Uocavajuci da ste u ovom trenutku srecni, odvojte malo vremena da identifikujete sve
prisutne stvari koje uticu na vašu srecu. Za mnoge od vas to je muzika koju ovog casa
slušate, a koja je u harmoniji s vama. Za neke od vas to je maženje macke ili šetanje
ili vodenje ljubavi - ili igranje s detetom. Za neke je to citanje knjige. Za neke je to
razgovor s prijateljima. Nacina ima mnogo.

Dobro je kad imate više kriterijuma kako biste uvek mogli da pronadete nacina da
probudite kod sebe taj osecaj srece. Uocite šta je ono što vas oraspoloži i upamtite šta


je to i onda, kad narocito želite da budete dobro raspoloženi, upotrebite to kao nacin
da osetite srecu.

Šta da radim onda kad su oni oko mene nesrecni?

Džeri: Rekli ste da možemo biti srecni u gotovo svim okolnostima. Ali kako se to
može postici onda kad vidimo nekog ko prolazi kroz krajnje negativne okolnosti?

Abraham: Možete da budete srecni uvek kad razmišljate o onome što želite. Prema
tome, možete da budete srecni u svim okolnostima, ukoliko ste dovoljno svesni u
pogledu toga šta želite i namere da pažnju poklanjate iskljucivo onome što želite.

Džeri: Ali šta ako ima onih za koje osecate obavezu da povremeno budete s njima, a
koji rade ili govore stvari koje kod vas stvaraju nelagodu, a ipak i dalje želite da im
ugodite, zato što osecate krivicu svaki put kad ne radite ili niste ono što oni žele? Šta
predlažete, kako da budemo srecni u takvoj situaciji?

Abraham: To je tacno. Teže je ostati srecan ili pozitivan onda kad ste okruženi onima
koji su nesrecni ili okruženi ili povezani s onima koji od vas žele nešto što ste vi
voljni da im dajete. Ali tokom ovih svojih interakcija sa fizickim bicima, uocili smo
da, iako možda vaše neprijatno iskustvo ne mora trajati duže od pet ili deset minuta,
kod vecine vas se negativne emocije ne javljaju tokom tih pet ili deset minuta, nego
kasnije, tokom svih onih silnih sati u kojima razbijate glavu tim iskustvom. Obicno
mnogo više vremena provodite razmišljajuci o onome negativnom što se dogodilo
nego o onome što se trenutno dogada.

Vecina vaših negativnih emocija mogla bi se eliminisati ako biste se, u trenucima
samoce, usredsredili na ono o cemu sada želite da razmišljate. A potom, u onim
kracim susretima, u onim manjim delovima vašeg života kad vas zaista maltretiraju
druge osobe, ojacace vaša sposobnost da ne primecujete to maltretiranje u toj meri i s
vremenom zakon privlacenja nece vam više donositi takva iskustva, zato što misao o
njima nece više biti aktivna u vama.

Može li se nameravanje po segmentima primeniti i na neplanirane smetnje?

Džeri: Dakle, uzmimo situaciju u kojoj ljudi istinski žele da imaju osecaj sredenog
napredovanja, ali namere im cesto omete ono što ja nazivam neplaniranim smetnjama.
Koju biste vrstu nameravanja po segmentima predložili u takvoj situaciji?

Abraham: Dabome, kad vaše nameravanje po segmentima postane odredenije, a vi
sve bolji u tome, automatski cete imati mnogo manje upadica i smetnji. Smetnje
podsticete svojim ranijim izostankom nameravanja po segmentima.


Kad dan zapocnete vizijom svakodnevnih iskustava i obaveza koji proticu glatko i bez
problema, unapred eliminišete neke od tih smetnji. A što se tice onih smetnji koje se
ipak pojave, s njima se možete obracunavati segment po segment, prosto tako što cete
na pocetku takve smetnje reci: Ovo ce trajati kratko i necu izgubiti nit u razmišljanju.
Necu izgubiti zamah s kojim sam krenuo. Obracunacu se s ovim brzo i efikasno i
nastaviti s onim što sam radio.

Može li nameravanje po segmentima produžiti trajanje mog raspoloživog vremena?

Džeri: Godinama sam govorio: Da mi je da mogu da se umnožim, pa da mogu da
doživim sve one lepe stvari koje želim da doživim. Ima li nacina da upotrebimo
nameravanje po segmentima tako da doživimo više iskustava - to jest, da uradimo više
onoga što želimo?

Abraham: Postajuci efikasniji u svom nameravanju po segmentima, ustanovicete da
imate mnogo više sati u danu za sve ono što volite da radite.

Mnoge od stvari koje želite ne dolaze vam zato što niste jasno razmislili o njima i
privukli ih. Dakle, nameravanje po segmentima samo po sebi dace vam ono za cim
tragate u ovom pitanju. Kad ste nacisto u pogledu onoga što želite i ne protivrecite mu
više suprotstavljenim mislima, omogucavate zakonima univerzuma da rade svoj
posao, ne osecajuci više potrebu da preduzimate toliko mnogo da biste kompenzovali
za neprimerene misli. Emitovanjem promišljenih misli, kontrolisacete moc univerzuma
i bice vam potrebno neuporedivo manje vremena da biste postigli mnogo, mnogo više.

Zašto ne kreiraju svi život s namerom?

Džeri: Buduci da svako od nas ima izbora da stvara ono što zaista želi - namerno - ili
da stvara po automatizmu i dobija sve odreda, i željeno i neželjeno, zašto se onda cini
da vecina ljudi bira po automatizmu?

Abraham: Vecina stvara svoja iskustva po automatizmu zato što ne razume zakone;
zaista ne razumeju da imaju izbora.

Veruju u sudbinu ili srecu. Kažu: „Stvarnost je takva; stvari prosto stoje tako kako
stoje." Ne shvataju da putem misli mogu da imaju kontrolu nad svojim iskustvom. To
je kao kad igrate neku igru cija pravila ne poznajete i ubrzo se umorite od nje, zato što
verujete da nemate nikakve kontrole nad njom.

Za vas je vrlo dragoceno da usmerite svoju svesnu pažnju na ono što zaista želite,
inace ce vas pomesti uticaj onoga što vas okružuje. Izloženi ste bombardovanju od
strane stimulacije misli. Prema tome, sem ako ne emitujete misao koja vam je važna,


može vam se desiti da vas stimuliše tuda misao koja može, ali i ne mora biti važna za
vas.

Ako ne znate šta želite, tada je za vas dobro da iznesete nameru: Želim da znam šta
želim. A kad iskažete tu želju, pocecete da privlacite podatke; pocecete da privlacite
mogucnosti; pocecete da privlacite mnoge stvari medu kojima možete da birate a iz
stabilnog dotoka ideja, steci cete bolju predstavu o tome šta konkretno želite.

Zbog zakona privlacenja, lakše je samo opažati stvari onakve kakve jesu nego
odabrati drugaciju misao. A kad ljudi opažaju stvari onakve kakve jesu, zakon
privlacenja donosi im još toga i ljudi s vremenom pocnu da veruju da nemaju
kontrolu.

Mnogi su nauceni da im nije dozvoljeno da biraju, da nisu dostojni izbora ili da
nisu sposobni da shvate šta je za njih najbolje da izaberu. S vremenom, i uz malo
prakse, shvaticete da možete da prepoznate, po tome kako se osecate, ispravnost svog
izbora, jer kad odaberete pravac misli koji se slaže s vašom širom perspektivom,
radost koju osecate potvrda je primerenosti vašeg razmišljanja.

Koliko je želja važna za naše iskustvo?

Džeri: Recimo da neka osoba ne kaže cak ni da želi da zna šta želi, vec samo kaže:
„Koliko znam, ne želim ništa" ili „Me-ne su ucili da je pogrešno imati želje", i nalazi
se u stanju nekakve ravnodušnosti, da li biste imali šta da kažete toj osobi?

Abraham: Da li je želja da se nemaju želje - da bi se ostvarilo stanje vece dostojnosti

-takode nekakva želja? Želja je pocetak svakog promišljenog stvaranja. Prema tome,
ako odbijate da dopuštate sebi da želite, tada zapravo odbijate promišljenu kontrolu
nad svojim životnim iskustvom.

Vi jeste fizicka bica, ali posedujete životnu silu, energetsku, Božju silu, silu kreativne
energije koja dolazi u vas iz unutrašnje dimenzije.

Vaši lekari, iako je poimaju, ne znaju mnogo o njoj. Znaju da je neki imaju, a neki ne.
Kažu: „Ovaj je mrtav; u njemu nema životne sile." Kreativna životna sila dotice u vas
da bi se iz vas pružala ka bilo cemu što je predmet vaše pažnje. Drugim recima, to je
proces kojim vam vaša misao donosi svaku želju o kojoj ste razmišljali. Što više
razmišljate o tome šta želite, to više zakon privlacenja stavlja te stvari u pokret i
možete da osetite zamah svojih misli. Kad ne razmišljate o onome što želite ili kad
razmišljate o onome što želite i odmah potom o nedostatku toga, ometate prirodan
zamah misli.


To „stanje ravnodušnosti" koje opisujete prouzrokovano je vašim konstantnim
usporavanjem zamaha misli posredstvom protivrecnih izjava koje iznosite.

Zašto se vecina ljudi pomiri s tako malo necega?

Džeri: Abrahame, živimo u naciji u kojoj skoro svi imaju svakog dana da jedu, imaju
krov nad glavom i odecu koju oblace. Skoro svi u najmanju ruku preživljavaju, na
ovaj ili onaj nacin. Srecem ljude koji kažu: „Znaš, imam dovoljno za život, ali nekako
ne umem dovoljno snažno da želim da bih stvorio nešto veliko ili posebno u životu."
Šta biste vi rekli osobi u takvoj situaciji?

Abraham: Nije stvar u tome da ne želite više, nego ste nekako ubedili sami sebe da
ne možete imati više. Stoga želite da izbegnete razocaranje koje biste doživeli kad
biste nešto priželjkivali a ne bi vam se ostvarilo. To što ne dobijate ono što želite
nije zato što to ne želite nego zato što ste usredsredeni na nedostatak toga. A po
zakonu privlacenja, privlacite predmet svojih misli (nedostatak toga).

Kad god poželite nešto i onda kažete: „Ali ja sam to želeo i nije mi se ostvarilo", vaša
pažnja biva usmerena na nedostatak toga što želite i tako, po zakonu, privlacite taj
nedostatak. Kad god razmišljate o onome što želite, ushiceni ste, uzbudeni i osecate
pozitivnu emociju; ali kad razmišljate o nedostatku onoga što želite, osecate negativnu
emociju; osecate razocaranje. Razocaranje koje osecate jeste opomena od strane vašeg
emocionalnog sistema za navodenje: „Ono o cemu razmišljaš nije ono što želiš."
Prema tome, mi bismo rekli, dopuštajte sebi da pomalo želite, posvetite misli tome što
želite, osetite pozitivnu emociju koja potice od želje i pustite da razocaranje ode samo
od sebe. Razmišljajuci o onome što želite, to cete i privlaciti.

Govorite nam o odredivanju prioritetnih namera

Džeri: Dali ste Ester i meni proces koji je proizveo odlicne rezultate i voleo bih da
kažete nešto više o njemu. To je proces koji nazivate odredivanjem prioritetnih
namera.

Abraham: Iako ne iznosite sve svoje namere u istom trenutku, cesto imate mnogo
namera koje su vezane za isti vremenski period. Na primer, u interakciji ste sa svojim
partnerom, želite jasnu komunikaciju, želite da se uzdižete, želite da uzdižete svog
partnera... i možda želite da uticete na partnera da želi to isto. Drugim recima, želite
harmoniju.

Važno je da identifikujete koje namere želite prvo da ostvarite, jer odredivanjem
prioriteta usmeravate svoju nepodeljenu pažnju na ono što je najvažnije; a


usmeravanjem nepodeljene pažnje privlacite snagu u onu nameru koja vam je
najvažnija.

Prema tome, recimo da ste poceli dan, ali još uvek niste jasno identifikovali segmente.
Uleteli ste u njega naslepo, poput vecine, krecuci se od jedne stvari do druge,
saplicuci se o impulse i želje onih oko vas ili o sopstvene uvrežene navike. Telefon
zvoni, deca zapitkuju ovo i ono; partner vam postavlja pitanja, a vi ustanovite da niste
u stanju jasno da razmišljate ni o cemu, ali se ipak i dalje krecete kroz dan koji je, za
vecinu, sasvim normalan.

Potom se nadete uvuceni u diskusiju u kojoj niste odvojili vremena da identifikujete
šta želite i, recimo, nadete se u situaciji da se ne slažete ni sa decom, ni sa partnerom,
ni sa kim nije važno ko je posredi. Cujete „zvono na uzbunu" koje se ori iz vašeg
unutrašnjeg bica. Negativne emocije nagomilavaju se u vama iz raznoraznih razloga:
pomalo ste ljuti na sebe što ste se, ne razmišljajuci jasno, uopšte uvalili u tu zbrku, ali
i više od toga, iznervirani ste zato što se ne slažete s onim što druga osoba namerava,
kaže ili želi.

Ako zateknete sebe u tom segmentu i pitate se šta ovog casa, u ovoj situaciji, najviše
želite, možda shvatite da je vaša dominantna namera zapravo osecaj harmonije - želja
da se slažete s bracnim partnerom, decom ili nekom drugom osobom. To jest,
harmonican odnos je daleko važniji od ovog beznacajnog pitanja. A kad shvatite da je
harmonija ono što najviše želite, odjednom ste nacisto; vaša negativna emocija
nestaje, a vi kažete: Cekaj, daj da popricamo. Ne želim da se svadamo, ti si moj
najbolji prijatelj. Želim da budemo srecni zajedno. Tim recima razoružavate ono
drugo. Podsecate ga da je to isto i njegova dominantna namera. Tada, sa stanovišta
svoje nove i usredsredene prioritetne namere - harmonije - možete iznova da
sagledate one manje važne teme.

Ovde cemo vam izneti izjavu koja ce vam, ako je kažete na pocetku svakog segmenta
svog životnog iskustva, odlicno poslužiti: Dok ulazim u ovaj segment životnog
iskustva, namera mi je da vidim ono što želim da vidim. A to ce vam pomoci da u
interakciji s drugima uvidite da želite harmoniju; da želite da ih uzdižete; da želite da
iznesete svoju ideju tako da to bude delotvorno i da želite da podstaknete njihovu
želju da bude takva da se slaže s vašom.


Koliko detaljne moraju biti moje namere?

Džeri: Kad želimo da napredujemo, koliko detaljni moramo biti u pogledu nacina i
koliko bi konkretni trebalo da budemo u pogledu ishoda ili manifestacija svojih
namera?

Abraham: Želite da u svom razmišljanju o onome što želite budete dovoljno
konkretni da to u vama pobudi pozitivne emocije, ali ne toliko detaljni da vam to
razmišljanje pobudi negativne emocije. Dok vam je namera neodredena, misao vam
nece biti dovoljno konkretna - te tako i ne dovoljno snažna - da bi pokrenula moc
univerzuma. Medutim, s druge strane, možete postati suviše konkretni pre no što
prikupite dovoljno podataka kojima biste potkrepili svoja uverenja. Drugim recima,
ako postanete konkretni, ali to osporava vaša uverenja o toj temi, možete ustanoviti da
osecate negativne emocije. Prema tome, postanite u svojim namerama dovoljno
konkretni da to izazove pozitivne emocije, ali ne toliko konkretni da to izazove
negativne emocije.

Moram li redovno da ponavljam svoje nameravanje po segmentima?

Džeri: Abrahame, recimo još nešto o nameravanju po segmentima. Pošto bi bilo vrlo
zamorno kad bismo pridavali pažnju svakom sitnom detalju vezanom za svaki
trenutak, ne bismo li prosto mogli nameriti bezbednost, recimo, kao prvu stvar kad se
izjutra probudimo? I ne bi li nas to održalo bezbednima tokom ostatka dana?

Abraham: Nije nužno da stalno iznova i iznova osmišljavate jedno te isto; dovoljno
je da u bilo kom trenutku ponovite ono što vam je najvažnije. Pošto iznesete svoju
nameru da budete bezbedni i pocnete tako i da se osecate, u poziciji ste da stalno
privlacite bezbednost. Ako se u bilo kom trenutku ponovo osetite nebezbedno, to je
dobro vreme da ponovite svoju nameru da budete bezbedni.

Da li bi ovaj proces nameravanja po segmentima mogao da ometa moje spontane
reakcije?

Džeri: Da li bi nameravanje po segmentima moglo da ometa našu spontanost ili našu
sposobnost da na situaciju reagujemo u trenutku, na bilo koji nacin?

Abraham: Nameravanje po segmentima ometalo bi vašu sposobnost da reagujete po
automatizmu, ali bi ojacalo vašu sposobnost da reagujete promišljeno. Spontanost je


divna sve dok spontano privlacite ono što želite. Nije tako divna onda kad spontano
privlacite ono što ne želite. Ne bismo zamenili promišljeno stvaranje spontanim
stvaranjem po automatizmu, ni po koju cenu.

Delikatna ravnoteža izmedu uverenja i želje

Džeri: Abrahame, da li biste hteli da nam kažete nešto o onome što
nazivatedelikatnom ravnotežom stvaranja izmedu želje i uverenja?

Abraham: Dve strane ovog balansa stvaranja su želja i dopuštanje. Može se reci želja
i ocekivanje. A moglo bi se reci i razmišljanje o tome i ocekivanje.

Najbolji scenario je da nešto želite i dovedete sebe dotle da verujete ili ocekujete da
cete to i ostvariti. To je stvaranje u svom najboljem izdanju. Ako gajite blagu želju i
verujete da možete da je ostvarite, balans je kompletan i želja je vaša. Ako imate
snažnu želju za necim ali sumnjate da to možete da ostvarite, onda i necete, barem ne
zasad, jer morate uskladiti svoje misli o želji sa mislima o uverenju.

Možda ste podstaknuti da razmišljate o necemu što ne želite, ali pošto od drugih cesto
cujete da se dešava, verujete u mogucnost da se i vama desi. Prema tome, vaša
neintenzivna misao o toj neželjenoj stvari i uverenje u mogucnost njenog dešavanja
cine vas kandidatom za doživljavanje tog iskustva.

Što više mislite o onome što želite, to ce vam zakon privlacenja donositi više dokaza o
tome, sve dok najzad ne poverujete u to. A kad shvatite zakon privlacenja (što je lako,
jer je uvek dosledan) i pocnete promišljeno da usmeravate misli, vaše uverenje u
sopstvenu sposobnost da budete, radite ili imate sve što poželite doci ce najzad na
svoje mesto.

Kad nameravanje po segmentima vodi do rada?

Džeri: Mi smo fizicka bica i nauceni smo da verujemo da moramo naporno da radimo
ako hocemo da zaradimo. Ali vi ne pominjete cesto fizicki rad. Koliko se naporan rad
ili fizicki rad uklapaju u vašu jednacinu?

Abraham: Što više pažnje pridajete ideji putem razmišljanja, to je jaca reakcija
zakona privlacenja, a misao postaje snažnija. Uz pripremanje unapred, nameravanje
po segmentima i zamišljanje u vašoj kreativnoj radionici, pocecete da osecate
inspiraciju za delanje. Delanje koje proistice iz osecaja inspiracije jeste delanje koje


proizvodi dobre rezultate, jer dopuštate zakonima univerzuma da vas ponesu.
Medutim, ako pocnete da delate bez pripreme unapred, to delanje vam cesto izgleda
kao naporan rad, zato što ovog casa pokušavate da izdejstvujete više od onoga što
možete da postignete samo radom.

Ako razmišljanjem pokrenete svoje stvaranje i potom ga propratite nadahnutim
delanjem, ustanovicete da vas buducnost spremno ceka da dodete, a potom možete da
ponudite svoje delanje da biste uživali u plodovima svoje istinske kreativne snage,
umesto da nepravilno pokušavate da upotrebite delanje da biste stvarali.

Šta je najbolje preduzimati?

Džeri: Dakle, kad ima mnogo razlicitih postupaka koje bismo mogli da preduzmemo
da bismo postigli nešto konkretno, kako naposletku da odlucimo, u poslednjem
trenutku, koji bi od tih raznih postupaka bilo najbolje primeniti?

Abraham: Tako što cete zamisliti sebe kako preduzimate izvesni postupak i potom
uocavate kako se osecate zamišljajuci to. Ako imate dva izbora, zamislite sebe kako
se odlucujete za jedan i uocite kako se pri tom osecate. Potom zamislite sebe kako se
odlucujete za drugi i uocite kako se pritom osecate. Medutim, taj osecaj vezan za
pojedini izbor nece vam biti jasan ukoliko niste pre toga odvojili malo vremena da
identifikujete svoje namere i svrstali ih prema prioritetu. Kad to uradite, tada ce
donošenje odluke o tome koji je postupak najprimereniji predstavljati vrlo jednostavan
proces. Pri tom cete se koristiti svojim emocionalnim sistemom za navodenje.

Koliko dugo bi trebalo da cekam na manifestaciju?

Džeri: Recimo da ima onih koji cekaju da se nešto manifestuje odmah i pomalo su
razocarani zato što se njihova namera još ne ostvaruje. Koliko dugo bi trebalo da
cekaju na bilo kakve vidljive znake uspeha? I koji bi to bili znaci koji bi najavili da ce
se uspeh desiti?

Abraham: Kad iznesete svoju nameru da imate nešto i potom to ocekujete, tada je to
na putu prema vama i pocecete da vidate razne znake toga: vidacete druge koji su
postigli nešto slicno, što ce stimulisati vašu želju. Cešce cete uocavati aspekte toga u
najrazlicitijim pravcima ili cete zaticati sebe kako uzbudeno razmišljate o tome i
osecacete se vrlo dobro u pogledu onoga što želite. To ce biti neki od znakova da je
vaša želja na putu da se ostvari.


Kad shvatite da se najveci deo vašeg kreativnog napora svodi na odredivanje onoga
što želite i potom uskladivanja vaših misli s tim što želite, tada cete možda shvatiti da
se najveci deo kreativnog procesa odvija na vibracionom nivou. Prema tome, vaše
stvaranje bice gotovo dovršeno, takoreci 99 odsto dovršeno, pre no što vidite ikakve
fizicke dokaze za to. Ako se prisetite da je pozitivna emocija koju osecate išcekujuci
ostvarenje takode dokaz njegovog približavanja, tada cete moci da se ravnomerno i
brzo krecete ka ishodima svoje želje.

Mogu li da koristim nameravanje po segmentima za zajednicko stvaranje?

Džeri: Abrahame, kako možemo da koristimo ovaj proces nameravanja po
segmentima zajedno s drugom osobom, kako bismo zajednicki ostvarili neki cilj?

Abraham: Što bolji posao obavite u sopstvenom nameravanju po segmentima, to ce
snažnije biti vaše misli vezane za ono što želite - a time ce i moc vašeg uticaja biti
jaca. Prema tome, u interakciji s drugima, bice im lakše da shvate duh vaše ideje.

Takode, od velike je pomoci kad proces nameravanja po segmentima upotrebite da
biste pobudili ono najbolje u drugima. Ako ocekujete da vam oni nece biti od
pomoci ili da ce biti neusredsredeni, privlacicete to od njih; medutim, ako
ocekujete da ce biti briljantni ili od pomoci, privlacicete to od njih. Ukoliko ste
proveli neko vreme osnažujuci svoje misli pre susreta s tom osobom, zajednicko
stvaranje donece više satisfakcije i vama i njoj.

Kako da što preciznije saopštim svoju nameru?

Džeri: Secam se da sam, tokom proteklih godina, vrlo cesto dolazio u situaciju da s
nekim vodim vrlo važan razgovor, a onda, kad odem, palo bi mi na pamet: Eh, mogao
sam da kažem... ili trebalo je da kažem... i hteo sam da kažem, ali nisam. I tako sam,
umesto da posle interakcije osecam zadovoljstvo, osecao frustraciju. Kako sam mogao
to da izbegnem?

Abraham: Razmišljanjem o željenom ishodu pre odlaska na razgovor, dobicete
zamah koji ce vam pomoci da jasnije saopštite ono što želite da kažete. Takode je
korisno poimanje da u toj kombinaciji misli, ideja i iskustava, zajedno imate
potencijal da stvorite nešto još vec od onoga što biste mogli stvoriti sami. Stoga,
pripremivši svoje pozitivno ocekivanje doprinosa druge osobe stavice vas u poziciju
da na pola puta susretnete njenu jasnocu, snagu i vrednost. U takvom prijatnom


poravnanju, vaš um bice bistar, pobudivacete jasnocu kod druge osobe i zajedno cete
odlicno stvarati.

Džeri: Šta ako osoba ne želi da uznemiri druge ili im povredi osecanja ili ih naljuti, u
slucaju kad je predmet interakcije kontroverzno pitanje? Drugim recima, ako ste u
interakciji s nekim ko ima suprotstavljene želje, a ipak vidite da bi tu moglo da bude
nekih obostrano korisnih ciljeva koji bi se mogli ostvariti ukoliko bi se mogla izbeci
potencijalna protivrecnost, kako izaci iz te situacije a da ishod bude povoljan za sve
osobe obuhvacene njome?

Abraham: Nameravanjem - buduci da ulazite u segment da se usredsredite na one
stvari koje vam jesu zajednicke; da se usredsredite na vaše tacke harmonije; da
obracate vrlo malo pažnje na ono oko cega se ne slažete, a vrlo mnogo pažnje na ono
oko cega se slažete. To je rešenje u svim odnosima medu ljudima. Nevolja s najvecim
brojem odnosa je to što se uhvatite za neku sitnicu oko koje se ne slažete i potom joj
pridate najvecu mogucu pažnju. Potom, po zakonu privlacenja, dobijate još toga što
ne želite.

Može li neko ostvariti prosperitet, a da ne radi za njega?

Džeri: Cesto nam govorite da možemo da imamo sve. Uzmimo, na primer, situaciju u
kojoj ljudi žele prosperitet, ali ne žele da rade ili nadu posao. Kako predlažete da se
premosti ta dilema?

Abraham: Zasebnim razmatranjem namera. Ako žele prosperitet, ali je njihovo
uverenje da se do njega dolazi samo radom, tada nece moci da ga ostvare, zato što ne
žele da rade jedino za šta veruju da može da dovede do prosperiteta. Ali ako
razmatraju prosperitet zasebno, tada ga nece objedinjavati s radom kojem se odupiru,
pa ce biti u stanju da privuku prosperitet.

Naceli ste nešto veoma važno; to je ono što nazivamo suprotstavljenim namerama ili
suprotstavljenim uverenjima. Rešenje je prosto stvar odstranjivanja pažnje s onog
što je suprotstavljeno i njenog usmeravanja na suštinu onoga što želite.

Ako želite prosperitet i verujete da on iziskuje naporan rad, a vi ste spremni da ga
uložite, tada nema protivrecnosti u vašem razmišljanju i ostvaricete odredeni nivo
prosperiteta.

Ako želite prosperitet i verujete da on iziskuje naporan rad, a vi imate averziju prema
napornom radu, u vašem razmišljanju prisutna je protivrecnost i ne samo da cete imati
teškoca da odlucite šta da preduzmete, vec i to što naposletku preduzmete nece biti
produktivno.


Ako želite prosperitet i verujete da ga zaslužujete, i ocekujete da ce vam doci prosto
zato što ga priželjkujete, tada nema protivrecnosti u vašem razmišljanju - i prosperitet
ce priticati.

...Obratite pažnju na to kako se osecate kad razmišljate, kako biste mogli da odstranite
protivrecne misli, a kad odstranite protivrecnosti u vezi s bilo cime što želite, to vam
mora doci. Zakon privlacenja mora ga doneti.

Kad ponude za posao pocnu ne samo da padaju, nego pljušte!

Džeri: Recimo, dakle, da je osoba mesecima i mesecima želela i pokušavala da nade
posao, a onda kad je najzad dobila željeni posao, došlo je još cetiri ili pet dobrih
ponuda istovremeno, u istoj nedelji. Šta može da bude uzrok toga?

Abraham: Razlog što je osobi trebalo tako dugo da nade posao bilo je to što se nije
usredsredivala na ono je želela, to jest, na posao, nego na nedostatak posla - i tako ga
udaljavala od sebe.

Kad je najzad napravila prodor i dobila posao, tada njen fokus vi-še nije bio na
nedostatku posla -fokus se našao na onome što je želela, pa je tako pocela da dobija
još toga. U vašem primeru, želja je postajala sve jaca, cak i pored toga što je uverenje
bilo slabo, tako je da je zakon privlacenja s vremenom urodio onim što je ova osoba
najsnažnije osecala. Medutim, bespotrebno je mucila sebe, time što nije odvojila malo
vremena da rašcisti misli.

Zašto posle usvajanja cesto usledi trudnoca?

Džeri: Ima li neki razlog što par koji godinama nije mogao da ima dece, pa
naposletku usvoje dete, a onda žena iznenada ostane u drugom stanju?

Abraham: Posredi je potpuno ista prica.


Kad se konkurencija uklapa u sliku namera?

Džeri: Još jedno pitanje - kako se konkurencija uklapa u ovu sliku?

Abraham: Iz naše perspektive, u ovom prostranom univerzumu u kojem svi
stvaramo, istinski ne postoji konkurencija, jer ima svega u izobilju, dovoljno da
zadovolji sve nas. Vi sebe stavljate u poziciju nadmetanja tako što kažete da postoji
samo jedna nagrada. A to može da urodi izvesnom nelagodom, jer želite da pobedite;
ne želite da izgubite, ali cesto je pažnja usmerena na poraz umesto na pobedu.

Kad dovedete sebe u poziciju da se nadmecete, onaj koji pobeduje uvek je onaj koji
je najviše nacisto u pogledu toga šta želi i najjace to ocekuje. To je zakon. Ako je
konkurencija na bilo koji nacin korisna, onda je to zato što podstice želju.

Da li bi jacanje moje snage volje predstavljalo prednost?

Džeri: Postoji li nacin da ljudi ojacaju svoju volju, kako bi dobijali više onoga što žele
i manje onoga što ne žele?

Abraham: Primenom procesa nameravanja po segmentima to bi se svakako postiglo.
Ali nije rec toliko o „jacanju snage volje", koliko o gajenju misli kojima zakon
privlacenja potom doprinosi. Snaga volje može da znaci „rešenost". A rešenost može
da znaci „promišljeno razmišljanje". Medutim, to sve zvuci mnogo komplikovanije
nego što je potrebno. Jednostavno razmišljajte o onome što preferirate, dosledno,
tokom celog dana, a zakon privlacenja postarace se za sve ostalo.

Zašto vecina bica prestane da se razvija?

Džeri: Cini mi se da vecina ljudi u našem društvu, kad dode u godine izmedu
dvadeset pete i trideset pete, dosegne plafon svog razvoja. Dotad steknu kucu kakvu
su želeli; nacin života koji su želeli; posao koji su želeli; uverenja, politiku i verska
ubedenja koja su želeli; cak i raznorazna licna iskustva kakva su priželjkivali. Imate li
neku ideju šta je uzrok toga?

Abraham: Nije rec toliko o tome da su doživeli sve što su nameravali da dožive,
koliko da više ne privlace nova iskustva. U novim iskustvima, prisutno je više
uzbudenja i više želje, ali mnogi od njih ne iznose više promišljeno svoje želje; manje
ili više, mire se s onim što postoji.


Obracanje pažnje na ono što postoji privlaci samo još više toga dok poklanjanje
pažnje onome što se želi privlaci promenu. Prema tome, dolazi do neke vrste
samozadovoljstva, prosto zato što ne razumeju zakone.

Vecina ljudi prestane promišljeno da teži ekspanziji zato što ne shvataju zakone
univerzuma, tako da nenamerno nude protivrecne misli, što dovodi do toga da ne
dobijaju ono što že-le. Kad se vaša uverenja u vezi s onim što želite da postignete
kose sa željom koju biste želeli da ostvarite, cak ni naporan rad ne daje rezultate i s
vremenom se prosto umorite.

Sticanje akutne svesti o zakonima univerzuma, posle cega pocinjete blago da
usmeravate svoje misli ka onome što priželjkujete, pocece odmah da daje pozitivne
rezultate.

Džeri: Dobro, recimo da je osoba dosegla odredenu fazu u životu kad ustanovi daje
pocela da se krece silaznom ili negativnom spiralom. Kako da primeni nameravanje
po segmentima da bi se ponovo našla na uzlaznoj spirali?

Abraham: Vaš sadašnji trenutak je mocan. Štaviše, sva vaša snaga je upravo u
njemu. Dakle, ako se usredsredite na to gde ste sada i zastanete da biste razmislili šta
konkretno želite samo od ovog segmenta, bicete nacisto. Ne možete baš odmah da
budete nacisto po pitanju toga šta želite u vezi sa svim stvarima, ali možete odmah da
definišete šta preferirate ovde i sad. Dok to radite, segment po segment, pronaci cete
novu jasnocu, a vaša silazna spirala promenice pravac.

Kako da izbegnemo uticaj uvreženih uverenja i navika?

Džeri: Abrahame, cini se da je vecini nas vrlo teško da odbaci stare ideje, uverenja i
navike. Da li biste hteli da nam date afirmaciju koja bi nam pomogla da izbegnemo
uticaj starih iskustava i uverenja?

Abraham: Snažan sam u svom sadašnjem trenutku. Mi ne podsticemo odbacivanje
starih ideja, jer nastojanjem da ih se otarasite zapravo samo još više razmišljate o
njima. Uz to, neke vaše stare ideje vredi zadržati. Prosto budite svesniji kako
usmeravate misli i odlucite da želite da se osecate dobro. Danas, bez obzira na to
kuda idem i šta radim, moja dominantna namera je da vidim ono što želim da vidim.
Ništa nije važnije od toga da se osecam dobro.

Džeri: Dakle, ako su ljudi ocevici negativnosti emitovanih putem medija ili cak
slušaju probleme koje im iznose prijatelji, kako da izbegnu uticaj tih negativnosti?


Abraham: Tako što ce izneti nameru, u svakom segmentu svog životnog iskustva, da
vide samo ono što žele da vide. Tada, cak i u najnegativnijim prezentacijama, vide
samo ono što žele.

Da li je ikad u redu reci šta je nepoželjno?

Džeri: Da li je ikad u redu da kažemo šta je ono što ne želimo?

Abraham: To ponekad može da dovede do stvaranja jasnije slike o onome što želite.
Ali dobro je da brzo promenite temu i predete na razgovor o onome što želite.

Ima li ikakve vrednosti u istraživanju naših negativnih misli?

Džeri: Abrahame, da li ikad uvidate bilo kakvu vrednost u nastojanju da se
identifikuje konkretna misao koja je dovela do neke negativne emocije?

Abraham: Ona može biti vredna, iz sledeceg razloga: Kad shvatite da imate
negativne misli, najvažnije od svega je da, kako god znate, prestanete da razmišljate o
njima. Ukoliko u vama postoji snažno uverenje, tada cete možda ustanoviti da vam se
ova negativna misao stalno i iznova vraca. Stoga cete možda morati stalno da
preusmeravate misli s te negativne na nešto drugo. U tom slucaju, korisno je da
prihvatite uznemirujucu misao i modifikujete je primenjujuci novu perspektivu.
Drugim recima, preoblikujte konfliktno uverenje u ono koje nije toliko konfliktno -
posle toga vas više nece proganjati.

Šta kad drugi ne smatraju da su moje želje realne?

Džeri: Ako postoji neko ko zna šta želimo da postignemo (a to je nešto daleko iznad
proseka) i stalno nam ponavlja da to što želimo nije realno, kako da izbegnemo uticaj
toga?

Abraham: Uticaj drugih možete izbeci tako što cete razmisliti, pre interakcije s njima,
o onome što vam je važno. Nameravanje po segmentima može ovde da bude od velike
koristi. Insistirajuci da pogledate stvarnosti u oci, drugi uticu na vas da se ukorenite
na jednom mestu, poput drveta. Sve dok vidite samo ono što jeste, ne možete se
razvijati dalje od toga. Mora vam se dopustiti da vidite ono što želite da vidite,


ukoliko želite da ikad privucete to što želite da vidite. Obracanje pažnje na ono što
jeste samo stvara još više toga.

Kako je moguce „postici sve za 60 dana"?

Džeri: U suštini, rekli ste da, u roku od 60 dana, možemo da imamo sve što želimo da
imamo u životu. Kako predlažete da to postignemo?

Abraham: Prvo, morate da prihvatite da je sve što sada proživljavate rezultat misli
koje ste emitovali u prošlosti. Te misli su doslovno prizvale ili postavile na scenu
okolnosti u kojima sada živite. Prema tome, danas, dok emitujete misli vezane za
svoju buducnost i vidite sebe kakvim želite da budete, pocinjete uskladivanje s tim
buducim dogadajima i okolnostima koji ce vas zadovoljavati. Dok razmišljate o
buducnosti - koja je deset godina, pet godina ili šezdeset dana daleko - doslovno
pocinjete da joj utirete put, da je unapred pripremate. Potom, kad zadete u te unapred
pripremljene trenutke, a ta buducnost postane vaša sadašnjost, fino je podešavate
govoreci: Ovo je ono što sada želim. I sve one misli koje ste poklanjali svojoj
buducnosti, sve do ovog trenutka u kojem odlucujete o tome šta želite da preduzmete,
sve ce se uklopiti zajedno, u celinu koja ce vam doneti upravo ono što sad želite da
proživite.

Prema tome, rec je o jednostavnom procesu priznavanja, iz dana u dan, da postoji
mnogo segmenata. I, da, kad ulazite u novi segment, morate da zastanete i
identifikujete ono što vam je najvažnije, kako bi zakon privlacenja mogao to da
privuce za vas. Što više razmišljate o necemu, to postaje sve jasnije; što jasnije
postaje, to su pozitivnije emocije koje osecate i veca je snaga koju privlacite. Prema
tome, ova rabota nameravanja po segmentima kljuc je brzog i promišljenog stvaranja.

Uživali smo razgovarajuci s vama o ovoj tako važnoj temi. Osecamo veliku ljubav
prema vama.

Sada razumete

Sad kad razumete pravila, da tako kažemo, ove cudesne igre vecnog života koju
igrate, predodredeni ste da doživite velicanstveno iskustvo, jer sad imate kreativnu
kontrolu nad svojim fizickim iskustvom.

Sad kad razumete mocni zakon privlacenja, necete više pogrešno shvatati kako se to
stvari dešavaju vama ili drugima. Dok usmeravate svoje misli prema onim stvarima


koje priželjkujete, vaše poimanje umeca promišljenog stvaranja odvešce vas bilo gde,
kuda god vi odlucite da idete.

Segment po segment, vi cete utrti put svom životnom iskustvu, šaljuci u svoju
buducnost snažne misli koje ce je pripremiti za vaš radostan dolazak. Obracajuci
pažnju na to kako se osecate, naucicete da dovedete svoje misli u sklad sa svojim
unutrašnjim bicem i onim ko zaista jeste i postanete onaj koji dopušta, jer ste i rodeni
da to budete -predodredeni da proživite

ispunjen život, prožet beskrajnom radošcu. Neizmerno smo uživali u ovom razgovoru.
Zasad smo završili.

Abraham